Da li je rast srpske privrede “zdrav”? – Ekonomija

Privredni rast Srbije od oko 3,5 odsto u prvoj polovini godine jedan je od najvećih u Evropi. Ali šta zapravo stoji iza tog rezultata?

Prema podacima RZS-a, privredni rast najviše su vukli trgovina na veliko i malo, kao i građevinarstvo. To znači da su BDP-u značajan doprinos dali potrošnja građana i državne investicije.

Postavlja se, međutim, pitanje da li je takav model privrednog rasta „zdrav“ i održiv na duži rok.

Sagovornici Danasa saglasni su da ovakva struktura rasta ne počiva na „zdravim nogama“ i da nije održiva na duži rok.

Dugoročno bi, ocenjuju, najkvalitetniji model bio onaj u kojem sve veći deo rasta dolazi iz privatnih investicija, rasta produktivnosti, tehnološkog napretka i izvoza proizvoda i usluga više dodate vrednosti.

Šta je pokretalo rast?

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ukazuje da je najveći realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen u građevinarstvu, čak 9,1 odsto, zatim u stručnim, naučnim, inovacionim, tehničkim i povezanim uslužnim delatnostima, gde je rast iznosio 5,8 odsto, dok su trgovina, saobraćaj, skladištenje, smeštaj i ishrana zabeležili rast od 4,4 odsto.

Međutim, ističe, ako posmatramo BDP sa rashodne strane, potrošnja domaćinstava povećana je četiri odsto, državna potrošnja 2,5 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 3,3 odsto, a izvoz robe i usluga 4,1 odsto. Mijušković navodi da je uvoz rastao nešto brže, 5,2 odsto.

„Dakle, domaća tražnja, posebno potrošnja, trenutno predstavlja veoma značajan pokretač privredne aktivnosti, ali doprinos daju i investicije i izvoz“, kaže Mijušković.

„Ovakav rast nije dugoročno održiv“

Na pitanje da li možemo da kažemo da Srbija ima „zdrav“ rast BDP-a, s obzirom na to da on dolazi iz potrošnje građana i državnih investicija, Mijušković odgovara da je ovo solidan rast BDP-a, posebno imajući u vidu međunarodno okruženje i činjenicu da je sa 3,2 odsto u prvom kvartalu ubrzao na 3,8 odsto u drugom.

Takođe je, kako kaže, pozitivno što rast nije zasnovan samo na jednom izvoru – rastu potrošnja, investicije, izvoz, građevinarstvo i usluge.

Međutim, naš sagovornik naglašava da struktura rasta još nije idealna sa stanovišta njegove dugoročne održivosti.

„Potrošnja građana jeste važan deo BDP-a, a državne kapitalne investicije mogu biti veoma korisne ako kroz infrastrukturu povećavaju buduću produktivnost privrede. Ipak, dugoročno najkvalitetniji model bio bi da sve veći deo rasta dolazi iz privatnih investicija, rasta produktivnosti, tehnološkog napretka i izvoza proizvoda i usluga više dodate vrednosti“, ističe Mijušković za Danas.

Posebno, ukazuje, treba pratiti odnos izvoza i uvoza. Mijušković navodi da je u drugom kvartalu izvoz rastao 4,1 odsto, dok je uvoz povećan 5,2 odsto.

„Ako domaća potrošnja duže vreme raste brže od domaće proizvodnje, jedan deo dodatne tražnje završava kroz povećani uvoz. Zato je za narednu fazu razvoja važno da uz rast potrošnje paralelno povećavamo proizvodne i izvozne kapacitete domaće ekonomije“, smatra Mijušković.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Milorad Filipović ocenjuje da trenutna struktura privrednog rasta ne počiva na „zdravim nogama“ i da dugoročno nije održiva.

„To je jednokratni rast, koji može da se ponavlja samo onoliko koliko država ulaže, a država ulaže sve više i više, ali se sve više i više i zadužuje. To dugoročno vodi u ekonomski kolaps“, upozorava Filipović.

Naglašava da svaki rast zasnovan na potrošnji nije zdrav i nije dugoročan.

Filipović je, međutim, izrazio rezervu prema prvim, fleš procenama BDP-a, navodeći da se podaci naknadno menjaju.

Kako objašnjava, BDP se obračunava kvartalno, dok se preliminarni podaci za celu godinu objavljuju u februaru naredne godine, a konačni podaci u oktobru. Prema njegovim rečima, preliminarne procene gotovo uvek budu za oko 0,2 do 0,3 procentna poena više od konačnih podataka.

Može li se ovakav tempo zadržati do kraja godine?

Na pitanje da li ćemo do kraja godine uspeti da održimo ovaj tempo privrednog rasta, Mijušković odgovara da dosadašnji rast privrede jeste dobra osnova za drugi deo godine, ali, naglašava, ne znači automatski da ćemo stopu od 3,8 odsto imati u svakom narednom kvartalu.

„Mnogo će zavisiti od nastavka investicionog ciklusa, realnog rasta zarada i potrošnje, poljoprivredne sezone, kretanja industrijske proizvodnje, izvozne tražnje iz Evropske unije, posebno Nemačke, kao i od energetskih i geopolitičkih rizika. Domaća potrošnja trenutno jeste snažna, ali postoje i određeni signali za oprez, poput slabijih rezultata industrijske proizvodnje tokom leta“, ukazuje Mijušković.

Za 2026. godinu očekuje, kako kaže, rast u rasponu od oko tri do 3,5 odsto, pod pretpostavkom da ne dođe do većeg spoljnog ekonomskog ili energetskog šoka.

„Za 2027. godinu postoji realna mogućnost ubrzanja prema četiri odsto, posebno zbog nastavka velikog investicionog ciklusa i aktivnosti povezanih sa EXPO 2027. Dugoročno će, međutim, održavanje stopa od oko četiri odsto zavisiti od toga koliko uspešno budemo povećavali produktivnost, privatne investicije, tehnološki intenzitet privrede i izvoz više dodate vrednosti“, navodi Mijušković.

Filipović podseća da kvartalni podaci o BDP-u ne treba da se posmatraju izolovano, jer privredna aktivnost tokom godine nije ravnomerno raspoređena.

Prvi kvartal je, kako objašnjava, po pravilu slabiji zbog novogodišnjih i božićnih praznika i nepovoljnijih vremenskih uslova, dok je treći kvartal opterećen sezonom godišnjih odmora. Najveći deo aktivnosti, kaže, tradicionalno se ostvaruje u drugom i četvrtom kvartalu, koji zajedno čine i do 60 odsto godišnjeg BDP-a.

Zbog toga, prema njegovoj proceni, rezultat na kraju godine zavisiće pre svega od toga koliko će biti snažan četvrti kvartal.

Ako se dosadašnji tempo rasta zadrži, uz snažniji završetak godine, Srbija bi, smatra Filipović, mogla da završi godinu sa rastom BDP-a od oko 3,2 do 3,3 odsto. Ipak, ni takav rezultat ne bi trebalo posmatrati kao dokaz dugoročne snage privrede.

Filipović očekuje da bi rast u narednom periodu dodatno mogli da podstaknu državni projekti povezani sa EXPO 2027, kao i povećana potrošnja sa „predizbornim novcem“, takozvanim helikopter novcem.

„Ali to je sve jednokratno, to nije trajni izvor za rast dohotka“, zaključuje Filipović.