Trošenje para građana na “političke prostitutke”: Nakon analize koja je pokazala da zaposleni u 231 javnoj instituciji botuju za SNS – Politika

U tekstu pod naslovom „Plaćeni narodnim novcem, botuju za SNS“ navodi se da se mreža takozvanih botova SNS prostire na čak 231 javnu instituciju u zemlji. Prema podacima iz botovske platforme SNS-a (progress.rs), čija je baza sada raskrinkana na novonastalom portalu ocisti.net, iz tih institucija se prijavljivao 1.241 korisnik platforme, precizira se.

Među institucijama čije se mreže pojavljuju u bazi nalaze se Narodna skupština Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za rad, Elektroprivreda Srbije, Republički fond PIO ili Nacionalna služba za zapošljavanje. Tu su i neki poslanici čiji su nalozi na Tviteru zavedeni kao botovski.

U periodu između 2022. i 2024. godine, koji pokriva detaljna baza, čak 94 odsto prijava preko mreža državne uprave obavljeno je usred tipičnog radnog vremena, dakle između 7 i 16 časova. Analizom pojedinačnih primera, „Vreme“ je utvrdilo da ti ljudi većinom i dalje rade u javnim preduzećima, što se ponekad može videti jednostavnom pretragom Fejsbuk profila.

Kako pokazuje analiza, inače urađena uz pomoć alata veštačke intelogencije, ti ljudi, u velikom broju zaposleni o trošku budžeta, na svom „radnom mestu“, obavljaju na desetine ili stotine „zadataka“ koji se svode na pisanje tvitova, lajkovanje, deljenje tuđih tvitova i pisanje komentara na portalima po dobijenim instrukcijama. Sistem funkcioniše kao korporacija sa koordinatorima, smenama, preciznim smernicama (na primer „odgovaramo brutalno, bez pretnji“) i sistemom bodovanja.

Prema tvrdnjama sa portala ocisti.net, koji nudi detaljnu pretragu baze, stub sistema je program Voter koji omogućava da softver sam sa lažnih naloga lajkuje komentare. Navodi se da samo u bazi režimskog portala Kurir ima preko 1.500 fantomskih komentatora.

Dr Dragan Milić, osnivač Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES), kaže da je siguran da je cifra mnogo veća od 231 institucije jer, kako ocenjuje, SNS nije politička stranka već mafijaška struktura koja je organizovana na principima kako se organizuju kriminalne organizacije u svetu.

Ta SNS mafijaška struktura je, nastavlja on, preuzela sve medije kako bi kreirala svoju stvarnost i istinu, sve finansijske tokove u kojima se odigrava epska krađa nezabeležena u istoriji Srbije, pravosudni aparat koji kontroliše po principu “kadija te tuži, kadija te sudi”, sva javna preduzeća u kojima su uveli robovlasnički sistem pa se savremeni robovi zapošljavaju na privremenim i povremenim poslovima i „trajno ucenjuju da rade za mafiju“.

„SNS mafija nije uspela da stavi pod svoju kontolu samo jednu stvar-socijalne mreže, koje su doživele neviđenu ekspanziju, a u Srbiji omogućavaju kakvu takvu demokratiju“, kaže.

Dodaje da su najnovija istraživanja pokazala da se 65 odsto stanovništva u Srbiji informiše predominantno preko socijalnih mreža, a samo 35 odsto preko televizije i drugih medija, što postaje sve veći problem za SNS.

Socijalne mreže publikuju sve informacije, a one najvažnije i najatraktivnije imaju i po nekoliko miliona pregleda, što je i preko deset puta veća vidljivost od „izvikanih gebelsovskih SNS medija“.

„Zato su osmisli botove čiji je zadatak da kidišu radikalštinom i primitivizmom na svaku vest i svaki profil koji diže svest i objašnjava kriminalno-mafijaški karakter ove vlasti. Njima nije cilj da podrže mafijaše već da uprljaju ili omalovaže anti-mafijaški blok. Pošto nema ljudi koji bi to radili iz uverenja oni sada kupuju botove koji to rade za pare. SNS i ovde zloupotrebljava državne institucije, nenamenski troši pare svih građana Srbije na ovakve političke prostitutke“, kaže on, dodajući da se to „najbolje i jedino može organizovati u organizacijama koje su pod kontrolom kriminalizovane države“.

On ističe da „botovanje za SNS garantuje da ćete zadržati državni posao, ali da ćete dobiti i honorar“.

„Sa druge strane, ćaci-bot profil je anoniman i niko neće znati ko to radi. Dakle vin-vin situacija. I zato se botovi najviše plaše i užasavaju da im se otkrije identitet, jer niko ne želi da bude javno politička prostitutka i predmet podsmeha. Podržavati SNS danas je sramota za svaku pristojnu i moralnu osobu“, zaključuje on.

Tamara Milenković Kerković, univerzitetska profesorka i samostalna odbornica u Skupštini grada Niša, dodaje da ovo istraživanje o broju onih koji su fiktivno zaposleni u institucijama da bi skoro 100 odsto svog vremena koristili da na društvenim mrežama pišu hvalospeve u korist vladajuće nomenklature i „hipnotišu“ targetirane društvene grupe neistinama o zlatnom dobu- nije pokazalo ništa novo.

I uoči parlamentarnih izbora 2023. godine, podseća ona, otkrivene su liste sa imenima i prezimenima, mejl adresama i nalozima više od 2000 botova samo sa juga Srbije, od kojih je deo za to bio plaćen, a deo, koji su činili zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama na privremenim i povremenim poslovima, tako je zarađivao platu i nastojao da zadrži zaposlenje.

„Botovanje je i za funkcionere SNS-a veoma ’isplativ‘ posao i ’referenca‘ za napredovanje. Moje iskustvo narodnog poslanika od 2022. do 2024. godine govori da su botovi bili, a i sada su istaknuti pojedinci, funkcioneri SNS i tadašnji narodni poslanici, čiji je zadatak da na mrežama, pre svega na Tviteru (X) šire laži o političkim protivnicima, a njihove objave onda drugi nalozi imaju zadatak da dele. Botovi-funkcioneri su naloge za napade dobijali redovno nakon nekih, za SNS bolnih skupštinskih tema – predloga zakona, poput onog o povratku otetih penzija, ukidanju privremenih i povremenih poslova, iznetih primera korupcije, niškog investitorskog urbanizma, kritika socijalne politike i argumenata o udvostručenom endemskom siromaštvu u Srbiji. Neki od tih ljudi, nekadašnji ’bot lideri‘, a potom i narodni poslanici koji su lažima napadali i targetirali mene i ostale aktivne opozicionare, nagrađeni su, potom, ministarskim i mestima potpredsednika Vlade“, kaže Milenković Kerković dodajući da, okvirno, na godišnjem nivou, građani Srbije „daju oko 18 miliona evra za plate ljudi čiji je primarni posao pisanje komentara, lajkovanje i vođenje internet kampanja za vladajuću partiju“.

„Ovakav klijentelizam u korist vladajuće partije nije samo dokaz duboke zarobljenosti i partizacije države već predstavlja najčistiji oblik korupcije koji mora biti krivično-pravno sankcionisan, i to kako izvršioci-botovi, tako i nalogodavci botova, direktori. Korupcija nije samo „ugradnja“ u svaki kilometar izgraćenog mosta i auto-puta, tajni međunarodni ugovor ili novac koji je stvorio investitorski urbanizam i betonski kolaps srpskih gradova, već je ovo botovanje direktno prelivanje budžetskog novca u stranačke svrhe, i predstavlja definiciju korupcije. Ne samo da se milionima evra naših para finansira kampanja SNS, već se ovim stvara kolaps javne uprave, zbog toga nam ulice izgledaju kao ratna stratišta, zbog toga čekamo na šalterima i u bolnicama…“, kaže ona.

Neophodno uvođenje novih krivičnih dela

Milenković Kerković ocenjuje da je neophodno uvođenje novih krivičnih dela “zloupotreba javnih resursa radi političke propagande“ i „politička iznuda u javnom sektoru“.

Uz efikasne sudove i tužilaštva i tužilačku policiju, neophodna je i reforma radno-pravnog zakonodavstva i ukidanje privremenih i povremenih poslova, pravna i faktička zaštita uzbunjivača, zabrana stranačkog softvera na državnim mrežama, uvođenje registra zaposlenih, reforma Agencije za sprečavanje korupcije, kao i druge mere za izmenu i unapređenje efikasnosti sistema državne uprave.

„A važnije od svega je promeniti moralni klijentelistički kodeks koji ovakav angažman tretira kao moralni prihvatljiv, umesto da doživi socijalnu stigmatizaciju“, kaže ona.

Danijel Dašić, građanski i anktikorupcijski aktivista, kaže da ovakvi podaci samo pokazuju kolika je posvećenost SNS-a i njenog bivšeg predsednika stvaranju radnih mesta, pogotovu onih koja nisu u skladu sa zakonima i propisima, kako Srbije, tako i demokratskih država.

„Mi u Nišu čak imamo dokaz koliko su i sami naprednjaci svesni tog paradoksa. Sećate li se kad je pre dve godine naprednjak tražio pored plate, koju redovno prima, iako ne zna gde i šta radi, bolje radno mesto. Najkraće rečeno, osoba poznatija pod kodnim imenom Čvarak u skaj komunikaciju, i dalje je nezasita u ’topljenju masti’ iz budžeta Srbije, i tu pokazuje visok nivo imaginacije i inicijative za zaobilaženje Ustava i zakona“, kaže on.

Dašić dodaje da će građani Srbije saznati da li je koincidencija da su se u zadnjih par nedelja razotkrile tri bitne informacije od strane raznoraznih “pokajnika” iz SNS- ovakvo curenje podataka iz progress baze botova SNS, otkrivanje funkcionisanja “Ćacilenda” i dosad neotkrivene skaj komunikacije- ako 25. oktobra urade tri stvari: ustanu rano, glasaju i tačno izbroje rezultate.

Glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Milan Zirojević ocenjuje da su botovi verovatno najniža kasta u SNS mašineriji, ne računajući ucenjene posetioce „opštenarodnih skupova“, ali izgleda i vrlo vredna, a pohvalno je kad je neko vredan.

„Međutim, oni su svoju energiju usmerili u manipulaciju javnim mnjenjem, targetiranje neistomišljenika i hajke na društvenim mrežama. A za sve su plaćeni javnim novcem i sve su to radili i rade dok sede po javnim preduzećima, upravama, ustanovama. Za to vreme mogli su nešto korisno da urade za građane, a taj novac je mogao biti bolje potrošen“, kaže.

On dodaje da botovi rade za svoju stranku, svog lidera i svoj i njegov sitni interes.

„Zato je ta cela stvar jako žalosna, ali ne zaboravimo, i nezakonita. Sve to mora da se pretrese i da se u javni prostor u slobodnoj Srbiji uspostave neka pravila kako on ne bi bio zagađen i otet od ljudi najnižih pobuda“, kaže.

Internet-ratnici SNS-a treba da odu na prinudni odmor

Prema njegovim rečima, to što sa siromašnog juga Srbije koji se prazni, po ovoj analizi, ima čak 1.300 naloga koji, valjda, treba da ulepšavaju stvarnost i kreiraju lažnu sliku, predstavlja samo novi nivo političko-društvene perverzije koja ničem dobrom ne služi.

„Internet-ratnici SNS-a treba da odu na prinudni odmor“, zaključuje.

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija za Danas kaže da ovo što je sada objavljeno nije iznenađenje, jer se odavno zna da se koriste javni resursi za potrebe botovanja. On podseća da su se početkom 2023. pojavili podaci kompanije Meta o gašenju bot naloga.

„U tadašnjem saopštenju je stajalo da je u Srbiji ugašeno 5.300 Fejsbuk naloga i više od hiljadu naloga na Instagramu. Pisalo je i da je dobar deo tih bot naloga radilo sa kompjutera u javnom sektoru, praktično. Da su to bili ljudi koji su bili državni uposlenici širom Srbije. Mi smo tada pozvali Agenciju za sprečavanje korupcije da istraži ovo i od kompanije Meta i od SNS-a pokuša da pribavi dodatne podatke i da svojim nalazima obavesti javnost i tužilaštvo. Naravno, ništa se nije desilo, i tužilaštvo tada samostalno nije reagovalo – konstatuje Minić.

On objašnjava da samo po sebi, botovanje, kada to neko radi za stranku od kuće, ili u stranačkim prostorijama, nije ništa problematično.

„Ali kad se angažuju državni ili opštinski službenici, zaposleni u javnim preduzećima da rade takve poslove za stranku, to je kršenje zakona. Sada je nova prilika za Agenciju, zato što su podaci, čini se, mnogo opipljiviji i čini mi se da postoji mnogo više osnove i da bi bila mnogo lakša istraga o tome šta se zapravo dešavalo. Nisam siguran, naravno, da postoji volja i želja da se to uradi, ali nema sumnje da će uskoro biti mnogo lakša i bolja klima da se te stvari istražuju“, ističe on dodajući da ovde verovatno ima posla i za tužilaštvo.

Sa tim se slaže i advokat Vladimir Terzić koji za Danas kaže da istraživanje „Vremena“ ukazuje na postojanje organizovanog sistema u kojem su zaposleni u javnim institucijama, tokom radnog vremena i o trošku građana, obavljali propagandne zadatke za SNS.

– Takav sistem, rasprostranjen u 231 javnoj instituciji, sa koordinatorima, smenama, zadacima i kontrolom izvršenja, teško je zamisliv bez znanja i odobrenja najviših državnih i stranačkih funkcionera. Ovde se ne radi samo o političkoj propagandi, već o osnovanoj sumnji na organizovanu zloupotrebu državnog aparata – naglašava on.

Dodaje da su zaposleni, koji su za vreme plaćeno iz budžeta obavljali stranačke poslove, mogli pribavljati protivpravnu imovinsku korist kroz zarade za neizvršeni rad, dok je SNS pribavljala neimovinsku korist stvaranjem lažne slike masovne političke podrške i manipulacijom javnim mnjenjem.

„Između mogućih nalogodavaca sa državnog i stranačkog vrha, koordinatora i neposrednih izvršilaca očigledno je potrebno istražiti postojanje trajne organizacione strukture, podele uloga i zajedničkog kriminalnog cilja. Postoje ozbiljne indicije koje zahtevaju ispitivanje elemenata organizovane kriminalne grupe u smislu Krivičnog zakonika, kao i nadležnosti Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Istina, to će biti moguće tek posle 25. oktobra i smene ovog režima. JTOK mora da utvrdi ko je sistem uspostavio, ko ga je finansirao, ko je izdavao naloge, ko ih je izvršavao i ko je omogućio da javne institucije postanu infrastruktura jedne političke stranke“, navodi on uz napomenu da ako su građani plaćali državne službenike i zaposlene da “botuju” onda smo svi mi oštećeni.

„Država je organizovano zloupotrebljavana kako bi vlast proizvodila privid sopstvene legitimnosti. To će prestati za par dana, jer su građani mobilisani da povrate institucije na izborima 25. oktobra“, procenjuje Terzić.

Lek – apsolutna profesionalizacija gradskih i opštinskih uprava

Prema rečima Nikole Jovanovića, osnivača Centra za lokalnu samoupravu, lek za ovu situaciju je apsolutna profesionalizacija gradskih i opštinskih uprava, kao i komunalnog sektora, pre svega na nivou menadžmeta. Zatim uvođenje nezavisne interne revizije i sektora za unutrašnju kontrolu i korporativne poslove, kao i doživotna zabrana rada u javnom sektoru svima koji su u radno vreme ili uz pomoć javnih resursa sprovodili bilo kakve stranačke aktivnosti.

„I naravno, provera svih diploma i zvanja, jer su većina onih koji su došli preko stranke ili uz mig stranke, uglavnom dobili u miraz i najmanje jednu, a često i više diploma“, objašnjava Jovanović.

Prema njegovim rečima, nema sumnje da je javni sektor postao baza, ne samo za botove, već i za druge aktiviste SNS i SPS.

„Pre svega SNS je u velikoj meri istopio razliku između države i partije, pa smo se na neki način vratili u jednopartijski komunistički sistem. Informacije koja je objavilo Vreme u potpunosti su tačne, ali to je samo vrh ledenog brega. U javnom sektoru uhlebljeni su aktivisti, sigurni glasovi, a često i koordinatori SNS-a, koje ja zovem partijskim komesarima“, kaže Jovanović za Danas.

Prema jednoj preliminarnoj analizi CLS-a, dodaje on, u pojedinim organima, ustanovama i javnim preduzećima, do 40 odsto kadra je tu zbog jedne od dve vladajuće partije, ne da bi radili posao za koji su formalno angažovani, već da bi sprovodili stranački rad, bilo to botovanje, bilo neki drugi oblik aktivizma ili obezbeđivanja sigurnih glasova.

On podseća da je CLS je prvi objavio da je najveći kol centar SNS u Beogradu u zgradi Laste, koja danas jeste privatno preduzeće, ali se finansira gotovo isključivo iz budžeta, preko javno privatnih partnerstava sa Beogradom i drugim lokalnim samoupravama.

„Direktori javnih komunalnih preduzeća su vrlo često koordinatori SNS za pojedine regione, od Marka Popadića iz Gradske čistoće, do Andrije Čupkovića i Nikole Krajnovića iz Parking servisa. Gradski sekretar za investicije je koordinator SNS-a za istok Srbije, a od skora i za Niš, a slične poslove radi i direktor Beogradskih pijaca za Kragujevac i Pirot“, skreće pažnju Jovanović.