Oktobarski izbori: Birajte knjige i društvo – Kultura

Postoje mesta na kojima okupljanje dobija snagu javnog stava. Dvorište Rektorata jedno je od njih. U njemu knjiga, izgovorena reč i prisustvo građana pripadaju dugoj istoriji obrazovanja i pobune. Ovde se pitanje šta čitamo prirodno susreće s pitanjem kako živimo — i kakvo društvo želimo da izgradimo.

Zato pobunjeni izdavači upravo ovaj prostor biraju za „Oktobarske izbore“: dva povezana vikend događaja kojima čuvaju susret sa čitaocima i javno potvrđuju svoju solidarnost sa studentskim otporom. Prvi, „Naš sajam“, od 9. do 11. oktobra, nosi slogan „Izdavači na svom mestu“. Drugi, „ne:Sajam“, od 16. do 18. oktobra, zamišljen je kao festival izdavačkih mikro-događaja, pod sloganom „Izdavači za bolje društvo“.

Dvorište koje pamti

Kapetan Mišino zdanje nosi tu poruku još od svog zaveštanja. Miša Anastasijević poklonio ga je 1863. godine „svome otečestvu“ za prosvetne potrebe. Zadužbinar je pomagao i piscima i knjigama… Susret izdavača i čitalaca u ovom prostoru zato obnavlja njegovu izvornu svrhu: obrazovanje kao zajedničku budućnost.

Kroz istoriju Univerziteta provlači se i zlatna nit studentskog otpora. Njeni povodi, jezici i politički horizonti menjali su se, ali se uporno vraćalo isto pitanje: kakva je vrednost obrazovanja ako pred nepravdom ostajemo nemi, ako pristajemo da nasilje vlada i uređuje nam život..

U dvorištu Kapetan Mišinog zdanja Stevo Žigon je tokom studentske pobune 1968. govorio tekst iz Bihnerove „Dantonove smrti“. Taj trenutak ostao je snažna slika susreta književnosti, pozorišta i pobune: reči iz drame dobile su neposredno značenje pred okupljenim studentima.

Zašto baš ovde, zašto baš sada

U simboličkoj geografiji današnjeg Beograda, Ćacilend i Dvorište Rektorata predstavljaju dva antipoda, dve slike moguće budućnosti: društvo poslušnosti, u kojem se znanje potiskuje partijskom uceno, i društvo slobodnih građana, u kojem obrazovanje razvija kritičku misao i ličnu odgovornost.

Okupljanjem u Dvorištu Rektorata branimo i kulturnu svrhu Beogradskog sajma knjiga, obesmišljenu isključivanjem izdavača iz odlučivanja. Manifestacija koju stvaraju pisci, prevodioci, urednici, izdavači i čitaoci manifestacija koja pripada toj zajednici – oteta je od njih. Stoga ta zajednica ima pravo i odgovornost da sačuva smisao susreta – kada ga institucije iznevere.

Čitaocima razočaranim izostankom omiljenih izdavača sa Sajma poručujemo: nismo odustali od susreta s vama. Nikad više nismo bili nego sada uz vas! Oktobarsko biranje knjiga, razgovori s urednicima i otkrivanje novih autora nastavljaju se.

Prema Beogradskom sajmu knjiga ovo okupljanje zauzima poziciju odbrane njegove kulturne svrhe. Izostanak dela izdavača i njihovo isključivanje iz odlučivanja otvorili su pitanje kome pripada manifestacija koju zajedno stvaraju pisci, prevodioci, urednici, bibliotekari, novinari i naravno čitaoci.

Sajam nije drugo ime za rasprodaju

Razgradnju Beogradskog sajma knjiga prati i obesmišljavanje same reči „sajam“. Gotovo svaka prodajna akcija, sezonski popust ili vikend u knjižari dobija to ime. Knjižarske akcije imaju svoju vrednost, ali njihovo proglašavanje sajmovima zbunjuje publiku i briše razliku između unapređenja prodaje i kulturne manifestacije. Sajam podrazumeva susret više izdavača, autora i čitalaca, razmenu ideja, javni program i predstavljanje raznovrsne produkcije. Njegova vrednost nastaje upravo iz tog zajedništva.

Ispušteno javno važenje Beogradskog sajma knjiga, podstaklo je svakovrsnu i neodgorajuću upotrebu termina „sajam“. Zašto ? Zato što ta reč još nosi ugled, privlačnost i obećanje velikog događaja koji daleko nadilazi diskontno sanabdevanje knjigama. Njenom upotrebom komercijalna ponuda prisvaja simbolički kapital koji su generacije izdavača, pisaca, bibliotekara, novinara i čitalaca stvarale decenijama.

Istovremeno se proizvodi privid da je izgubljenu manifestaciju lako nadoknaditi nizom popusta. Ako je svaka prodajna akcija sajam, nestaje merilo prema kojem možemo da prepoznamo šta smo izgubili — i ko je za taj gubitak odgovoran.

Zato naziv „Naš sajam“ obavezuje njegove organizatore. Naspram ‘Njihovog’ – lažnog prikaza i perfidne (ne)brige za budućnost ove manifestacije, rađa se Naš sajam. Mora da ga opravda posebnost zajedničkog prisustva izdavača, njihvoih tekstogovornika i neposredan razgovor s publikom, raznovrsnost knjiga kojima otvaraju važna pitanja.

Posebnost dodatno izoštrava „ne:Sajam“: festivalska mreža mikro-događaja, jednako kao i nedavno završen ne:Bitef. Istražuje kako se obnavlja kulturni susret kada su njegovi institucionalni uslovi narušeni..

Dva vikenda, dva oblika zajedništva

„Naš sajam — Izdavači na svom mestu“, od 9. do 11. oktobra, svakog dana od 10 do 20 časova, okuplja izdavače i čitaoce u Dvorištu Rektorata. „Na svom mestu“ znači uz knjige koje objavljujemo, uz čitaoce kojima ih namenjujemo i uz akademsku zajednicu s kojom delimo odgovornost za obrazovanje.

Otvaranje je predviđeno za 9. oktobar u 18 časova, uz čitanja odabranih delova knjiga. Čitaoci i čitanja se susreću 10. i 11. oktobra od 11 do 14 časova, dok je za 11. oktobar u 18 časova predviđena predaja ne:Štafete. Glasovi glumaca u ovom dvorištu uspostavljaju živu vezu s njegovim nasleđem: književnost ponovo ulazi u javni govor o slobodi.

„ne:Sajam —izdavači za bolje društvo“, od 16. do 18. oktobra, razvija tu ideju kroz festival izdavačkih mikro-događaja. Njegov uzor je duh samoorganizovanja ne, koji je ovogodišnje okupljanje zasnovao na mreži mikro-scena i neposrednom susretu izdavača i publike. Kratka čitanja, performansi, razgovori, predstavljanja i susreti mogu da omoguće svakom izdavaču prepoznatljiv kreativni gest, a publici aktivnu ulogu u izboru sopstvenog programa.

Pozivamo vas prvo u Dvorište Kapetan Mišinog zdanja narednoga petka. A onda drugog vikenda uzmite mapu i tražite skriveno blago, povedite prijatelje, ponesite pitanja. Postoji i broj tri. Da zaokružimo. I trećeg vikenda birajte knjige, ali i društvo u kojem želite da živite. Ovaj oktobar je mesec izbora!