Više od 250.000 ljudi u Srbiji živi sa depresijom: Adekvatno se leči tek svaki četvrti pacijent – Život

Depresija nije samo tuga ili prolazno neraspoloženje, već psihijatrijski poremećaj koji se može ispoljiti gubitkom zadovoljstva i interesovanja, manjkom energije, promenama sna i apetita, teškoćama u razmišljanju i motivaciji, kao i povlačenjem iz društva. Može pogoditi svakoga, bez obzira na godine, pol ili društveni status, dok su riziku posebno izložene osobe koje su doživele velike životne gubitke ili teške stresne događaje, kao i osobe koje se suočavaju sa bolestima zavisnosti. Žene češće obolevaju od depresije nego muškarci, dok su posebno ranjive starije osobe koje žive same. U težim slučajevima depresija može imati i tragičan ishod, zbog čega je važno prepoznati promene u ponašanju i raspoloženju i reagovati na vreme. Podrška porodice i prijatelja može biti važna u prepoznavanju problema i ohrabrivanju osobe da potraži stručnu pomoć.

Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, Institut za mentalno zdravlje organizuje 8. oktobra u Narodnom muzeju u Beogradu tribinu “Umetnost oporavka, realna iskustva za prave promene”. U fokusu će biti značaj očuvanja mentalnog zdravlja, destigmatizacija i važnost podrške, a biće predstavljene i aktivnosti Centra za mlade CEZAM, koji je od maja organizaciono postao deo Instituta za mentalno zdravlje.

– Posebno moramo da obratimo pažnju na depresivno raspoloženje, depresiju i suicidalnost kod mladih, jer su oni posebno vulnerabilna populacija, a upravo se kod njih mogu javiti različite psihičke teškoće. Kada je reč o depresiji, jedan od velikih problema jeste to što se pacijenti ne leče adekvatno. Jedna studija iz Velike Britanije pokazala je da svega oko 25 odsto pacijenata sa depresijom dobija adekvatno lečenje. Adekvatno lečenje znači da pacijent dobija odgovarajući antidepresiv, u odgovarajućoj dozi i dovoljno dugo. Problem predstavlja i često neadekvatna upotreba benzodiazepina kod pacijenata sa depresijom. Oni mogu da smire čoveka i pomognu mu da zaspi, ali nemaju efekat na depresivno raspoloženje. Poseban izazov predstavljaju pacijenti sa terapijski rezistentnom depresijom i oni kod kojih postoji suicidalnost. Za pacijente sa terapijski rezistentnom depresijom postoji savremena terapija čija je visoka efikasnost i bezbednost potvrđena u kliničkim studijama. Budući da se ova terapija ne nalazi na Listi lekova Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, njena primena zahteva složenu proceduru. Nadamo se razumevanju države da će ova terapija da postane dostupna širokom krugu pacijenata čime će se značajno unaprediti njihovo lečenje – ističe prof. dr Čedo Miljević, predsednik Udruženja psihijatara Srbije.

Depresija može izazvati poteškoće u svim aspektima života, u porodici, školi, na poslu i u društvenim odnosima. Studija koja je rađena u četiri evropske zemlje pokazala je da depresija ima veći uticaj na zdravstveni status, funkcionisanje i kvalitet života nego artritis, maligne bolesti ili kardiološka oboljenja. Svetska zdravstvena organizacija navodi da je investiranje u mentalno zdravlje ekonomski opravdano – svaki dolar uložen u unapređenje lečenja depresije i anksioznosti dovodi do povrata od 4 dolara kroz bolje zdravlje i sposobnost za rad.

– Depresiju je važno prepoznati na vreme i lečenje započeti što ranije. Danas postoji više terapijskih pristupa, a u praksi se najčešće kombinuju farmakoterapija i psihoterapija. Terapija oralnim antidepresivima je efikasna kod većine pacijenata sa simptomima depresije. Međutim, kod oko 15 odsto pacijenata ne dolazi do poboljšanja ni nakon primene dva ili više različitih oralnih antidepresiva u adekvatnoj dozi i dovoljno dugo i tada govorimo o terapijski rezistentnoj depresiji. U svetu, savremeni pristup lečenju ovih pacijenata podrazumeva primenu inovativne terapije. Zato apelujemo da ova terapija postane dostupna pacijentima u Srbiji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje – objašnjava doc. dr med. Maja Pantović Stefanović iz Udruženja psihijatara Srbije.

Podrška porodice, prijatelja i zajednice ima veoma važnu ulogu u procesu oporavka od depresije, ali je jednako važno da osoba zna da nije sama i da postoji mesto na kojem može da dobije razumevanje, podršku i informacije. Udruženja “Herc“ i „Videa“ i ove godine učestvuju u Beogradskom festivalu mentalnog zdravlja, a povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, 10. oktobra biće organizovan panel “Između nevidljivosti i prava”, posvećen pravnoj pomoći i podršci osobama sa mentalnim poteškoćama, kao i interaktivna psihološko-edukativna radionica “Nevidljivo, ali stvarno” u Kuća umetnica u Beogradu.

– Udruženja pacijenata imaju značajnu ulogu upravo u tome da smanjuju stigmu, ohrabre ljude da potraže stručnu pomoć i budu im podrška tokom procesa oporavka. Kroz naše aktivnosti želimo da otvorimo prostor za razgovor o mentalnom zdravlju i pokažemo da problemi sa kojima se ljudi suočavaju nisu nevidljivi niti manje važni. Organizujemo psihološka savetovališta i radionice za sve kojima je potrebna ovakva vrsta podrške, a savetovališta vode psihoterapeuti u edukaciji uz stručnu superviziju. Festival je još jedna prilika da razgovaramo, informišemo i povežemo ljude sa podrškom koja im je dostupna – kaže Larisa Despotović, predsednica Udruženja “Herc“.