Kriza u službi izbora – Ekonomija

U međuvremenu, polikrizu je uvećao i rat na Bliskom istoku, koji obuhvata ne samo napad na Iran, već i rat u Palestini i rat u Jemenu. Rezultat, pre svega za Evropu je, ponovo energetski šok, poskupljenje nafte na preko 100 dolara po barelu, poskupljenje dizela još veće nego što je poskupljenje nafte, poskupljenje prirodnog gasa u Evropi, što sve posledično utiče na poskupljenje struje na berzama.

Kada tome dodamo našu specifičnost – sankcije NIS-u koje vise kao Damoklov mač nad snabdevanjem naftom Rafinerije Pančevo, pa i uopšte snabdevanjem gorivom s obzirom da je u prethodnom periodu nizak vodostaj Dunava skoro pa onemogućio uvoz baržama, plus produžavanje ugovora o gasu sa Rusima na kašičicu, na po tri meseca, nije teško zaključiti da ozbiljna kriza može da nas pogodi u svakom trenutku.

Ali, što kaže Vinston Čerčil, „nikada ne dozvoli da dobra kriza propadne“.

Tako su i članovi SNS odlučili da iskoriste ovo da uplaše narod i „izboksuju“ još najmanje četiri godine za volanom države.

To je sasvim otvoreno i bez uvijanja artikulisala ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović u izjavi za Politiku.

„Srbija je, čak i u tako nepovoljnim okolnostima, zahvaljujući odgovornoj politici koju je vodio Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije, zajedno sa Vladom, uspela da balansira između dve strane i da zadrži dobre odnose i sa Rusijom i sa SAD.

Na čelu sa Vučićem, država će uspeti da izađe iz svake teške situacije u koju nije ušla sopstvenom krivicom. Nisam sigurna da bismo to uspešno rešavali sa nekim drugim na čelu države. Podsetiću da su Vučića podržali i Putin i Tramp, to je najvažnije za energetsku bezbednost Srbije“.

Dakle, ako ne pobedi Vučić na izborima, načisto smo propali. Ali hajde da pogledamo unazad, ne tako davno, 2022. godine kako se država suočila sa energetskom krizom.

Teško je zaboraviti zimu 2021. na 2022. godinu kada je, ne smemo izostaviti, pod upravom Milorada Grčića, loženjem blata u kotlovima TENT-a izazvano iskakanje skoro svih blokova i kolaps elektroenergetskog sistema.

Baš kao za inat, u to vreme energetska kriza u Evropi dovela je do poskupljenja gasa, što je dovelo do rekordnih cena struje na berzama. Po tim uslovima EPS je uvozio struju.

Rezultat: Državu, odnosno budžet, su gubici EPS-a i Srbijagasa kasnije koštali oko dve milijarde evra.

Možda je ova administracija nešto naučila iz svojih grešaka, istina je da nismo imali nestašice goriva, kao i nijedna druga zemlja u okruženju, ali Vučićevo rešavanje kriza bogami zna da košta.

I u vezi sa NIS-om nikada nismo dobili odgovor na pitanje: Da li je država pokušala da aktivira pravo preče kupovine koje ima prema sporazumu o prodaji NIS-a Gaspromu i ako jeste zašto to nije realizovano?