Studentski plan za poljoprivredu: Borba protiv klimatskih promena i uvozničkih lobija, opstanak mladih na selu i bolji položaj žena – Ekonomija

Među kandidatima su poljoprivrednici Zlatko Kokanović (17. na listi), Saša Tomas (26), Đoka Ćurčić (43), Milan Bogunović (106), Dragan Bogojević (127), Predrag Večerinac (177) i Saša Obradović (223), kao i veterinar Aleksandar Vasov (68), agronom Mladen Krstić (134) i doktor veterine Igor Cegledi (128).

Poljoprivrednici sa Studentske liste kažu za Danas da će ukoro, zajedno sa studentima, predstaviti okvirni plan za razvoj poljoprivrede, a u kojem će biti navedene glavne promene koje planiraju u ovoj oblasti.

Među njima se izdvajaju borba protiv posledica klimatskih promena, pre svega suše, kao i borba protiv uvozničkih lobija i monopola. Plan podrazumeva i modernizaciju poljoprivrede kako bi Srbija bila konkurentnija na svetskom tržištu, unapređenje obrazovanja budućih poljoprivrednika, bolju kontrolu uvozne hrane, ali i poboljšanje položaja žena u poljoprivredi.

Jedan od sagovornika Danasa i predstavnik Studentske liste ocenjuje da je neophodno da se promene u oblasti poljoprivrede sprovedu što pre. U suprotnom, upozorava, poljoprivreda bi mogla da nestane iz Srbije, dok bi zemlja postala gotovo u potpunosti zavisna od uvoza voća, povrća i drugih prehrambenih proizvoda.

Tomas: Uskoro će biti predstavljen plan za poljoprivredu

Nedavno objavljeni izveštaj Fiskalnog saveta pokazao je da Srbija izdvaja značajna sredstva za poljoprivredu, ali da uprkos tim izdvajanjima sektor više od decenije stagnira.

Na pitanje, šta je do sada bila greška u tom sistemu, poljoprivrednik Saša Tomas, 26. na Studentskoj listi „Studenti pobeđuju“, kaže za Danas da je tačno da se za poljoprivrednu proizvodnju izdvajaju značajna sredstva, ali da je nedostatak ozbiljne strategije doveo do toga da novac namenjen poljoprivrednicima nije dobro raspoređen.

Kao problem navodi i nedostatak kontinuiteta u sistemu subvencija i drugih davanja. Prema njegovim rečima, pravila se menjaju na svakih šest meseci, dok ne postoji zakon koji bi dugoročno definisao način subvencionisanja.

Zbog toga, kako ističe, poljoprivrednici posluju u neizvesnosti, dodajući da sa dosadašnjom strategijom oni nemaju nikakavu budućnost.

Pored toga, Tomas ukazuje i da je problem što se aktuelni režim do sada apsolutno nije bavio klimatskim promenama, niti načinom na koji će uključiti struku da pomogne poljoprivrednicima, dodajući da su poljoprivrednici u poslednjih pet godina bili suočeni sa ozbiljnom sušom. Dodaje da će suše u budućnosti biti sve učestalije.

Govoreći o studentskom planu za poljoprivredu, Tomas navodi da su poljoprivrednici iz cele Srbije i studenti napravili plan za razvoj poljoprivrede. Plan bi, kako najavljuje, trebalo da bude tokom političke kampanje predstavljen poljoprivrednicima, ali i drugim delovima društva koji žele da znaju kakve ih promene očekuju u ovoj oblasti.

Kao jedan od najvećih problema izdvaja veliki uvoz, kao i uticaj kartela i monopola na domaće tržište.

„Cene naših proizvoda su devastirane, dok građani s druge strane kupuju skupo, što znači da ta razlika odlazi pojedincima i interesnim grupama“, kaže Tomas.

Prema njegovim rečima, dok oni ostvaruju ekstra profit, domaći proizvođači propadaju, a građani kupuju skupu hranu.

Tomas upozorava i na veliki legalni i nelegalni uvoz, odnosno šverc voća, povrća i ratarskih kultura, koji, kako tvrdi, dodatno remeti domaće tržište.

Kao jedno od rešenja vidi jaču kontrolu robe na granicama i navodi da Srbiji nedostaje oko 800 fitosanitarnih inspektora na graničnim prelazima.

Na pitanje da li je moguće zaštititi domaćeg proizvođača, a da se pritom ne povećaju cene za građane, Tomas odgovara da je prvo potrebno urediti tržište. Proizvođač, prema njegovim rečima, mora da ima uslove da posluje sa profitom, što nije moguće na tržištu opterećenom kartelima i monopolskim ponašanjem.

Kao primer navodi ovogodišnju žetvu suncokreta, tvrdeći da je cenu određivalo nekoliko ljudi, dok država, kako kaže, nije reagovala ni preko Komisije za zaštitu konkurencije niti drugim institucionalnim merama.

Ukoliko se, kako upozorava, ništa ne promeni u narednih nekoliko godina, Srbija bi mogla u potpunosti da zavisi od uvoza, kako voća i povrća, tako i drugih prehrambenih proizvoda.

Bogunović: Bez uređenog tržišta teško je vratiti mlade na selo

Poljoprivrednik Milan Bogunović, 106. na Studentskoj listi „Studenti pobeđuju“, kaže da ne može da tvrdi da će studentski plan rešiti sve probleme u poljoprivredi, ali da će pokušati da ih promeni i uvede red u ovu oblast.

Kao tri najvažnije izmene studentskoj plana izdvaja borbu protiv klimatskih promena, borbu protiv kartelizovanog tržišta i socijalni status poljoprivrednika.

„To je sve rešivo, u kom nivou, videćemo u budućnosti“, navodi Bogunović za Danas.

Posebno ističe položaj žena u poljoprivredi, koje, kako kaže, nisu dovoljno prepoznate. Žena koja radi i privređuje na poljoprivrednom gazdinstvu nema pravo na trudničko bolovanje, dok poljoprivrednici nemaju ni godišnji odmor.

„Ja kada odem u socijalno i kažem da sam poljoprivrednik, oni kažu: aha, nezaposlen“, navodi Bogunović.

Kada je reč o borbi protiv klimatskih promena i suše, Bogunović smatra da je potrebno menjati setvenu strukturu, sortiment i tehnologiju obrade zemljišta. Kao primer navodi redukovanu obradu zemljišta, koja omogućava da se sačuva više vlage za određene useve, ali ističe da mašine i tehnologije za takvu obradu za sada nisu dovoljno prepoznate u Srbiji.

Zbog toga, on smatra da promene moraju da počnu od fakulteta i znanja studenata.

„Mi nismo izašli u svet da vidimo kako se nešto radi, naši fakulteti su degradirani, pogotovo poljoprivredni, kroz sve ove godine“, kaže Bogunović.

Prema njegovim rečima, studenti bi trebalo da izađu u svet i upoznaju se sa načinima proizvodnje koji omogućavaju veće prinose i uštede, što bi pomoglo i u suočavanju sa klimatskim promenama.

Na pitanje da li je moguće mlade vratiti na selo i ubediti ih da se bave poljoprivredom, Bogunović odgovara da je to trenutno veoma teško, pre svega zbog neuređenog tržišta.

Kako objašnjava, poljoprivrednici za svoje proizvode dobijaju najniže cene, dok građani istovremeno te iste proizvode plaćaju skupo, a razliku, kako tvrdi, uzimaju oni koji kontrolišu tržište.

„Sad jedan mladić da ode u selo, da kupi dva hektara zemlje, da podigne voćnjak jabuka i da od toga živi, to je u ovom trenutku nemoguće“, kaže Bogunović, ocenjujući da bi stvaranje uslova za takav život trebalo da bude „programski minimum“.

Kao dodatni veliki problem navodi i kvalitet namirnica. Ukazuje na falsifikovanje mleka, meda i drugih proizvoda, zbog čega, kako kaže, građani koriste nekvalitetnu hranu koja se prodaje po visokim cenama.

Ćurčić: Borba sa kartelima biće teška

Poljoprivrednik Đoka Ćurčić, 43. na Studentskoj listi „Studenti pobeđuju“, kaže da su u studentskom „Političkom minimumu za poljoprivredu“, prema njegovom mišljenju, tri najvažnije tačke – dugoročna strategija, ciljane subvencije i razbijanje monopola.

Kada je reč o dugoročnoj strategiji, Ćurčić ističe da je potrebno razvijati poljoprivredu u korak sa svetom kako bi domaći proizvođači bili konkurentni, posebno kada je reč o mehanizaciji i načinima proizvodnje.

Sadašnje stanje ocenjuje kao katastrofalno i navodi da Srbija trenutno nije konkurentna, dok država, prema njegovim rečima, nema odgovarajući plan za dugoročni razvoj poljoprivrede.

Govoreći o subvencijama, Ćurčić naglašava da one moraju biti ciljane i da njihovo dobijanje ne sme da zavisi od partijske knjižice, odnosno od toga da li je poljoprivrednik član neke stranke.

Treća važna tačka je, kako navodi, oslobađanje i uređenje tržišta, koje je trenutno, prema njegovim rečima, „jako zatvoreno“ zbog monopola i kartela.

Posebno ističe problem plasmana proizvoda i potrebu da i mali i veliki poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost da svoje proizvode plasiraju na tržište.

Na pitanje da li će borba protiv uvozničkog lobija biti laka, Ćurčić odgovara da neće. Kako navodi, svestan je da su monopoli postojali i ranije, ali smatra da su u poslednjih 15 godina „prevršili meru“ i postali nepodnošljivi.

„Biće teška borba“, kaže Ćurčić, dodajući da očekuje da bi mere predviđene studentskim programom, poput lustracije i provere porekla imovine, mogle da pomognu u rešavanju problema monopola i uređenju tržišta.

Govoreći o opstanku ljudi na selu, Ćurčić smatra da bi stvaranje odgovarajućih uslova i ambijenta bilo dovoljno da oni koji već žive na selu tamo ostanu, osnuju porodice i pristojno žive. Kao ključne uslove navodi škole, vrtiće, lekare i autobuske linije koje bi sela povezivale sa većim gradovima.