Bauk vetroelektrana nad Deliblatskom peščarom – Lični stavovi
Trebalo je da izgori pola Deliblatske peščare da bi odjednom niotkuda počeo nad ovim područjem da kruži bauk vetroelektrana (VE). Valjda sam među poslednjima čuo za tu glasinu da je Deliblatska pesčara sa umišljajem prepuštena požaru da bi bili stvoreni uslovi za prenamenu prostora i izgradnju vetroelektrane. Vatra je potpuno zbrisala vegetaciju i ogolila površine tako da bi bili drastično smanjeni troškovi raščišćavanja i uređenja terena.
Za moj stav prema pomenutoj glasini pitali su me mnogi: od berberina do univerzitetske profesorke. I svima sam isto odgovorio, da ne verujem u tu priču. Sasvim je dovoljno okolo prostora za još poneku vetroelektranu. Do sada je Deliblatska peščara bila „uklještena“ izgrađenim i planiranim vetroelektranama. To znači „pritisnuta“ sa tri strane: severa, istoka i zapada. Ostala je neiskorišćena i prazna južna strana da Peščara bude u potpunom okruženju vetrogeneratora.
Sada se najednom bude novopečeni zabrinuti ekolozi da upozore na opasnost od VE. Čekajte, planiranje i gradnja VE nije počela juče nego pre više od 10 godina. I svih tih godina pisani su samo hvalospevi o dobrobiti od vetroelektrana i, šire, upotrebi obnovljivih izvora energije (OIE). Ulagači u ova vetrogeneratorska postrojenja i njihovi pomoćnici su veličani u mas medijima kao plemeniti misionari, dobročinitelji i spasioci zemlje i sveta od klimatskih promena.
Svakojaki zeleni web portali, eko-žurnali i posebno uređene novinske rubrike gostili su ove vrle nosioce zelene energetske tranzicije i potanko opisivali blagodeti koje nam donose. Nedavno je jedna hvaljena cenjena i citirana internet stranica posvećena klimi kritikovala plan za džinovsku VE Samoš ne zbog njenih mana nego zato što „iziskuje“ neprihvatljivo preseljenje radarske stanice u zaštićeno prirodno područje. Usput su joj terciraili popularni zeleni poslanici iz Narodne skupštine Republike Srbije: „Niko nema ništa protiv vetrogeneratora, oni su čak i najmanje štetni po prirodu.“
Mogućnost da se čuje druga strana i sagleda naličje masovne upotrebe VE i, uopšte, eksploatacije OIE, nije pružena, uz časne izuzetke (Danas, Radar).
Što je najgore, oni uznemireni eko-aktivisti šire pogrešnu sliku stvarnog stanja oko Deliblatske peščare. Jedni spominju samo dve VE u pripremi kod Alibunara, a drugi jednu veliku VE pre izgradnjom pored Dolova. Da je zbilja tako, panici ne bi bilo mesta. Ali planiranih i izgrađenih VE oko Deliblatske peščare je višestruko više: najmanje 12. I nije ugrožena „samo“ Deliblatska peščara nego čitav Južni Banat. Prema mojim procenama treba da ih bude 23: u Kovačici (izgrađene VE Kovačica – 38 vetrogeneratora i VE Pupin – 16 vetrogeneratora i planirana VE Samoš – 142), u opštini Alibunar (izgrađene: VE Alibunar – 21 vetrogeneratora, VE Malibunar – 4, VE Alibunar 1 – 3 vetrogeneratora; i planirane: VE Banat 5 – 28, VE Alibunar A – 23 Alibunar B – 17 vetrogeneratora), u opštini Plandište (planirane: VE Plandište 1 – 33 vetrogeneratora) u gradu Vršcu (izgrađene: VE Košava – 20, VE La Pikolina – 2 vetrogeneratora; i planirane VE Košava 2 – 4 vetrogeneratora i VE Uljma 2 – 30 vetroegeneratora), u opštini Kovin (izgrađena: VE Čibuk 1 – 57 vetrogeneraotora, planirana VE Čibuk 2 – 42) i u gradu Pančevu (planirane: VE Bela Anta – do 75 vetrogeneratora, VE Vetrozelena – 54, VE Elisio – 11 vetrogeneratora, VE Celzijus – do 30, VE Vetropark 1 – 25, VE WVNBTWind 1 – 22, VE BNS – 28). Sve zajedno jedna ogromna metalna šuma od oko 730 vetrogeneratora.
A prostora za širenje i dalje ima u Južnom Banatu: oko Vršca i Bele Crkve. O štetnom uticaju VE na životnu sredinu sam već pisao (stručni rad na Eko konferenciji u Novom Sadu 2022. godine i u Danasu. Mogu i više, ali bih ovde skrenuo pažnju javnosti na nekoliko jednostavnih činjenica. Kud god da putnik namernik krene po Južnom Banatu vidik će mu okupirati mamutski vetrogeneratori. Neki novi vitez ala Don Kihot od Manče bio bi zatečen neverovatnim prizorom i prosto ne bi znao na koju vetrenjaču-diva najpre da se ustremi.
Kuda će da lete i gde da slete ptice i slepi miševi u Južnom Banatu? Hoće li atarima zavladati štetočine poput pacova, miševa i hrčaka jer neće biti ptica grabljivica da ih love? Kako će pčele i drugi insekti oprašivati biljke pitaju se samo ratari, voćari i pčelari. Da li će turisti i dalje posećivati Južni Banat? Hoće, spremno odgovaraju vlasnici vetroelektrana i kažu da će đaci na ekskurzijama baš obilaziti vetroelektrane kao atraktivna čuda tehnike. Pitanje je vremena kada će pući kičma Južnog Banata pod teretom dve preteške i donekle nespojive uloge (proizvodnja tzv. zelene energije i žita – hrane).
Autor je sociolog iz Pančeva
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
