CNN već analizira predsedničku kampanju u SAD: Kalendar pokazuje da je 2026., zašto deluje kao da je 2028? – Svet

Potencijalni kandidati iz redova demokrata i republikanaca kreću u kampanju za izbore na sredini mandata, i to upravo u onim saveznim državama u kojima se održavaju prva glasanja u predsedničkoj trci. Oni se uključuju u rasprave o ključnim političkim pitanjima. Neki od njih otvoreno priželjkuju ulazak u Belu kuću. Drugi daju zagonetne izjave kako bi ostavili tu mogućnost otvorenom, dok se treći pitaju da li uopšte imaju šansu za uspeh, piše CNN.

Osećaj da vreme curi podstakao je čak i Trampa – koji nerado priznaje da vlast drži samo privremeno – da reaguje. U obraćanju Generalnoj skupštini UN u utorak, podsetio je svoje protivnike u Teheranu: „Biću ovde još dve i po godine.”

Sasvim je uobičajeno da potencijalni predsednički kandidati u ovom periodu postanu vidljiviji u javnosti. Izbori na sredini mandata pružaju im priliku da se obrate svom najvernijem biračkom telu. Oni mogu da isprobaju nove poruke za kampanju, procene političko raspoloženje, uspostave neformalnu infrastrukturu u državama gde se održavaju prva glasanja i steknu naklonost kandidata kojima su pružili podršku.

Ipak, kampanja za izbore 2028. godine odjednom deluje opipljivije – možda zato što Trampova krhka politička pozicija stvara utisak kraja jedne ere, a demokrate su konačno prestale da žale za izgubljenim predsedničkim izborima 2024. godine.

Taj debakl je još bio svež u sećanju u utorak, kada je bivša potpredsednica Kamala Haris – kandidatkinja koju je stranka istakla u poslednjem trenutku – došla u Mičigen kako bi pokušala da ujedini demokrate oko kandidata za Senat, Abdula El-Sajeda.

Ona nije jedina demokrata koja privlači pažnju kao potencijalni kandidat za izbore 2028. godine. Kongresmenka iz Njujorka, Aleksandrija Okasio-Kortez, predvodi snažan progresivni pokret koji nezaustavljivo napreduje. Senator iz Džordžije, Džon Osof, još nije ni obezbedio reizbor, a već se govori o njegovoj kandidaturi za 2028. godinu. Guverneri Džej-Bi Pricker, Endi Bešir i Džoš Šapiro takođe preduzimaju korake koji ukazuju na slične ambicije.

Što se tiče Republikanske stranke, svaka reč i gest potpredsednika Džej-Dija Vensa dobijaju poseban značaj dok se on priprema za ogroman izazov – moguću trku za predsednika, i to pod budnim okom Donalda Trampa. Senatori Ted Kruz i Rend Pol, kao i drugi potencijalni republikanski kandidati, takođe otvoreno razmatraju mogućnost kandidature. Čak je i senator iz Luizijane, sedamdesetčetvorogodišnji Džon Kenedi, u članku objavljenom u utorak u „Vašington postu” izjavio da, iako planira da se kandiduje za reizbor, možda bi ipak pokušao da osvoji najvišu funkciju „ako se za predsednika kandiduje gomila budala”.

To je onaj trenutak u ranoj fazi predsedničke trke kada se bezbroj političara gleda u ogledalo i pita: „Zašto ne ja?” U vreme kada je američka demokratija na iskušenju, ohrabrujuća je činjenica da se bliži početak predsedničkih priprema.

Šta je potrebno svakoj od stranaka za 2028. godinu

Izbori 2028. godine, sa upražnjenim predsedničkim i potpredsedničkim nominacijama u obe stranke, označiće početak nove političke ere.

Konačni republikanski kandidat moraće da odluči da li pokret MAGA ima budućnost ili pak treba oživeti uspavane, tradicionalne konzervativne korene stranke.

Demokratama je potreban neko ko će ujediniti progresivce i umerene struje. Platforma zasnovana na suprotstavljanju Trampu možda će biti delotvorna na izborima na sredini mandata. Međutim, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su birači i dalje nezadovoljni strankom koja je izgubila njihovo poverenje tokom mandata Džoa Bajdena.

Glasine u Beloj kući dodatno su se intenzivirale u utorak nakon zanimljivog intervjua koji je Okasio-Kortez dala listu Njujork tajms. Putovanja ove demokratkinje iz Njujorka u okviru kampanje za izbore na sredini mandata pozicioniraju je kao naslednicu progresivnog pokreta Bernija Sandersa. Ona vešto kreira upečatljive, viralne trenutke koji obeležavaju politiku ere Donalda Trampa, poput njene objave iz avgusta da je odlučila da zamrzne svoje jajne ćelije.

Okasio-Kortez, koja uskoro puni 37 godina, rekla je za da razmišlja o onom teško definisanom pitanju koje može odrediti ishod predsedničke kampanje. „

Postoji mišljenje da je ovo veoma jedinstven politički trenutak i da se u politici često pruža samo jedna prilika”, rekla je ona.

Ipak, nakon što su dve od poslednje tri kandidatkinje Demokratske stranke izgubile izbore, činilo se da Okasio-Kortez takođe preispituje svoje domete.

„Ja sam, sticajem okolnosti, žena i, znate, Latinoamerikanka. I mislim da se mnogo govori o tome koliko je neko poželjan kandidat na izborima”, rekla je ona.

Haris je oličenje takvih pitanja. Svoju jesenju kampanju započela je u jednoj od sedam „kolebljivih” država koje je izgubila od Trampa 2024. godine. Još nije odlučila da li će se ponovo kandidovati.

Međutim, druge demokrate se već pozicioniraju za budućnost, uključujući i brojne guvernere. Šapiro, koji je na putu ka sigurnoj pobedi na izborima za novi mandat u Pensilvaniji, prošle nedelje se osvrnuo na važno nacionalno pitanje – uvođenje regulativa za veštačku inteligenciju – i osudio Trampovu tvrdnju da je zabrinutost zbog destruktivnog potencijala te tehnologije „prevara”.

Bešir je u utorak objavio novu knjigu pod naslovom „Idi i čini isto: Kako da izlečimo podeljenu zemlju” (Go and Do Likewise: How We Heal a Broken Country), koristeći tako oprobanu taktiku lidera iz unutrašnjosti SAD koji žele da izgrade nacionalni profil.

„Moramo se pojaviti na mestima na kojima nas predugo nije bilo. Moramo otići u rudarske i poljoprivredne zajednice i saslušati potrebe ljudi”, izjavio je guverner Kentakija u ponedeljak u razgovoru sa Kejtlan Kolins sa Si-En-Ena (CNN). Na pitanje da li će se kandidovati 2028. godine, odgovorio je: „Još nisam doneo nikakvu odluku o tome.”

Pricker, guverner Ilinoisa, pokazao je glasačima Demokratske stranke da ume da se suprotstavi Trampu. Ipak, sada je u žiži javnosti iz ličnijih razloga, nakon što je otkrio da je smršao oko 36 kilograma uz pomoć lekova iz grupe GLP-1. Za Si-Bi-Es njuz (CBS News) izjavio je da je trenutno fokusiran na kampanju za reizbor i da „nije doneo nikakvu odluku o tome šta bi mogao da radi u budućnosti”.

Još jedan Trampov protivnik, senator iz Arizone Mark Keli, na prošlonedeljnom „Atlantik festivalu” (Atlantic Festival) je, govoreći o mogućoj predsedničkoj kampanji, rekao: „Odgovor je da bih mogao, samo još nisam odlučio.”

Šta čeka Republikansku stranku nakon Trampa?

Čini se da je Tramp uživao u tome da se šali na račun potencijalnih naslednika, poput Vensa i državnog sekretara Marka Rubija. Međutim, ta igra će postati manje zabavna kada on postane lider na odlasku (tzv. „hroma patka”).

Potpredsednik se u javnosti smatra vodećim republikanskim kandidatom, a nema naznaka da Rubio planira da se kandiduje. Vens je u petak otputovao u Ajovu – saveznu državu u kojoj se rano održavaju republikanski izbori i koja pokazuje sve rizike predsedničke kampanje. Trampova nepopularnost u ovom pouzdanom republikanskom uporištu učinila je trke za Senat i mesto guvernera iznenađujuće neizvesnim.

Potreba potpredsednika da balansira između različitih interesa, uz činjenicu da nema mnogo iskustva u samostalnom osvajanju izbora – u Senatu je proveo svega dve godine pre nego što je preuzeo sadašnju funkciju – objašnjavaju zašto je malo verovatno da će uspeti da eliminiše sve rivale i ostane jedini kandidat.

Čini se da bivši predsednički kandidat Republikanske stranke Ted Kruz, koji je tokom unutarstranačke trke 2016. godine pobedio u 11 saveznih država i zauzeo drugo mesto iza Trampa, željno iščekuje priliku da se ponovo kandiduje. „Nije tajna da želim da budem predsednik”, izjavio je Kruz u avgustu, gostujući u podkastu zamenika guvernera Teksasa Dena Patrika. On, međutim, još uvek nije doneo konačnu odluku.

Među ostalim potencijalnim kandidatima Republikanske stranke pominju se guverner Teksasa Greg Abot, guverner Floride na odlasku i neuspešni republikanski kandidat za izbore 2024. godine Ron Desantis, kao i senator sa Floride Rik Skot.

Senator iz Kentakija Rend Pol, koji je 2016. godine izgubio od Trampa, zalaže se za kandidata koji podržava slobodno tržište i protivi se carinama, kako bi se uspostavila ravnoteža prema populizmu u Trampovom stilu. Da li će to biti on? Pol je za „Post” izjavio da su šanse da se uključi u trku pola-pola.

Ipak, možda postoji neki kandidat iz senke na koga niko nije pomislio. Na kraju krajeva, Tramp je smatran za šalu pre nego što je 2016. godine, delujući protiv establišmenta, preuzeo kontrolu nad Republikanskom strankom. A čini se da su i demokrate spremne za sopstveni populistički preokret.

Ime sledećeg predsednika možda trenutno nije najvažnije pitanje – u ovom trenutku su značajniji završnica izbora na sredini mandata i situacija u vezi sa Iranom.

Ali kada se Amerika probudi 4. novembra, nakon što je do duboko u noć pratila kako Džon King na Si-En-Enovom „Magičnom zidu” saopštava rezultate izbora za Kongres, tada će zaista početi sledeća predsednička trka.

I obe stranke će sve više gledati ka budućnosti nakon Trampa.