Rast cena energije, struje i goriva najavljuje i druga poskupljenja – Ekonomija

Trend rasta cena goriva se nastavlja, kako u Srbiji, tako i u svetu. U Srbiji, litar benzina trenutno košta 207 dinara, dok litar dizela iznosi 236 dinara.

Cena barela nafte je iznad 100 dolara zbog oružanog sukoba SAD sa Iranom.

Kako gorivo poskupljuje već neko vreme, a pitanje sankcija NIS-u ostaje nerešeno, što je, izjavivši da se „plaši zime koja dolazi“ potvrdio i Aleksandar Vučić za RTS, da se pretpostaviti da u najbližoj budućnosti neće biti razloga za pad cena.

Upravo zbog zavisnosti drugih industrija od nafte i cena goriva, očekuju se poskupljenja i u drugim sektorima. U ovo spadaju poljoprivreda, prehrambeni sektor i uslužne delatnosti, zbog oslanjanja na motorna vozila za proizvodnju i transport.

Vlada je obećala MMF-u povećanje cene struje za domaćinstva do kraja godine. Ona bi trebalo da poskupi za stopu inflacije, mada se pominje i dalje uređivanje blok tarifa. Prošle godine je tako smanjen limit za crvenu zonu na 1.200 kilovatsati što je dovelo do efektivnog poskupljenja u proseku za oko tri procentna poena, na poskupljenje kilovatsata.

Takođe, i Beogradske elektrane su zastražile poskupljenje grejanja koje bi stupilo na snagu od 1. oktobra.  Cene za stambeni i poslovni prostor bi se smanjile za 5,57 odsto, dok bi fiksni deo za snagu za oba prostora porastao za 18 odsto. Pored toga, predloženo je i da se poveća naplata potrošene tople vode za 10 odsto.

Očekuje se da bi poskupljenje grejanja moglo dovesti i do poskupljenja iznajmljivanja prostora.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača upozorava „da je statistika jedno, a da novčanik priča drugu priču“.

„Prosečna potrošačka korpa iznosi 120.000 dinara, a minimalna nekih 57.000 dinara. Prosečna se oslanja na prosečnu zaradu, ali preko 50 dosto građana prima medijalnu zaradu, što je oko 90.000 dinara, tako da prosečna korpa na žalost ne može da pokrije troškove jednog prosečnog tročlanog domaćinstva, a tek ta minimalna. Apsolutno je nemoguće“, kaže Perinčić, i na to dodaje da se ljudi „generalno osećaju siromašnije nego što tvrdi statistika“.

Ona dodaje i da se na kraju lanca ovakvih poskupljenja nalazi proizvod, čija cena takođe raste.

„Ko ima neku delatnost mora da plaća te povećane račune, samim tim mora da poveća cenu svojih proizvoda i usluga, tako da je to uzročno-posledična veza. Cene jesu već sada otišle gore, čega smo svedoci, jer znamo da, kada se gleda statistika onda se ide u nekim procentima koji su zanemarljivi, ali ne živi se od statistike, već ljudi gledaju svoj prazni novčanik i bude im jasno da su cene skočile“, navodi Perinčić.

Ekonomista Saša Đogović navodi da će Srbiju poskupljenje prehrambenih proizvoda pogoditi značajnije nego uobičajeno zbog nespremnosti za suočavanje sa klimatskim promenama.

„Imajući u vidu i sušu i druge klimatske nepogode ove godine, kojima mi ne idemo u susret u smislu borbe protiv tih klimatskih prilika kroz sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje i odgajanju sorti i semenskih kultura koje bi bile otpornije na ekstremne prilike. Mi smo potpuno van tih tokova i onda ekstremne vremenske prilike uzimaju znatno veću meru nego što bi to bio slučaj. U takvom ambijentu očekujemo rast cena i drugih prehrambenih proizvoda“, kaže Đogović.

Neke usluge su već poskupele, kao na primer, cene usluga interneta i telefonije. Telekom Srbija je u avgustu objavio novi cenovnik svojih usluga koji je stupio na snagu početkom septembra, a SBB ih je preduhitrio, jer je povećao cene još u julu, te je za korisnike njihovih usluga kućni internet postao za po 300 dinara skuplji po paketu.

Cene usluga interneta i telefonije u Srbiji Vesna Perinčić komentariše kao nametljive i navodi da se građanima Srbije „nameću uslovi koje smo dužni da prihvatimo“. Ona je podsetila i na to da je Komisija za zaštitu konkurencije svojevremeno pokrenula postupak zbog istovremenog povećanja cena usluga, ali je to odbačeno, jer nije dokazano da je bilo dogovora, i da ni to nije pomoglo potrošačima.

Đogović dodaje da sve vodi ka tome da se probije gornja projektovana granica inflacije od 4,5 odsto, kao i da će inflatorni pritisci biti vidljiviji, kako kroz energente, tako i kroz poljoprivredno prehrambene proizvode.

„Sem ovog septembra, u smislu te finansijske podrške kroz helikoptersko bacanje novca koja će tokom septembra imati taj superkratkoročni pozitivan efekat na kućni budžet, to će vrlo brzo da se potpuno neutrališe sa povećanim inflatornim tokovima“, kaže Đogović.