Sad je sve na kandidatima Studentske liste – Jasmina Lukač

Odsustvo lidera koji ih oličava bilo je delotvorno za sprovođenje masovnih okupljanja na ulici, i za prikupljanje nezadovoljstva ljudi u Srbiji, kao i za razvijanje pojma student kao pojma neupitnog mladog revolucionara.

Ali, kada se prebroje glasovi, kada se odlučuje da li da se prizna rezultat ili ne, da li da se prihvate mandati ili ne, da li da se recimo blokira RIK i traži ponavljanje glasanja zajedno sa sledujućim predsedničkim izborima, ili ne, kada treba stati pred lice javnosti, ko će iz te grupe kandidata to da učini i kako?

Bio bi to prvi nama poznat slučaj promene vlasti bez vodeće ličnosti, ili nekoliko njih, tih koji ne samo mogu da povedu, nego i da to učine na pravi i način dostojan onih koji su spremni da ih slede.

Revolucija i vlast dosad su morali da imaju lice, kao što su jugoslovenski partizani imali Tita. U ubedljivo najboljoj knjizi o Drugom svetskom ratu koju sam u svom veku pročitala, “Operacija Balkan”, autor i visokopozicionirani zvaničnik Rajha zadužen za ekonomiju, Herman Nojbaher, piše o prvom trenutku kada je video Tita, još dok je rat trajao. Tito bio u uniformi sa ordenjem u kolima, kod Starog mosta, dolazio je iz pravca Zemuna. “Gering”, prenosi autor šta je pomislio u trenu mimoilaska. Inače u knjizi zaključuje da Tito svoju ratnu pobedu duguje tome što je imao najdelotvorniju propagandu.

Mnogo godina kasnije, nedaleko od tog istog mesta, vodila sam grupu devojičica iz Zemuna na otvaranje obnovljenog Muzeja savremene umetnosti, sada se to otvaranje prikazuje kao jedan od ogromnih uspeha dosadašnje Vučićeve vladavine.

U jednom izdvojenom delu Muzeja visio je veliki Titov ratni portret, u vojnoj uniformi, kakav se danas više nigde ne viđa.

“Putin”, uzviknula je jedna od devojčica, za koju sam bila sigurna da ovaj Titov protret prvi put vidi.

Ljudski, dečiji, intuitivni odziv na sliku, kao i na propagandu, pokazuje koliko je ona samo ogledalo onog što već postoji u glavama ljudi.

Kandidati Studentske liste, oni koji su gostovali, u televizijskim debatama, nisu se pokazali upečatljivim. Daleko bolji od njih, bili su i Mihajlo Brkić iz ES i Miloš Stanković iz AD. Brkić i Stanković su sušta liberalna i konzervativna opcija jedne evropske građanske klase, bila ona i u Srbiji. ES i AD bi mogli presudno da pomognu kandidatima SL, pod uslovom da budu dovoljno smeli da pomoć prihvate.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.