Dojče vele o završnici kampanje u Srbiji: Bitka za neodlučne i za izlaznost – Svet

Manje od nedelju dana uoči parlamentarnih izbora u Srbiji, zakazanih za 25. oktobar, jedno od pitanja koje se postavlja jeste ko je od dva najveća favorita na izborima, „Studentska lista -Studenti pobeđuju” ili „Aleksandar Vučić -Ujedinjena Srbija”, uspeo da pridobije neodlučne birače i koliko bi oni mogli da odrede ishod izbora.

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović za DW procenjuje da u Srbiji u ovom trenutku ima između 11 i 16 procenata neodlučnih birača, što je oko 800.000 ljudi.

Među njima su oni koji ne znaju da li će uopšte izaći na glasanje i oni koji znaju da će glasati, ali još ne znaju za koga.
Glavni cilj kampanja – (ne)izlaznost

Ipak, Gavrilović ne veruje da je glavni cilj kampanje Ujedinjene Srbije, odnosno Studentske liste pridobijanje neodlučnih glasača.

„Cilj Studentske liste (i njihove kampanje Od vrata do vrata) je što veća izlaznost, a cilj vlasti, odnosno Srpske napredne stranke, što manja izlaznost – jer je Aleksandar Vučić izbore dobijao sa izlaznošću koja ne prelazi 58 procenata”.

On podseća da je najniža izlaznost bila 2012. godine na predsedničkim izborima, kada je Tomislav Nikolić u drugom krugu pobedio, a na birališta je izašlo oko 46 procenata glasača.

„Zato režim putem ove neoradikalske kampanje pokušava da zastraši građane i na dan izbora ih ostavi kod kuće”.

Da bi se stvorio ambijent u kojem će biračko telo Srpske napredne stranke, koje je disciplinovano, izaći na izbore, a mladi, odnosno studentska populacija, ostati kod kuće, Ujedinjena Srbija služi se, precizira Gavrilović, „govorom mržnje, etiketiranjem protivnika i cenzurom u medijima”.

Sve manje neopredeljenih

Konsultantkinja za izborne kampanje koja je doktorirala na temu političkih komunikacija i kampanja Ana Stojiljković skreće pažnju da je u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa neodlučnih birača u Srbiji bilo veoma malo.

„Posle ove dve godine protesta, sukoba i političkih tenzija, za očekivati je da ih je sve manje. Živimo u zemlji u kojoj su se i prijateljstva i porodice podelile po političkoj liniji, i u takvoj atmosferi je teško ostati neopredeljen, čak i ako nemate snažna politička uverenja”.

Zato kaže da je „preuzimanje tuđih birača teško zbog izražene polarizacije i da se akteri fokusiraju na zadržavanje svojih i obeshrabrivanje birača suparničkih aktera”.

Poslednji dani kampanje

Ana Stojiljković ocenjuje da su u kampanji Studentske liste bile dominantne poruke „nade i optimizma”, dok je Ujedinjena Srbija uglavnom slala poruke „straha i stabilnosti”. Dodaje da će sve to u poslednjim danima kampanje biti u ekspanziji.

„Studentska lista je imala fazu predstavljanja liste, koja na određenim kanalima i dalje traje, i uveravanja birača da ima najbolje i najstručnije ljude koji zemlju mogu da poprave, demokratizuju i oporave”.

Ona ukazuje i da su poruke Studentske liste bile „fokusirane i na same studente koji treba da obezbede osećaj poverenja i probude entuzijazam građana”.

„Ima i onaj ‘informativni’ deo kampanje koji podseća na afere i greške vlasti i na njenu koruptivnu, nasilnu i nestručnu prirodu. S druge strane, Srpska napredna stranka ima snažnu kampanju diskreditacije protivnika (i studenata, univerziteta, pojedinaca sa liste i institucija koje treba da kontrolišu izborni proces i vlast uopšte).

Srpska napredna stranka ima i pozitivnu kampanju, kaže Stojiljković, „u kojoj tvrdi da su oni jedini garant stabilnosti i napretka društva, naročito ekonomije”.

„Sve dobija na intenzitetu u poslednjim danima. SNS je bio suzdržaniji u odnosu na prethodne izborne cikluse, jer su ovo izbori kada intenzivna kampanja koja mobilizuje njima nije bila u interesu. Kampanja sada ulazi u završnicu, pa očekujem da će u poslednjim danima sve biti u ekspanziji – i oglašavanje i nastupi i skupovi. To će svakako u određenoj meri uticati na mobilizaciju”.

Kaže i da bi na neodlučne birače, „ako ih još ima, svest o neizvesnosti izbora i važnosti svakog glasa mogla imati najveći uticaj”.

„Ipak, u ovoj situaciji sa daljim gušenjem nezavisnih medija, upitno je koliko će do birača u poslednjih nedelju dana stizati takve vesti i to treba imati u vidu”, naglašava Stojiljković.

Teme za neodlučne birače

Odgovarajući na pitanje koje teme bi najviše mogle da utiču na konačnu odluku neodlučnih birača, Stojiljković odgovara da osim svesti o neizvesnosti izbora na njih mogu da utiču „nove afere i otkrića”.

„Takođe, direktni apeli i pozivi i posete biračima mogu doneti veću izlaznost, više nego neka određena tema”.

Gavrilović objašnjava da se iz istraživanja javnog mnjenja može zaključiti da su teme koje su važne biračima Srpske napredne stranke u vezi „sa platama, putevima, stabilnošću i nekom vrstom neutralne politike Srbije”.

S druge strane, dodaje izvršni direktor BIRODI-ja, „za one koji bi glasali za Studentsku listu, prioritetne teme su vladavina prava i borba protiv korupcije”.

„Ono što vidimo jeste da Vučić ne priča mnogo o Kosovu, a još manje o borbi protiv korupcije. Dakle, od srpskog Eliota Nesa, on je danas neko ko nije zucnuo u kampanji na temu borbe protiv korupcije”.

Gavrilović ocenjuje da Vučić od studenata traži odgovor na temu Kosova.

„Vučić, u stvari, čika studente, tražeći njihov odgovor. Studenti su sa svoje strane rekli šta je njihov program za Kosovo, ali ne idu u njegovu razradu. Ipak, studenti tu imaju prostor, a to je da pokažu da je Aleksandar Vučić dosta toga uradio kada je reč o kosovskoj nezavisnosti”.

Kada je reč o Evropskoj uniji, Gavrilović kaže da istraživanja BIRODI-ja pokazuju da je za građane Srbije pitanje članstva u EU na nižem mestu prioriteta.

„Srbija je urušena u poslednjih 14 godina; njena državnost je dovedena u pitanje. Kada kažem državnost, pre svega mislim na vladavinu prava, integritet institucija i slobodnu i demokratsku javnost. Građanima je pre svega važna država blagostanja, vladavina prava i borba protiv kriminala i korupcije”.

Gavrilović veruje da se kampanja dva favorita na izborima neće mnogo menjati u poslednjoj nedelji kampanje, ali da će Ujedinjena Srbija pokušati da još više „diskredituje drugu stranu”.

„Mislim da će Ujedinjena Srbija u poslednjoj nedelji kampanje ići na ono što bi se fudbalski reklo klizećim startovima, da će biti puno faulova, da će se probati da se diskredituje druga strana. Od 11 do 16 procenata neopredeljenih birača, neki će u poslednjoj nedelji doneti odluku da li će da glasaju”.

Ipak, još jednom naglašava da je, imajući u vidu referendumsku atmosferu u Srbiji, prava bitka – bitka za izlaznost.

„Dakle, to je indikator koji će nam reći ko će pobediti na izborima”, zaključuje za DW Zoran Gavrilović.