Ishod srpskih izbora – rane projekcije – Jasmina Lukač

U vreme kada još nije bio premijer od 2012. do 2014. umeo je da pomene važnost Višegradske grupe unutar EU, i da nagovesti da bi Srbija mogla da bude deo Krajova grupe, da bi u ovom kasnom razdoblju svoje vlasti došao do cilja da je Berlinu i Briselu postao toliko značajan da ga postavljaju za stožer nove grupacije.

Njegova obrenovićevska politika uznela ga je do toga, jer uspeva da sprovede ono za šta se smatralo da donosi neminovan pad s vlasti u Srbiji.

Kao što je prilikom izbora 2022. i 2023. uspeo da odstupi sa Kosova i da ne izgubi izbore izostavljajući formalni potpis na Ohridski sporazum, tako i sada uvodi Srbiju u savezništvo sa Ukrajinom, pod maskom neuvođenja sankcija Rusiji.

Kao je što pokret Branimira Nestorovića 2023. bio maska da se ukloni opasnost da patriotski birači zbog Banjske i izdaje Srba na Kosovu, sruše njegovu vlast, sada se, na ovim izborima, u sličnu ulogu ubacuje Studentska lista i Ilija Srdanović.

Oni treba da velikom iluzijom pokriju još veću opasnost koja dolazi od birača iz građanske klase, onih koji se snažno protive Vučićevom novom mandatu i ostanku na vlasti, jer im je dojadio.

Ukoliko je ovakva projekcija tačna, Vučićeva pobeda i buduća vlada su sigurni, Studentska lista će imati dovoljno jak rezultat da izbori budu proglašeni valjanima od strane EU, cenzus će proći još Dačić, Đilas i Ponoš, kao i Miloš Jovanović, i manjine. Đilas, Ponoš kao i Jovanović, imaće dovoljno u Beogradu gde su najjači, i po malo u urbanim centrima, da nakupe po tri odsto, za razliku od Aleksićevog NPS, koji to u unutrašnjosti nema.

Drugi ishod je društvena promena koju svi pominju, i mistifikuju, a ne objšanjavaju i zapravo ne uvažavaju. Reč je o tehnološkoj promeni, da se javnim mnjenjem više ne upravlja televizijom, nego društvenim mrežama. Ako smo u vreme televizije, po teoriji mas medija, svi sedeli oko ognjišta TV aparata u globalnom selu, sada smo u mračnoj šumi kroz koju hodamo sa svojom bakljom – mobilnim telefonom. I shodno tome ponekad pojurimo svi zajedno pretvarajući se u gomilu, ali i dalje ostajemo u algoritumu mračne šume, nastavljamo da lutamo i ponovo jurimo.

U tom ishodu, neko je već napravio zasedu u mračnoj šumi, taj zna da postoji razdor, lom, sukob u vrhu vlasti i establišmenta i čeka da baklje krenu i zapale je. Ovaj ishod je i dalje u domenu eksperimenta, kako i tvrdi Vučić, i teško je predvideti i razmere požara i koga će sve zapaliti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.