Ko je Zdravko Krivokapić, bivši crnogorski premijer, koji je podržao studente u Srbiji? – Svet

„Litije i blažemopočivši Mitropolit su dale presudan doprinos buđenju narodne snage i povjerenja. Pomogle su građanima da prevaziđu strah i prepoznaju snagu zajedništva, otvarajući put veličanstvenoj pobjedi 30. avgusta 2020. godine“, napisao je Krivokapić na društvenoj mreži “X”.

Dodao je da duboko nezadovoljstvo korupcijom, nepravdom i otuđenošću institucija od naroda, kao i zahtev za odgovornošću i promenama, “dobili su snažan izraz u građanskoj odlučnosti, visokoj izlaznosti i istrajnosti da se izborna volja odbrani i obezbijedi mirna smjena onih koji su izgubili povjerenje naroda“.

Литије и блажемопочивши Митрополит су дале пресудан допринос буђењу народне снаге и повјерења. Помогле су грађанима да превазиђу страх и препознају снагу заједништва, отварајући пут величанственој побједи 30. августа 2020. године.

Дубоко незадовољство корупцијом, неправдом и отуђеношћу институција од народа, као и захтјев за одговорношћу и промјенама, добили су снажан израз у грађанској одлучности, високој излазности и истрајности да се изборна воља одбрани и обезбиједи мирна смјена оних који су изгубили повјерење народа. У Србији ће бити истовјетно.

Данас са надом гледам на студенте у Србији и пружам им пуну и недвосмислену подршку. У њиховој храбрости, истрајности и захтјевима за одговорношћу препознајем снагу која може покренути дубоке друштвене промјене. Њихова борба за правду и институције које служе грађанима заслужује нашу солидарност.

Студенти побјеђују!

— Zdravko Krivokapić (@profKrivokapic) October 19, 2026

„U Srbiji će biti istovjetno. Danas sa nadom gledam na studente u Srbiji i pružam im punu i nedvosmislenu podršku. U njihovoj hrabrosti, istrajnosti i zahtjevima za odgovornošću prepoznajem snagu koja može pokrenuti duboke društvene promjene. Njihova borba za pravdu i institucije koje služe građanima zaslužuje našu solidarnost. Studenti pobjeđuju!“, napisao je Krivokapić, koji je bio premijer Crne Gore od 2020. do 2022. godine.

Zbog podrške Studentskoj listi, odmah se našao na udaru režimskih tabolida u Srbiji, koji tvrde da se otvorenom podrškom blokaderima uključio u politički sukob u Srbiji.

Ko je Zdravko Krivokapić

Rođen je 1958. u Nikšiću. Redovni je profesor Mašinskog fakulteta u Podgorici od 2004. godine na predmetima Informatika i Sistem menadžmenta kvalitetom.

Prvi je u generaciji diplomirao na Mašinskom fakultetu na Univerzitetu Crne Gore na smeru proizvodno mašinstvo 1981. i dobitnik je studentske nagrade „Devetnaesti decembar“ kao najbolji student.

Postdiplomske studije je završio u Beogradu 1989, a doktorirao je četiri godine kasnije u Podgorici. Staž pripravnika je odradio u Željezari „Boris Kidrič“ u Nikšiću tokom 1982, a na Mašinskom fakultetu u Podgorici počinje da radi 1983. kao asistent-pripravnik.

Pre nego što je Crna Gora pristupila NATO-u, Krivokapića je 2011. godine angažovalo Ministarstvo odbrane Vlade Crne Gore radi edukacije o procedurama za uvođenje sistema kvaliteta i načinima primene standarda koji se odnose na NATO sistem upravljanja kvalitetom. Takođe, od 1998. godine predaje informacione tehnologije u Bogosloviji na Cetinju.

Krivokapić je bio jedan od 57 univerzitetskih profesora koji su se priključili litijama održanim zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti 2019. godine.

Odlučio je da uđe u politički život sredinom 2020. i to u jeku političke krize u Crnoj Gori – otvorenog sukoba Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i crnogorske vlade koju je vodila Demokratska partija socijalista.

Izabran je za prvog predsednika nevladine organizacije „Ne damo Crnu Goru“ koju su osnovali crnogorski profesori i intelektualci kao podršku SPC.

Predvodio je izbornu listu “Za budućnost Crne Gore” za parlamentarne izbore 2020. nakon što su se, između ostalih, Demokratski front, Narodni pokret i Socijalistička narodna partija dogovorili da formiraju predizborni opozicioni savez. Prethodno je podneo ostavku u NVO „Ne damo Crnu Goru”.

Postao je premijer 4. decembra 2020. kada ga je Skupština Crne Gore izabrala za predsednika Vlade. Govorio je da će nova vlada poboljšati odnose sa Srbijom i Rusijom. Međutim, njegova vlada je gotovo od prvog dana zapala u krizu.

Prvo je ostao bez podrške najvećeg člana svoje koalicije prosrpskog Demokratskog fronta, a potom je izgubio i naklonost Beograda, pre svega zbog nepotpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC.

Srpski tabloidi su njega i njegovu porodicu danima “razvlačili”, pa je tako od velikog borca za srpsku stvar postao je “neprijatelj” srpstva.

Kulminacija je dostignuta inicijativom potpredsednika Vlade Dritana Abazovića o obaranju ove i formiranju manjinske vlade, koju bi podržao i DPS. Krivokapić je to nazvao izdajom.

Na sednici Skupštine Crne Gore koja je održana 4. februara 2022. izglasano je nepoverenje njegovoj Vladi – za koje je glasalo 43 poslanika (Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratske partije Crne Gore, Socijaldemokrata Crne Gore, Liberalne partije i Ujedinjene reformske akcije). Protiv je bilo 11 poslanika (poslanici Demokratske Crne Gore, poslanici Vladimir Dobričanin i Marko Milačić) od ukupno 54 poslanika koji su prisustvovali sednici prilikom glasanja.

Poslanici Demokratskog fronta i Socijalističke narodne partije, kao i poslanik Miodrag Lekić, napustili su salu neposredno uoči glasanja.

Nakon toga je sa Dejanom Vukšićem osnovao Demohrišćanski pokret.

Pre tri godine se povukao iz politike navodeći da u crnogorskoj politici dominiraju neistina i interesne sfere na osnovu projekcije lidera.

Autor je više od 250 naučnih radova, 16 knjiga i udžbenika i 13 skripti. Takođe je realizovao brojne naučno-istraživačke projekte i stručne projekte.

Krivokapić je na referendumu 2006. godine glasao protiv nezavisnosti Crne Gore, opredelivši se za ostanak u državnoj zajednici sa Srbijom.

Njegov lik je iscrtan na fresci hrama SPC u Podgorici.

Sa suprugom Jasminkom ima petoro dece, piše na Vikipediji.