Danas počinju izbori za Dumu čiji je ishod unapred poznat: Zašto je onda Kremlju važana izlaznost? – Svet

Ekonomska i politička situacija ozbiljno je pogođena četiri i po godine punog rata sa Ukrajinom. Rojevi neprijateljskih dronova naneli su ogromnu štetu ruskim rafinerijama nafte i logističkim objektima. Javnost, koja više ne doživljava borbe kao nešto udaljeno, postaje sve zabrinutija, piše AP.

Očekuje se da će Jedinstvena Rusija, glavna partija Kremlja, zadržati svoju ubedljivu kontrolu nad Državnom dumom, zajedno sa još nekoliko partija koje glasaju u skladu sa željama predsednika Vladimira Putina. Ipak, vlasti su dodatno pooštrile kontrolu pred prvim ratnim izborima za donji dom parlamenta od invazije 2022. godine.

Kremlj je ugušio čak i najmanje znakove neslaganja uoči trodnevnog glasanja koje počinje sutra. Jedina partija koja se usudila da kritikuje rat uklonjena je sa izborne liste, dok je nekoliko antiratnih političara zatvoreno ili primorano da pobegne u inostranstvo.

Pošto je rezultat unapred određen, a Putinova politička dominacija nije neposredno ugrožena, analitičari navode da Kremlj izbore vidi kao ključan pokušaj da mobiliše javnu podršku ratu i legitimiše svoje postupke.

„Vaš izbor i odlučnost još jednom će pokazati da milioni ljudi stoje uz naše borce, da smo ujedinjen narod, povezan zajedničkim vrednostima, istorijskim sećanjem i ljubavlju prema domovini“, rekao je Putin u obraćanju uoči glasanja.

Ekonomska šteta raste zbog letnjih napada

Leto obeleženo ukrajinskim napadima dronovima dugog dometa donelo je rat milionima Rusa pred vrata po prvi put.

Napadi su pogoršali probleme ruske ekonomije, koja je zapala u stagnaciju nakon što je početni podsticaj masovne vojne potrošnje oslabio. Vlada je povećala poreze i intenzivirala domaće zaduživanje kako bi držala sve veći budžetski deficit pod kontrolom.

Napadi na ruske rafinerije nafte izazvali su ozbiljnu krizu sa gorivom, koja je dostigla vrhunac u junu, smirila se na nekoliko nedelja, a zatim se ponovo vratila u avgustu.

Dodatni udarac predstavljala je serija napada na skladišta koja pripadaju onlajn trgovcima Wildberries i Ozon. Stotine hiljada pojedinačnih prodavaca izgubile su svoju robu, što je izazvalo snažan potres širom privrede.

Sve to je pogoršalo raspoloženje javnosti. Istraživanja javnog mnjenja zabeležila su pad rejtinga Vladimira Putina, iako je on i dalje ostao visok. Nezavisni Levada centar izmerio je u avgustu podršku od 76 odsto, u poređenju sa 87 odsto u septembru 2025. godine.

Čak su i neki visoki pripadnici ruske elite otvoreno izrazili nezadovoljstvo.

Andrej Klepač, glavni ekonomista državne banke VEB.RF, upozorio je na mogućnost unutrašnjih nemira u Rusiji.

„Nećemo pobediti u ovom ratu iscrpljivanja“, rekao je na jednom seminaru. „Naši troškovi rastu. Gotovo sam siguran da ćemo se suočiti sa društvenom krizom“.

Klepač je smenjen dan nakon što su njegove izjave objavljene.

Putin ne odustaje od svojih ratnih ciljeva

Putin je priznao da su napadi na rafinerije nafte i logističke centre naneli značajnu štetu, ali je insistirao da ruska ekonomija može da izdrži posledice. Napadima na takvu infrastrukturu, rekao je, Ukrajina je otvorila „Pandorinu kutiju“, izazivajući masovne odmazde.

Rusija je pojačala napade na Kijev i druge gradove raketama i novim dronovima na mlazni pogon, koristeći nedostatak presretačkih projektila u ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani. Moskva je takođe dramatično pojačala napade na Odesu i druge crnomorske luke, ometajući ukrajinski izvoz žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda, koji predstavljaju važan izvor prihoda.

Kako su se problemi izazvani ukrajinskim napadima širili širom Rusije, rasli su strahovi da Kremlj razmatra novu, masovnu mobilizaciju.

Delimična mobilizacija 300.000 rezervista 2022. godine navela je stotine hiljada Rusa da napuste zemlju, čime je narušena unutrašnja stabilnost. Od tada se Kremlj oslanja na dobrovoljce za ratovanje, nudeći im relativno visoke plate i druge pogodnosti. Međutim, vojni stručnjaci upozoravaju da je priliv dobrovoljaca opao, dok se veliki gubici nastavljaju.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski više puta tvrdi da Kremlj razmatra mobilizaciju nakon izbora, što Putin odbacuje kao „besmislicu“.

Na sastanku u Kremlju 5. septembra sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, kao i u naknadnom telefonskom razgovoru sa predsednikom Donaldom Trampom, Putin je rekao da Rusija ima prednost na bojnom polju, što ukazuje na to da će zadržati maksimalističke zahteve u pregovorima o mirovnom sporazumu.

Antiratne snage ućutkane

U julu je Centralna izborna komisija odobrila 11 partija za učešće na parlamentarnim izborima, među njima i Jabloko, jedinu registrovanu političku partiju koja je otvoreno kritikovala rat.

Međutim, nekoliko nedelja kasnije, Vrhovni sud Rusije uklonio je Jabloko sa izborne liste. Sud je postupao po žalbi nacionalističke partije Rodina, koja je antiratni stav liberalnog Jabloka opisala kao sličan nastojanju da se naruši teritorijalni integritet Rusije.

Posmatrači Kremlja opisali su ovaj potez kao mogući znak sukoba unutar vlasti između onih koji su želeli makar privid političkog nadmetanja kako bi povećali izlaznost i onih koji su strahovali da bi prisustvo Jabloka moglo dovesti do otvorene kritike rata i političke nestabilnosti.

„Rizik da se kampanja pretvori u borbu za i protiv mira – odnosno u raspravu o ratu – bio je prilično visok, a očigledno nije bio deo plana“, rekla je Tatjana Stanovaja iz Karnegijevog centra za Rusiju i Evroaziju.

Maksim Kruglov, zamenik predsednika Jabloka i bivši član Moskovske gradske skupštine, osuđen je u junu zbog širenja lažnih informacija o ruskoj vojsci i kažnjen sa sedam godina zatvora.

Prošlog meseca, sud u Pskovskoj oblasti osudio je člana Jabloka Lava Šlosberga zbog istupanja protiv rata i izrekao mu kaznu od više od 11 godina zatvora.

Nakon što je Jabloko uklonjen sa izborne liste, vlasti su sistematski sprečavale njegove pojedinačne članove da se kandiduju u većini jednomandatnih izbornih jedinica za Državnu dumu i regionalne parlamente.

Liberalni političar i kritičar rata Boris Nadeždin, koji je pokušao da se suprotstavi Putinu na predsedničkim izborima 2024. godine, napustio je Rusiju prošlog meseca, strahujući od zatvaranja nakon što je proglašen „stranim agentom“, onemogućen da se kandiduje za javnu funkciju i kažnjen zbog prikazivanja „ekstremističkih simbola“.

Očekuje se da će glavna partija Kremlja zadržati dominaciju

Jedinstvena Rusija, koja kontroliše više od dve trećine od 450 poslaničkih mesta u parlamentu, trebalo bi da zadrži dominaciju u donjem domu uprkos zamoru javnosti od rata i pogoršanju ekonomske situacije.

Pojedini ruski izveštaji ukazuju na to da je Kremlj malo smanjio očekivani rezultat Jedinstvene Rusije, ali i dalje očekuje da će zadržati potpunu kontrolu nad parlamentom.

„Jedinstvenoj Rusiji možda će biti dozvoljeno da malo izgubi… kako bi njeni zvanično objavljeni rezultati bili nešto bliži onome što su verovatno njeni stvarni rezultati“, rekao je analitičar Mark Galeoti, direktor konsultantske kompanije Mayak Intelligence, dodajući da će Kremlj osigurati da ona „i dalje bude apsolutno dominantna u Dumi“.

Jedna od svrha izbora jeste da oni budu „legitimizujući rituali koji stvaraju utisak da iza Kremlja stoji masovni konsenzus“, rekao je on.

Očekuje se da će i druge stranke „sistemske opozicije“ – Komunistička partija, Liberalno-demokratska partija i partija Pravedna Rusija – zadržati svoje prisustvo u Dumi. Sve one slede Putinov kurs i snažno podržavaju rat.

Iako su ukrajinski napadi izazvali široku zabrinutost, oni bi takođe mogli dovesti do zahteva za odlučnijim odgovorom prema Kijevu, „sve dok sami ne moraju da budu uključeni u to“, rekao je Galeoti u jednom podkastu.

Kris Vifer, izvršni direktor kompanije Macro-Advisory Ltd., rekao je da su ukrajinski napadi uticali na raspoloženje javnosti, ali da ne postoji neposredna pretnja političkoj dominaciji Kremlja.

„Ionako je od početka sukoba postojao efekat ‘okupljanja oko zastave’, a istraživanja javnog mnjenja dosledno pokazuju veoma visok nivo podrške“, rekao je.

Iako su rezultati unapred određeni, „ono što je Kremlju važno jeste javni narativ, a naročito izlaznost“, dodao je Vifer, jer mu to omogućava da tvrdi da za njegove postupke postoji široka podrška javnosti.