Reset opozicione scene: Šta sledi posle izbora? – Politika

U narednih pet do 15 godina imaćemo važnu promenu jer će studenti biti deo buduće političke i partijske elite u Srbiji. Kratkoročno, teško je reći, jer nismo sigurni kakvi će biti rezultati izbora. Pobeda Studentske liste bila bi uvod u period uspostavljanja novog odnosa snaga ne samo sadašnje opozicije nego i stranaka na vlasti. Dok bi opstanak režima vodio u dalju putinizaciju stranačkog života, kažu sagovornici Danasa komentarišući da li posle izbora sledi reset opozicione političke scene.

Parlamentarna opozicija (DS, ZLF, PSG, NPS, NLS, EU) koja je učešćem na izborima i osvajanjem poslaničkih mesta imala stralne i sigurne prihode iz budžeta, povlačenjem iz izborne trke sada u korist studenstke liste svesno lišava sebe tog novca i mogućnosti da partije nadalje lakše funkcionišu.

Ostatak opozicije (SSP, SC, NDS) koji izlazi na izbore rizikuje da u referendumskoj atmosferi bude ispod cenzusa i takođe ostane bez stalnih prihoda.

Iako novac možda nije presudan za opstanak partije, utisak koje su stranke u opoziciji ostavile u poslednjih par godina i tokom predizborne kampanje, u okolnostima nastanka novog političkog subjekta koji formiraju studenti, može uticati na njihovu budućnost.

Dušan Vučićević, profesor FPN, kaže za Danasa da ako pričamo dugoročno, za period od pet do 10, 15 godina, i misli da imamo vrlo važnu promenu koja će se dogoditi, jer će studenti, koji su u prethodne dve godine bili jako aktivni kada je reč o politici i izborima, biti deo te buduće političke i partijske elite u Srbiji.

– Naravno, ne odmah nakon izbora, ali protokom vremena. Tu će dosta da doprinesu i uske veze koje su oni između sebe uspostavili u prethodne dve godine, dok je sve ovo trajalo. Znamo da među njima postoje ideološke razlike, pa bi onda mogli da očekujemo da iz pokreta dobijemo neke nove partijske elite koje će upravljati ovim društvom u narednih 20, 25 godina – navodi on.

Kada je reč o kratkoročnoj situaciji, navodi da je teško praviti procenu, zato što nismo sigurni kakvi će biti rezultati izbora.

– Pretpostavljam da možemo da očekujemo, u svim varijantama, da iz ovih poslaničkih redova izniknu neke nove partije. Ili da ti ljudi sada, usled svog aktivizma u prethodnih godinu, godinu i po dana, i funkcionisanja u parlamentu nakon izbora, budu zainteresovani da ulaze u neke od postojećih partija. Isto važi i za sve ove silne članove zborova, koji na neki način jesu protolokalni odbori Studentske liste. Mislim da će i tu biti, naravno, ne svi, ali nekih ljudi koji će biti vrlo zainteresovani da se bave politikom i nakon što izbori prođu – ukazuje on.

I konstatuje da iz celog tog konteksta, vrlo verovatno možemo da očekujemo veliki reset u opoziciji.

– To, naravno, ne znači da će sve opozicione političke partije da nestanu. A koje će nestajati ili ostati da funkcionišu, ali bukvalno kao neke institucionalne ljušture bez ljudi i aktivista, nešto na šta danas liči verovatno Narodna stranka, u najvećoj meri zavisi od toga kakvi će biti rezultati izbora – ističe on.

Prema njegovim rečima, ukoliko partije koje učestvuju na izborima ne pređu cenzus, onda je vrlo teško zamisliti da nakon izbora one ostanu relevantne.

– Mi već sad vidimo da, pogotovo u ovim proevropskim, imamo potpuno paranje partijskog tkiva, da čitavi odbori i pojedinci koji su važni izlaze iz tih partija, ili makar ne žele da učestvuju na ovim izborima. Iz tog ugla, ukoliko ne pređu cenzus, mislim da su sebi na neki način odredili političku budućnost – navodi on.

I dodaje da d toga da li će one preći cenzus ili ne, verovatno zavisi i budućnost ovih drugih partija koje su odlučile da podrže studentsku listu.

– Znamo iz podataka koje imamo iz istraživanja da građani pozitivnije gledaju na te partije koje su podržale. Dakle, ovi koji glasaju za Studentsku listu pozitivnije gledaju na partije koje su je podržale. Na pitanje koje smo jednom postavljali, o tome da li će ljudi voditi računa o tome na nekim narednim izborima za koga glasaju, u odnosu na to da li su partije podržale Studentsku listu ili ne, predominantan odgovor je bio „da“. Dakle, kod ovih antirežimskih birača. Naravno, to može da se menja. To što su ljudi u nekom trenutku rekli da im je to važan faktor za neku buduću procenu glasačkih preferencija, ne mora da znači da će biti i zaista slučaj za dve godine – navodi Vučićević.

I sociolog Dario Hajrić smatra da ovi izbori imaju potencijal da naprave tektonske promene na našoj političkoj sceni kakve nismo videli od 2000.

– Pobeda Studentske liste bila bi uvod u period uspostavljanja novog odnosa snaga ne samo sadašnje opozicije nego i stranaka na vlasti. Jedan od razloga postojanja te liste je upravo to da rušenjem kriminalnog režima omogući pluralizam: ona nije tu da bi opstala deceniju – kaže on za Danas.

I procenjuje da bi u prednosti da iskoriste taj ogromni novonastali prostor bile stranke koja su je podržale, pod uslovom da Studentska lista ostvari ono što najavljuje.

– Ali i novi akteri koji bi vremenom nastali na temeljima studentskog pokreta. Deo te nove cene bi verovatno činile i neke frakcije nastale iz neminovnog raspada SNS, u zavisnosti od toga koliko daleko bude sezala lustracija – skreće pažnju Hajrić.

Ukoliko bi režim opstao na vlasti, Hajrić kaže da bi to vodilo u dalju putinizaciju stranačkog života.

– Majorizacija pod okriljem SNS, dalja proizvodnja marionetskih partija i postepeno razaranje opozicije stranku po stranku, što je nastavak procesa koji smo gledali poslednjih 14 godina. Na to bi, naravno, bile otpornije stranke sa zdravijom bazom, poput ZLF, ali u zemlji bez slobodnih elektronskih medija takve opcije bi imale stakleni plafon koji je nemoguće probiti – zaključuje Hajrić.