Kad politika postane previše surova – Svet

Na trenutak se u političkom Berlinu, koji često važi za nemilosrdan, osetila iskrena potresenost. Savezna ministarka rada i kopredsednica SPD-a Berbel Baz ovog ponedeljka 12. oktobra saopštila je da se povlači sa svih funkcija, uključujući i mesto na čelu stranke. Pedesetosmogodišnja političarka svoj potez obrazložila je teškim porodičnim gubitkom: „Nakon smrti pastorke shvatila sam da mi je potrebno vreme da obradim tugu“, navela je u saopštenju.

Međutim, Bas je istovremeno ukazala i na političke okolnosti. Navela je da su stalni napadi iz redova konzervativnih partnera iz CDU i CSU doprineli njenoj odluci da se povuče. „Morala sam da konstatujem da su javni napadi na mene, nažalost i iz redova koalicionog partnera, nastavljeni i u ovom za mene lično veoma teškom periodu“, napisala je Bas.

Dodatno opterećenje – izjave kancelara

Berbel Bas je poslednjih meseci bila zadužena za sprovođenje složenih reformi državnog penzionog sistema. Zbog kašnjenja reformi pojedini političari iz redova CDU/CSU javno su je kritikovali i tražili brže poteze. Prema pisanju lista Zidojče cajtung, posebno ju je pogodila navodna izjava kancelara Fridriha Merca izrečena tokom jednog razgovora s novinarima iza zatvorenih vrata.

Da li je jedna političarka zaista bila izložena tolikom privatnom i političkom pritisku da je odlučila da napusti funkcije? To pitanje za DW razmatra politikolog i medijski stručnjak Mirko Lifke.

„Grubosti u politici bilo je oduvek“, kaže on. „Novo je, međutim, ogroman potencijal za eskalaciju koji su u javne rasprave unele društvene mreže, kao i podsticaj pojedinim akterima da se izražavaju sve radikalnije.“

Gde prestaje privatno, a počinje javno?

Emocije i brzina danas su, smatra Lifke, glavni pokretači političke komunikacije. Društvene mreže dodatno podstiču taj proces.

Istovremeno gotovo da više ne postoje prostori u kojima političari mogu da računaju na poverljivost. Navodno je i Mercova kritika Baz potekla iz razgovora koji nije bio namenjen javnosti.

„Postalo je gotovo poslovni model da se navodno poverljive informacije plasiraju u javnost kako bi se privukla pažnja“, ukazuje Lifke.

Zeleni kritikuju i SPD

Predsednik Zelenih Feliks Banačak poznaje Berbel Baz godinama, još iz rodnog Duizburga. Za DW kaže da su grubost i nemilosrdnost deo politike već decenijama. „Ali moramo pronaći drugačiji način funkcionisanja ako ne želimo da ljude potpuno istrošimo“, smatra Banačak.

On ne kritikuje samo konzervativce, već i sopstvene kolege iz SPD-a: „Nije dobar znak to što je Berbel Baz iz redova koalicionog partnera doživela tako malo razumevanja za svoju ličnu situaciju, ali i to što očigledno niko u SPD-u nije bio spreman da stane ispred nje i zaštiti je.“

Banačak smatra i da bi reakcije bile drugačije da je na njenom mestu bio muškarac.

S tim se slaže i Mirko Lifke: „Političarke su danas izložene ogromnoj količini mizoginih i seksualizovanih napada koji se odvijaju pred očima čitave javnosti.“

Rasprava se nastavlja i posle ostavke

Nakon ostavke Berbel Baz polemike nisu utihnule. Naprotiv. Premijerka Meklenburg-Prednje Pomeranije Manuela Švezig (SPD) govorila je o „nehumanim“ napadima iz redova CDU/CSU, što je izazvalo burne reakcije konzervativnih političara.

Kancelar Merc je javno izrazio žaljenje zbog njenog povlačenja i poželeo joj sve najbolje.

Za Lifkea je i to deo šireg procesa emocionalizacije politike. „To je svojevrsna fasada saosećanja. Ima nešto ritualno i refleksno. Ljudi tako reaguju jer slede drugi veliki trend našeg vremena – emocionalizaciju.“
Baz nije usamljen slučaj

Slučaj Berbel Baz samo je jedan primer sve grubljeg tona u nemačkoj politici. Broj opomena u Bundestagu poslednjih godina znatno je porastao, naročito od ulaska AfD-a u parlament 2017.

Pominje se i primer Kevina Kinerta, nekadašnjeg generalnog sekretara SPD-a. On se povukao 2024. godine navodeći zdravstvene razloge. Kasnije je izjavio da se neprestano osećao ugroženim od ekstremne desnice. U intervjuu za nedeljnik „Cajt“ rekao je da političkim raspravama sve više nedostaje poštovanje prema ljudima koji misle drugačije.

Od Helmuta Šmita do današnjih političara

Mirko Lifke podseća da su političari nekada uspešnije razdvajali javnu i privatnu sferu. Kao primer navodi bivšeg kancelara Helmuta Šmita.

„Kada pomislimo na ranije generacije političara, setimo se njihove distanciranosti i uzdržanosti. Helmut Šmit nije javno pokazivao tugu ili emocije bez obzira na pritiske kojima je bio izložen.“

Danas je situacija drugačija. Političari često grade poverenje upravo kroz lične priče.

„Političarke poput Berbel Baz imaju koristi od sopstvene biografije kada pričaju kako su potekle iz radničkog miljea i izborile se za svoj položaj“, kaže Lifke. „Ali upravo zato kao osobe postaju mnogo vidljivije i ranjivije.“

Berbel Baz će zadržati mandat u Bundestagu. Verovatno će se povući iz centra političke pažnje. Ali pitanja koja je otvorila svojom ostavkom o granicama političke brutalnosti i odnosu prema privatnim tragedijama javnih ličnosti ostaće deo nemačke političke rasprave.