Elizabet Tand Ringkvist bi mogla biti najmoćnija žena u Švedskoj, za sada: Kako će biti odlučena neizvesna izborna trka? – Svet

A to znači da bi Elizabet Tand Ringkvist za sada mogla biti najmoćnija žena u zemlji.

Ona je liderka male, liberalne Stranke centra, kojoj se predviđa 25 poslaničkih mesta u švedskom parlamentu, Riksdagu, koji ima ukupno 349 članova, prenosi Politico.

Tih dvadesetak glasova u Riksdagu bilo bi dragoceno oboma rivalima koji se bore za mesto premijera.

Aktuelni premijer desnog centra Ulf Kristerson grčevito pokušava da zadrži funkciju i neće priznati poraz dok ne iscrpi sve mogućnosti. Sada se uveliko očekuje da će pokušati da privoli Tand Ringkvist da se priključi njegovom bloku, možda nudeći ustupke koji bi bili u skladu s njenim poslovno orijentisanim stavovima, uz argument da ona zapravo ne želi da sarađuje sa socijalistima i krajnjom levicom.

Do sada je bila uz opoziciju – blok četiri stranke predvođen socijaldemokratkinjom Magdalenom Anderson, koja pripada levom centru. Najverovatniji prvi korak i dalje je da Stranka centra pokuša da postigne dogovor sa Anderson i njenim levičarskim blokom.

Ali, kao i sve ostalo u procesu formiranja švedske vlade, situacija je komplikovana i iza nje stoji istorija.

Kada je pitaju sa kojim bi strankama mogla da sarađuje, Tand Ringkvist obično ističe jednu stvar iznad svega: neće dozvoliti političarima sa krajnje levice ili krajnje desnice da nateraju glavne političke stranke da igraju po njihovim pravilima.

„Spremni smo da formiramo vladu sa drugima“, rekla je dok su se tokom izborne noći prebrojavali glasovi. Ali je upozorila: „Političke krajnosti ne bi trebalo da dominiraju vladom“.

U praktičnom smislu, odbila je da sarađuje sa krajnje desničarskim, antiimigracionim Švedskim demokratama, koji su Kristersonu neophodni ako želi bilo kakvu šansu za pobedu.

Ali je takođe isključila saradnju sa bivšim komunistima iz Leve partije, od kojih i Anderson zavisi kako bi obezbedila većinu. Leva partija, koja će biti ojačana većim brojem osvojenih mandata, poručila je da je cena njene podrške dobijanje ministarskih mesta u vladi – a to je za Tand Ringkvist neprihvatljivo.

Za razliku od Kristersona, koji svoju Umerenu stranku vodi od 2017. godine, ili Anderson, koja je bila premijerka i izgubila vlast 2022. godine, Thand Ringqvist nije iskusna politička operativka sa dugim stažom u parlamentarnom sklapanju dogovora.

Ova 54-godišnja bivša lobistkinja prvi put je izabrana u parlament 2022. godine, a na čelu svoje stranke nalazi se tek od novembra prošle godine.

Za sada se ne izjašnjava mnogo. Glasovi se još prebrojavaju, a konačan broj osvojenih mandata neće biti poznat pre srede. Parlament se neće sastati da glasa o tome ko bi mogao biti premijer pre 29. septembra, u najboljem slučaju.

Međutim, s vremenom će morati da izabere stranu. Između osam stranaka postoji mnoštvo međusobno isprepletanih „crvenih linija“, a lideri na kraju obično pronađu način da naprave kompromis. Ako u tome ne uspeju, Švedska možda uopšte neće dobiti novu vladu.