Meteorolog Nedeljko Todorović o Miholjdanu i vremenskoj prognozi za naredne dane – Društvo

Meteorolog Nedeljko Todorović najavio je da će na severu naredna dva-tri dana biti pretežno sunčano, a na jugoistoku i jugu promenljivo oblačno uz nešto kiše. Prema njegovim rečima, zbog oblaka neće biti veoma niskih temperatura.

U petak i subotu, 16. i 17. oktobra, moguća je lokalna kiša, ali u manjim količinama nego prethodnih dana. Zatim sledi dvadesetak stepeni, pa novi talasi oblaka, kiše i zahlađenja, jer, kako je rekao Todorović, „polako idemo ka zimi“.

Danas je i Miholjdan, a njime u Srbiji počinje sezona slava. To je vreme kada se porodica, rodbina i prijatelji okupljaju oko slavske trpeze, završava se berba, puni se ostava zimnicom, a domaćinstva se spremaju za zimu. Dani oko Miholjdana obično su lepi i sunčani, pa se zovu i miholjsko leto.

Meteorolog Nedeljko Todorović objasnio je da se miholjska vrućina najčešće javlja u prvoj polovini oktobra. To je, kako je rekao, pokazala i analiza koju je pre dvadesetak godina uradio sa koleginicom, profesorkom Vujović.

„Period je najfrekfentniji negde između petog i dvanaestog oktobra, ali se taj tip vremena ne ponavlja svake godine. Ponekad čak i izostane, jer zavisi od rasporeda visokog i niskog pritiska iznad Evrope i Atlantika. Da bi se javilo stabilno, sunčano i natprosečno toplo vreme, potrebno je da se iznad srednje Evrope i dela Balkana uspostavi visok pritisak, a cikloni sa kišom ostanu zapadnije ili istočnije“, objasnio je Todorović.

Napomenuo je da grmljavine pokazuju u kom smo delu godine. U toplijoj polovini godine, od aprila do početka oktobra, cikloni sa grmljavinom i pljuskovima zadržavaju se na severu i zapadu kontinentalnog dela Evrope. Sada su, međutim, grmljavine samo u Sredozemlju, a ne i na kontinentu. To je, po njegovim rečima, znak da smo ušli u hladniju polovinu godine: „grmljavine diktiraju u kom delu godine smo“.

Prognoza vremena nekada

Govoreći o tome kako se nekada prognoziralo vreme bez meteorologije, Todorović je rekao da se po životinjama i biljkama to i danas može primetiti. Živi svet je osetljiviji na promene, ne samo meteorološke, već i na elektromagnetna zračenja i jonizaciju atmosfere.

Ljudi su, međutim, izgubili taj osećaj i udaljili se od prirode. Prema njegovoj analizi, lišće u gradovima kod nas opada naglo, u roku od sedam dana, otprilike od 15. do 25. novembra, a zatim u poslednjoj nedelji novembra padne prvi sneg.

Ceo tekst čitajte na sajtu RTS-a.