Izborna kalkulacija: Kome matematika ide u prilog? – Lični stavovi

Izborna kampanja tek ide ka svojoj kulminaciji, a već se može nazvati jednom od najspecifičnijih u istoriji savremenog višestranačkog sistema u našoj zemlji.

Referendumska atmosfera, odustajanje koalicije okupljene oko Miroslava Aleksića koja je, ipak, predala listu kako bi pokazala da može da skupi neophodnih 10.000 potpisa za učešće na izborima, a onda i na zahtev Republičke izborne komisije (RIK) dopunila prijavu sa još 67 validnih potpisa.

Uz to, prisutne su nove podele i isključenja u pokretu dr Branimira Nestorovića Mi Snaga naroda. Ostaje otvoreno koliko će tačno lista učestvovati, pošto je rok za podnošenje izbornih lista 4. oktobar.

Ta brojka je prva značajna u jednačini zvanoj „izborne kalkulacije“, jer prisutnost velikog broja lista dovodi do značajnog broja „bačenih“ glasova koji ostaju ispod cenzusa.

Na prethodnim izborima je oko 240.000 glasova ostalo ispod izbornog praga, odnosno gotovo 7%.

Imajući u vidu postojanje dva dominantna aktera ovih izbora, jasno je da se ne može očekivati da veliki broj lista pređe izborni prag.

Maksimalno se može predvideti da još tri liste preskoče cenzus od 3%, a praktično je verovatno da ta brojka bude i manja.

Važno je napomenuti da su iz ove računice isključene stranke nacionalnih manjina za koje važi prirodni prag i, u zavisnosti od izlaznosti, potrebno im je približno 15.000 glasova kako bi ostvarile parlamentarnu zastupljenost.

Kao što je napomenuto, izlaznost isto ima značajnu ulogu jer se na osnovu toga računa cenzus, a i pomenuti prirodni prag za stranke nacionalnih manjina koji se ponderisanom formulom kasnije uvećava.

Najveća izlaznost na parlamentarnim izborima od 2012. nije nikad premašila četiri miliona, najbliže toj cifri bila je 2012, 2022. i 2023. kada je izašlo više od 3.800.000 glasača, a najmanje 2020. kada je deo opozicionih stranaka bojkotovao izbore i izlaznost je bila malo veća od 3.500.000.

Ukoliko bi izlaznost prešla preko te magične brojke od četiri miliona na predstojećim izborima, to znači da bi za cenzus trebalo oko 120.000 glasova, što je sedam ili osam poslaničkih mandata.

Srpska napredna stranka ponovo koristi ime Aleksandra Vučića u nazivu liste, što je praksa od 2014. godine. U tom periodu su na svim parlamentarnim izborima dobijali preko 40%, odnosno broj glasova je uglavnom bio oko 1.700.000.

S tim da je jedino 2022. bio manji od te cifre, dok su 2020. imali najviše – preko 1.900.000. Aleksandar Vučić je sam imao 2017. i 2022. preko dva miliona glasova na predsedničkim izborima.

Iz svega toga se jasno može zaključiti da je strategija SNS-a za predstojeće izbore da u najvećoj meri zadrži svoje biračko telo ili da izgubi što manji broj glasača.

Njihova projekcija je da sa oko 1.500.000 glasova, uz koaliciju sa strankama nacionalnih manjina i drugim strankama koje pređu cenzus, mogu da zadrže poziciju vlasti.

S druge strane, Studentska lista, koja predstavlja najvećeg oponenta Srpskoj naprednoj stranci od kada su na vlasti, ima svoju kalkulaciju.

U potpunosti su preuzeli opoziciono biračko telo, što se pokazalo i odlukom da su mnoge političke grupacije sa opozicionog spektra odustale od izbora i podržale Studentsku listu.

Slično ujedinjenje opozicije videli smo i na prošlim parlamentarnim izborima 2023. kada su nastupili pod imenom Srbija protiv nasilja i osvojili su preko 900.000 glasova i 65 skupštinskih mandata.

Treba napomenuti da su deo te koalicije bile Stranka slobode i pravde i Srbija centar (SRCE), koje sada nastupaju u koaliciji Evropska Srbija i nisu podržali Studentsku listu.

Jasno je da Studentska lista ne može da računa na sve glasove Srbije protiv nasilja. Međutim, značajan terenski rad koji je imao Studentski pokret još i pre raspisivanja izbora doveo je do toga da se dođe do apstinenata i neopredeljenih.

Na taj način potencijal Studentske liste raste i moguće je da ostvare rezultat koji bi premašio milion glasova. U takvoj podeli vrlo lako mogu da budu blizu rezultata Srpske napredne stranke ili možda i da imaju više.

Svakako značajnu ulogu će imati i druge manje stranke koje uspeju da pređu cenzus, a deluje da će za sve njih biti ozbiljan izazov da osvoje više od 100.000 glasova.

S obzirom na to da će postojati velika neizvesnost, važan element su i takozvani „dodatni mandati“. Naime, u Srbiji se broj osvojenih glasova na parlamentarnim izborima ne pretvara direktno u isti procenat poslaničkih mandata, već se mandati raspodeljuju primenom D’Ontove metode.

Suština ove metode jeste da se broj glasova koji je osvojila svaka izborna lista deli redom sa 1, 2, 3, 4, 5 i tako dalje, sve dok se ne dobije dovoljan broj količnika za raspodelu svih 250 poslaničkih mesta. Dobijeni količnici svih izbornih lista zatim se poređaju od najvećeg ka najmanjem.

Mandat pripada listi čiji se količnik nalazi među prvih 250. Na taj način se svaki sledeći mandat praktično „takmiči“ sa mandatima drugih lista. Tu se vraćamo na početak teksta gde smo govorili i o značaju izbornog praga na raspodelu mandata.

Glasovi lista koje ostanu ispod tog praga ne učestvuju u raspodeli 250 mandata. Zbog toga se relativni udeo mandata lista koje su prešle prag može povećati.

Drugim rečima, za procenu broja mandata nije dovoljno znati samo koliko je glasova osvojila jedna lista. Neophodno je znati i koliko je ukupno bilo važećih glasova, koliko lista je prešlo cenzus i kako su glasovi raspoređeni između tih lista.

Upravo zato isti broj glasova jedne liste može, u zavisnosti od ukupnog rezultata ostalih učesnika, dovesti do različitog broja osvojenih mandata.

Najbolji primer za to su izbori 2016. i 2023. kada je Srpska napredna stranka dobijala manje od 50% glasova, a sama imala nadpolovičnu većinu skupštinskih mandata.

To nam pokazuje da ti tzv. „dodatni mandati“ idu u korist listi koja je osvojila najveći broj glasova, iz tog razloga i SNS i Studentska lista, u zavisnosti od toga ko osvoji veći broj glasova, mogu dodatno da profitiraju i povećaju svoj koalicioni potencijal.

Autor je politikolog

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.