Analiza koja je uzbunila Zapad: Kako bi Putin mogao da testira NATO i proglasi “Narvsku narodnu republiku” – Svet

Cilj ovakvog poteza, kako piše Njuzvik, ne bi bilo potpuno zauzimanje zemlje, već provera odlučnosti i jedinstva NATO saveza u aktiviranju Člana 5 o zajedničkoj odbrani.

Analiza stiže u trenutku kada se odnosi Moskve i Talina dodatno zaoštravaju. Ruska obaveštajna služba FSB nedavno je uvela noćna ograničenja kretanja u pograničnim okruzima Kingisep i Slanci, te na delovima reke Narve. Potez je usledio nakon najave Estonije da će potpuno zatvoriti granicu ako Vladimir Putin proglasi novu masovnu mobilizaciju, što bi moglo izazvati novi talas bekstva ruskih državljana.

Prema proceni ISW-a, fokus eventualnog hibridnog napada bio bi pogranični grad Narva, u kojem većinu stanovništva čine etnički Rusi. Scenario predviđa kombinaciju upotrebe naprednih dronova te delovanja lokalnih proruskih agenata koji se već nalaze u gradu, preneo je Klix.ba.

Prema tom modelu, agenti bi zauzeli ključne opštinske zgrade, proglasili „Narvsku Narodnu Republiku“ i zatražili zaštitu Moskve. Rusija bi ih podržala napadima dronovima i sistemima protivvazdušne odbrane sa svoje strane granice, bez direktnog slanja klasičnih kopnenih jedinica na estonsku teritoriju. Na taj način, Moskva bi stavila NATO pred izuzetno komplikovanu dilemu o tome da li je reč o napadu koji zahteva vojni odgovor svih članica.

Stručnjaci ISW-a ističu da bi Moskva u ovom slučaju računala na eventualne nesuglasice između Vašingtona i evropskih saveznika kako bi usporila ili blokirala jedinstvenu reakciju saveza. Ipak, naglašava se da je otvorena invazija na baltičke zemlje u ovom trenutku malo verovatna, prvenstveno zbog toga što su ruske vojne snage duboko vezane za rat u Ukrajini, a sam potez bi za Putina nosio ogroman rizik od direktnog sukoba sa Zapadom.

Zvanični Talin: Scenario je teorijski, ali oprez ostaje

Na navode iz analize reagovala je i zvanična Estonija. Susan Lillevali, predstavnica estonskog Ministarstva spoljnih poslova, naglasila je za Njuzvik da se radi o isključivo teorijskom modelu i da hipotetičke scenarije ne treba pretvarati u činjenice.

Ona je potvrdila da trenutni obaveštajni podaci ne ukazuju na to da Rusija priprema otvaranje novog ratišta. Istakla je da Rusija ostaje najozbiljnija dugoročna pretnja evropskoj bezbednosti, ali da Talin i saveznici ostaju smireni, oprezni i spremni na sve provokacije, što su već pokazali reakcijama na ranije povrede vazdušnog prostora.

Model koji je predstavio ISW podseća na teze nemačkog politologa Karla Masale sa Univerziteta Bundesvera. U svojoj knjizi „Ako Rusija pobedi: Scenario“, Masala takođe predviđa mogućnost sličnog operativnog testa u Narvi, uz prethodno pokretanje propagandne kampanje o navodnoj ugroženosti ruske manjine – po uzoru na Donbas 2014. godine.

Dok ISW posmatra trenutne opcije, Masala takav razvoj događaja smešta u 2028. godinu, pod pretpostavkom da se rat u Ukrajini završi u korist Moskve. Nemački stručnjak upozorava da u Moskvi postoje uticajni krugovi koji žele u praksi proveriti da li je odvraćajući efekat Člana 5 i dalje stvaran ili je postao samo slovo na papiru.