“Država ima podatke, ali ne dozvoljava da se ispitaju”: Članica Komisije za birački spisak o razlici u broju stanovnika i birača – Politika

Od dolaska na vlast Srpske napredne stranke, ali posebno u poslednjih nekoliko godina, tema biračkog spiska dodatno dobija na značaju zbog niza navoda o “uvoženju” birača, fantomskih birača, glasanja preminulih i sličnih malverzacija.

Zbog tih problema, ali i zbog želje vlasti da pokaže da radi na reformi izbornog sistema, i implementiranja preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), formirana je Komisija za reviziju , verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska.

U radu ove Komisije učestvuju predstavnici vlasti, opozicije i civilnog društva.

Ovog puta, kao glavni problem pojavilo se veliko neslaganje između broja građana na poslednjem popisu i broja građana u biračkom spisku.

Ove podatke je najpre izneo član Komisije ispred Zeleno-levog fronta Ognjen Rašuo koji je objavio spisak od 42 opštine u kojima ima više birača nego stanovnika po poslednjem popisu.

“Rekorder je Mali Zvornik. Uglavnom su razlog ljudi iz Republike Srpske koji prijavljuju fiktivna prebivališta kako bi dobili dokumenta. Naš koncept prebivališta je strašno zastareo i mora se menjati“, napisao je Rašuo na mreži X.

sve skupa 42 opštine imaju više birača nego stanovnika po popisu. rekorder je Mali Zvornik. uglavnom su razlog ljudi iz Republike Srpske koji prijavljuju fiktivna prebivališta kako bi dobili dokumenta.

naš koncept prebivališta je strašno zastareo i mora se menjati. https://t.co/gW6VeUXUvr

— Ognjen Rašuo 🇷🇸 (@ORasuo) September 21, 2026

Kako je objavio politikolog Dušan Milenković, razlika se vidi i u samom biračkom spisku koji sada broji 6,7 miliona birača, dok je na parlamentarnim izborima 2023. godine brojao 6.5 miliona.

Osim toga, Rašuo je skrenuo pažnju i na šest opština sa Kosova o kojima MDULS ne objavljuje podatke, a koje broje nešto preko 248.000 birača.

6 opština sa kim koje MDULS ne objavljuje:

Glogovac: 36815
Dečani:31182
Đakovica:83.684
Štimlje:18095
Kačanik:32817
Suva reka:45442

Ukupno nešto preko 24800 birača.

U ovim opštinama se ne otvaraju biračka mesta, ne štampaju se izvodi ali ovi ljudi postoje u biračkom spisku.

— Ognjen Rašuo 🇷🇸 (@ORasuo) September 20, 2026

Gođevac: Režim onemogućio ispitivanje svih navoda jer Komisiji nije dao pristup svim dokumentima

Govoreći o tome koliko informacija Komisija može da dobije o ovom neslaganju, članica Komisije ispred Stranke slobode i pravde Ana Gođevac za Danas kaže da država ima podatke.

“Problem je što Komisija nema mogućnost da ih samostalno ukršta i proverava na način koji bi omogućio stvarnu reviziju, a ministarstva koja su nadležna upravo su mesta u kojima udaramo u zid kada pokušamo da dođemo do potpunih i tačnih podataka”, kaže naša sagovornica.

Ona ističe da još uvek od MUP-a nisu dobili podatke o tome gde su prijavljivani novi državljani koji su državljanstvo Srbije stekli od 2020. godine do danas, u šta spada oko 133.000 ljudi.

“Nismo dobili ni odgovor ko ih je prijavljivao na pojedine adrese, niti da li je ikada ispitano kako je moguće da se na jednoj adresi u kratkom periodu prijavi više od 150 ljudi, a da takva pojava ne izazove proveru”, navodi Gođevac.

Ona ističe da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave vodi birački spisak, dok MUP ima podatke o prebivalištu, te da postoje i matične knjige, evidencije državljanstva i rešenja na osnovu kojih su vršeni upisi i promene.

“Dakle, država ima podatke. Mi tražimo da ih otvori za stvarnu kontrolu. I zato problem više nije samo šta se nalazi u biračkom spisku. Problem je što se rupe u sistemu koje mogu da omoguće izbornu manipulaciju ne zatvaraju, iako se upravo zbog sumnji u birački spisak godinama traži njegova ozbiljna revizija”, pojašnjava sagovornica Danasa.

S obzirom da je ostalo još mesec dana do izbora, Gođevac navodi da je režim je onemogućio ispitivanje svih ovih navoda jer nije dao pristup Komisiji svim dokumentima koji su potrebni.

“Ozbiljna revizija podrazumeva ukrštanje biračkog spiska sa nizom drugih podataka i kada pronađete anomaliju, tek tada počinje provera konkretnog slučaja. Informacije o rešenjima za pojedinačne birače su dobijene tek u julu 2026. godine, a izvorne baze nismo dobili. Upoređivanje baza priprema Kancelarija za za informacione tehnologije i elektronsku upravu, ali taj posao za sada ide vrlo sporo”, kaže naša sagovornica.

ODIHR tražio reviziju biračkog spiska – ona nije završena

Ona ističe da su članovi Komisije otkrili sumnjive adrese, prijavljene “fantome”, lica bez državljanstva i druge anomalije.

“Prikupljamo dokaze, zahtevamo odgovore institucija i alarmiramo javnost. Sve ćemo iznositi pred građane, ODIHR i evropske institucije”, kaže Gođevac.

Na pitanje da li je napravljen ikakav napredak u pogledu ODIHR preporuka koje se tiču biračkog spiska Gođevac kaže da trenutna vlast koristi isti obrazac već godinama – napiše se zakon, formira se telo, ispuni se forma, a onda se u praksi obesmisli ono što je na papiru napisano.

“ODIHR je tražio temeljnu reviziju biračkog i povezanih građanskih registara. Komisija jeste formirana, što predstavlja institucionalnu promenu, ali revizija zbog koje je formirana do danas nije završena”, kaže ona, te dodaje da je i sam ODIHR konstatovao da su pojedine preporuke ostale nerešene nacrtom zakona.

Gođevac navodi da je ODIHR tražio jasnu reviziju biračkog spiska, ali da ona nije završena.

“Vlast može da govori da je ispunila preporuke ODIHR-a, ali će na kraju o tome koliko su preporuke zaista sprovedene svoju ocenu dati i ODIHR. Njihova misija je već u Srbiji i izričito prati birački spisak, kampanju, finansiranje kampanje i sprovođenje prethodnih preporuka. Ovaj režim je već prekršio ono što je na papiru napisao”, zaključuje sagovornica Danasa.