Advokat o odbrani prava Srba, uključujući i u slučaju “Gazivode”: Nemoguće da pravdu traže u Srbiji ili u EU – Društvo

Na pitanje da li postoji pravni mehanizam koji bi Srbima omogućio da svoja prava zaštite izvan KiM, uključujući državu Srbiju u čijim se granicama formalno nalazi, Nenezić odgovara da je „trenutno tako nešto nemoguće, s obzirom na to da su protivpravne radnje vršile institucije u kosovskom sistemu, pa je samim tim nemoguće da se protiv toga bori u pravnom sistemu Republike Srbije“.

„Kako Kosovo nije članica Saveta Evrope, ne postoji ni mogućnost da se prava štite pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, te su pravni mehanizmi efektivno ograničeni zaključno sa kosovskim ustavnim sudom kao poslednjom instancom“, objašnjava Danasov sagovornik.

*Koliko je krivičnih prijava povodom rušenja srpske imovine na obalama jezera Gazivode podneto nadležnim kosovskim pravosudnim institucijama i kojom se brzinom rešavaju?

– Što se krivičnih prijava tiče, prema mom saznanju, podnete su samo u vezi sa rušenjem hotela Jezero i nemamo informacija o postupanju po njima. Takođe, prema mom saznanju, pokrenuti su parnični postupci u vezi sa većinom, ako ne i svim do sada srušenim objektima za bar još dve porodične kuće koje još uvek nisu srušene. Tu su za sad, opet prema mom saznanju odbijeni svi zahtevi za privremene mere, za hotel Jezero je održano jedno ročište sa izlaskom veštaka na teren, a za kamp Rezala zakazano je ročište. Što se ostalih vrsta postupaka tiče, podneto je više žalbi na rešenja o rušenju odnosno kazni, dok su za hotel Jezero inicirani i inspekcijski postupci.

*Ima li novih momenata u slučaju Hotela Jezero?

– Ne, van navedenog – parnica, krivične prijave, žalbe na rešenja i inspekcijskih postupaka. Svakako je to samo početak. Radi se o pravnim sredstvima koja su inicijalno raspoloživa, a namera vlasnika je da iskoriste apsolutno sve pravne mehanizme koji su im na raspolaganju zaključno sa kosovskim ustavnim sudom kao poslednjom instancom. To će sigurno trajati, imajući u vidu dosadašnju praksu kosovskih organa kada su u pitanju imovinska prava Srba na KiM.

*Postoji li objašnjenje kako su se državna i društvena imovina Srbije, uključujući „Trepču“ i „Inek -Šar planinu“ na Brezovici, kao i privatna imovina Srba na KiM našli na udaru Kosovske agencije za privatizaciju, javnih kosovskih preduzeća i institucija u Prištini i da li je to suprotno odredbama Rezoluciji 1244 SB UN?

– Mandat kosovske agencije za privatizaciju je vrlo upitan iz ugla Rezolucije 1244, ali nažalost ne postoji odgovarajući pravni forum pred kojim je to trenutno moguće ispitati. Državna i društvena imovina nisu bile do sad direktno ni predmet briselskih pregovora, ali se postignuti dogovori, poput onog o katastru, zloupotrebljavaju sa kosovske strane, čime se sprovodi politika svršenog čina u toj oblasti. Što se privatne imovine tiče, dosadašnja praksa je apsolutno nezakonita, ali je i tu problem odgovarajućeg foruma, s obzirom da se trenutno ne mogu voditi postupci van kosovskog sistema.

*Šta zvanični Beograd može u ovom trenutku da učini u zaštiti državne i privatne srpske imovine na KiM?

– Mnogo toga, o čemu pojedine kolege i ja pričamo poslednjih desetak godina, ali bez ikakvog efekta od 2016. godine kada je zaustavljen postupak davanja koncesije za Ski centar Brezovica, u čemu sam aktivno učestvovao. U međuvremenu su postignuti i novi dogovori, poput briselskog i francusko-nemačkog iz 2023. godine, čime je dodatno sužen manevarski prostor. Kako trenutno nemam nikakav odnos sa zvaničnim Beogradom, nezahvalno je da pričam o tome šta je moguće da se uradi u javnosti, ali uprkos svemu određene pravne mogućnosti i dalje postoje.

*Pre gotovo pola godine počela je primena kosovskog Zakona o strancima, a kao „ustupak“ Srbima najavljeno je izdavanja privremenih boravišnih i radnih viza zaposlenima na jedinom srpskom univerzitetu sa sedištem izmeštenim iz Prištine u severni deo Kosovske Mitrovice, a koji nisu sa KiM. Kakve konkretne posledice sve to ima na srpsku zajednicu?

– Mislim da ćemo odgovor na ovo pitanje znati tek sledeće godine kada istakne prelazni period od godinu dana. Ukoliko se do tad ne reši status Univerziteta Priština sa sedištem izmeštenim u Kosovsku Mitrovicu, ili se na drugi način ne reaguje, moguće je da prištinske vlasti počnu da primenjuju Zakon o strancima onako kako su „primenjivali“ svoje propise na Gazivodama – brutalno, pogrešno i zlonamerno. Ipak, nadam se da do toga neće doći, primarno zahvaljujući agilnosti dela nastavnog osoblja UPKM koji je stao u odbranu svoje institucije.

*Šta to sve znači za predstojeći početak nove univerzitetske godine, uz ranije zahteve Prištine da joj se predaju zgrade pojedinih fakulteta iz sastava ovog univerziteta?

– I na to pitanje ćemo znati odgovor kad nova školska godina počne. Trenutno mislim da je verovatno da će biti opstrukcija s kosovske strane, ali da se neće ići u ozbiljniju konfrontaciju pre isteka prelaznog perioda od godinu dana. Naravno, na Kosovu je uvek sve podložno diktatu političkog trenutka, koji može značajno da se izmeni 16. septembra kada se očekuje presuda Hašimu Tačiju.

Dovoljna lična karta

*Kakav režim, prema kosovskom Zakonu o strancima, sad važi za ulazak i boravak građana Srbije van KiM na teritoriji južne pokrajine – da im je potreban pasoš ili je i dalje dovoljna lična karta, da li im je ograničena dužina boravka? Kako to izgleda u praksi?

-Iz mog skorašnjeg iskustva, dovoljna je lična karta. Što se dužine boravka tiče, jedini put kad sam ostajao duže od tri kalendarska dana sam se prijavio, pa ne znam kakve bi bile posledice da nisam to uradio.

Kosovski provizorijum

*Koliko je realno utemeljeno javno upozorenje pojedinih opozicionih stranaka kosovskih Albanaca da kosovski Zakon o državljanstvu omogućava Srbima da poremete i ugroze postojeću etničku i političku strukturu KiM nastalu posle NATO agresije na SRJ, uvođenja protektorata UN, jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti, briselskih i drugih sporazuma Beograda i Prištine?

– Mislim da su to gluposti. Svuda u regionu gde je došlo do masovnog progona, kao što je slučaj sa Srbima u Hrvatskoj, izbeglice odnosno u slučaju Kosova interno raseljena lica imaju pravo na državljanstvo. Sve drugo bi značilo institucionalizaciju etničkog čišćenja. Mislim i da su ta upozorenja potvrda da je aktuelna demografska situacija na KiM daleko ispod zvaničnih procena, ukoliko bi nekoliko stotina hiljada Srba zaista moglo da ugrozi taj pravni i politički provizorijum. Uzgred, Srbima su kosovskim ustavom prava zagarantovana nezavisno od njihovog broja, pa mislim da je to zapravo ono što smeta albanskim političarima, što samo govori o njihovim pravim namerama.