Razmere štete u Deliblatskoj peščari još nemoguće proceniti, nadležni strahuju od predstojećeg vikenda – Društvo

Iz Javnog preduzeća Vojvodinašume kažu za Danas da je trenutno u Deliblatskoj peščari mirno i da na satelitima, po prvi put od početka požara, nema “crvenih tačaka”, ali da ih brinu vremenski uslovi za vikend, kada se prognoziraju visoke temperature i olujni vetar od 50 do čak 90 km/h, koji će gotovo izvesno prouzrokovati komplikacije.

„Iako je prošlo mesec dana, požar još uvek nije ugašen i nismo mogli da započnemo rekognosciranje terena. Trenutno natapamo žarišta i ljudi obilaze požarišta. Sporadično su se javljali dimovi po celom požarištu. Svi ljudi su na terenu i nema promena u tom smislu, nema opuštanja. Prate se sve površine i gase manji požari. Takođe, nastavlja se na izgradnji proseka i trenutno je urađeno 88 km proseka, širine od 30 do 150 metara. Mehanizacija i sada radi. Ono što nas sve brine jeste prognoza za vikend”, kaže Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP Vojvodinašume.

Prema njegovim rečima, tek nakon ugašenog požara, snimanja terena i mapiranja štete u ekološkom, naturalnom i finansijskom smislu znaće se stanje na osnovu koga će biti propisane mere sanacije i revitalizacije.

„Šteta nije mala u svakom smislu, ali sada nemamo podatke. Sanacioni plan je dokument kojim će sve biti definisano. Od stanja i štete, preko mera sanacije i revitalizacije, tehnologije rada, materijala i svih direktnih i indirektnih troškova sanacije. Za sada imamo podatke sa satelita koji nisu precizni već se radi o proceni da je izgorelo između 4.400 do 5.000 ha obraslog, a da je otisak požara širi i zahvatio je trećinu peščare (većina je travnata vegetacija). Preciznije ćemo znati tek kada licencirani inženjeri snime teren bespilotnim letelicama i georeferenciraju podatke. Tada ce precizno biti mapirana i struktura vegetacije koja je izgorela. Stepski pašnjaci će biti obnovljeni sa prvim kišama. Sastojine bagrema i lipe isto relativno brzo u periodu tri, četiri do 10 godina. Za mešovite lišćarske sastojine koje treba podići na površinama izgorelih borovih sastoijina će biti potrebno nekoliko decenija – 30 godina da vidimo mladu šumu ispred nas. Što se tiče novca trebaće značajna finansijska sredstva koja ćemo imati u sanacionom planu. To će biti vrlo precizne kalkulacije”, ističe naš sagovornik.

On dodaje da su trenutne posledice u ekološkom smislu jako velike, jer su požarom zahvaćeni delovi svih stepena zaštite.

„Procene da je zahvaćeno 25 odsto površine koja je u 1. stepenu zaštite, što znači da su nam izgoreli delovi zaštićenih i retkih staništa kao i ugrožene i zaštićene vrste flore i faune. Krpuni sisari su uspeli da se evakuišu. Takođe posledice revitalizacije će biti u tehničko tehnološkom, organizacionom i finansijskom smislu velike. Samo gašenje požara iziskuje velika finansijska sredstva, takođe”, dodaje Marinković.

Prema njegovim rečima, neće se čekati zakonski rok od najkasnije tri meseca za izradu sanacionog plana, već da će ga uraditi odmah nakon što požar bude ugašen a teren precizno snimljen i urađen “popis” štete.

“Neki profesori smatraju da je i tri meseca malo za ovaj obim posla izrade sanacionog plana. Mi smo već sa nadležnim ministarstvima, institutima i fakultetima započeli pripreme i imali već dva sastanka (a u stalnoj smo komunikaciji), kako bi se što pre pripremili i unapred prevazišli administrativne ali i neke tehnološke ograničavajuće faktore kada budemo počeli da radimo sanacioni plan. Da budemo blagovremeni i sveobuhvatni kada počnemo sa izradom sanacionog plana”, dodaje on.

Najteže vratiti mešovite šume

Na pitanje šta od biljaka može najviše da uspe na opožarenom zemljištu i koliko će se budući biljni svet u Deliblatskoj peščari razlikovati od dosadašnjeg Marinković kaže da će se stepska staništa vrlo brzo obnoviti, sa prvim kišama.

„Mi već sada posle jedne slabe kiše imamo tragove zelene trave na opožarenoj površini (juče smo naišli na to). Bagremove sastojine koje imaju jaku izdanačku moć će uz minimalnu intervecniju struke i podsticaj regeneracije obnoviti. Najteže će biti vratiti visoke mešovite šume lišćara kao i kompletan biodiverzitet svih zaštićenih vrsta na mestima požara sa povnim uspostavljanjem lanaca ishrane i stanja kao pre požara. Vrste drveta koje će biti vraćene su predmet analiza koju trenutno razmatramo sa fakultetima i institutima, pri čemu mi kao korisnici i upravljači, neka naša iskustva njima stavljamo na uvid, želeći da teoriju i praksu sublimiramno kako bi imali što kvalitetniji plan sanacije na osnovu koga ćemo revitalizovati peščaru”, objašnjava Marinković.

Različiti podaci o izgorelim površinama

I profesor Slobodan Milovanović, osnivač Centra za istraživanje šumskih požara Šumarskog fakulteta u Beogradu smatra da ekološku štetu teško da možemo u ovom trenutku da izmerimo, dok će udrživanje ekonomske štete požara u Deliblatskoj peščari biti zahtevan posao za Vojvodinašume, kao upravljača. Međutim, kada je u pitanju procena površine koju je požar zahvatio on navodi drugačije podatke.

„Prema podacima Kopernikusa, koji po zahtevu Sektora za vanredne situacije još od 8. avgusta svakodnevno radi mapiranje terena Deliblatske peščare preciznim satelitima visoke rezolucije, veličine piksela od jednog metra, 25. avgusta ukupna požarena površina bila je 11.495 hktara, od čega su šume 6.010 ha, a 5.444 ha je žbunasta i travnata vegetacija. Juče nisu merili, danas bi trebalo ali svakako ta površina neće biti manja od 12.000 ha”, navodi profesor Milanović.

Napominje da stabla koja su možda privremeno označena zeleno na satelitskim snimcima, ne znači da će preživeti.

„Ponekad prođe samo prizemni požar pa kruna drveta ostane neoštećena, ali uskoro možemo videti da su to mrtva stabla, odnosno sa promenjenom bojom krune“, dodaje on.

Milanović ocenjuje da je ovaj požar gotovo uništio jedan vredan ekosistem, s obzirom na to da je šuma u Deliblatskoj peščari štitila okolna područja od razvejavanja peska i zatrpavanja i uništavanja useva. Da se ne bi napravile neke dodatne greške, samtra da treba uraditi detaljnu studiju koja će izanalizirati čitavu površinu, sam požar.

„Vrlo je bitno imati u vidu kakav je intenzitet gorenja bio u pojedinim delovima peščare, jer direktna šteta zavisi od intenziteta gorenja. Što je on viši veće su i štete po nadzemni deo, ali i onaj deo koji se nalazi ispod površine zemlje. Svi ti mikroorganizmi koji se nalaze u tom tankom sloju humusa koji se formirao možda više od 200 godina, zahvaljujući šumi koja je tu bila prisutna ali i drugoj vegetaciji, je sada potpuno sterilisan. Mikroorganizmi koji imaju funkciju da vrše proces fumifikacije i stvaraju plodno zemljište sada su “sprženi”, jer temperature koje se oslobađaju prilikom ovakvih požara prelaze 1000 stepeni. Što znači da se sada se na površini formirao jedan vodonepropustni sloj, što dodatno može da pravi probleme kad dođe do kiša. Osim toga, vetar će razvejavati pepeo koji je ostao”, objašnjava profesor Šumarskog fakulteta.

Dodaje da veruje da će neke mere morati mnogo brzo da se rade, počev od biohetničkih mera terena i ukljanjanja izgorelih stabala.

Iako je osnivač centra koji se bavi šumskim požarima, profesor Milanović kaže da ga još uvek niko od nadležnih nije pozvao oko planova za Deliblatsku peščaru.

Podsetimo, požar u Deliblatskoj peščari izbio je 21. jula i tri puta je veći od najvećeg koji je 1996. godine zahvatio 3.500 hektara, kada je izgorelo i oko 2.000 ha šuma. Posle toga zabeležen je još jedan veći požar u deliblatskoj peščari 2007. godine, tokom letnjih suša.

Pavkov: Neće biti prenamene zemljišta u Deliblatskoj peščari, oporavak od pet do deset godina

Ministarka zaštite životne sredine Srbije Sara Pavkov izjavila je da neće biti prenamene zemljišta u Deliblatskoj peščari, uz ocenu da će oporavak tog značajnog prirodnog područja trajati najmanje pet do deset godina. Pavkov je za RTS rekla da je najvažnije što nema stradalih u borbi sa vatrenom stihijom u Deliblatskoj peščari.

„Zašto da vam verujemo da ste sve najbolje uradili“

Upitan da prokomentariše dosadašnji tok gašenja požara u Deliblatskoj peščari profesor Milanović kaže da „nije korektno biti general posle bitke, ali izjave nadležnih ponekad su bile kontradiktorne“.

„Ili vam treba pomoć ili vam ne treba pomoć. Onda nije bilo potrebe da se neke informacije ne prezentuje na način kakve jesu, poput ove o opožarenim površinama, jer su upravo nadležni i pokrenuli taj alat za monitoring požara kao pomoć od Evropske unije i to je bilo vidljivo svakome. Iz dana u dan videlo se kolike su opožarene površine a vi isistirate su u svim medijima, pa i u ovim “opozicionim” na cihri od 3.500 hektara pet, šest dana, recimo, a cifra duplo veća. Vi na taj način, a to ljudi vide, gubite poverenje. Ako tu uskratite i napravite grešku u komunikaciji onda se postavlja pitanje zašto da vam verujemo da ste sve najbolje uradili“, ističe Milanović.