AfD u Saksoniji-Anhaltu: Berlin im uvodi „saveznu prinudu“? – Svet

Gotovo 44 odsto glasova za stranku koju pokrajinska služba za zaštitu ustava smatra „dokazano ekstremno desničarskom“: to je bio dramatičan rezultat izbora za pokrajinski parlament u Saksoniji-Anhaltu pre nešto više od dve sedmice.

Vodeći kandidat Alternative za Nemačku (AfD) u toj pokrajini, Ulrih Zigmund nije uspeo da osvoji apsolutnu većinu, ali bi uprkos tome mogao da postane novi premijer pokrajine sa sedištem u Magdeburgu. To bi bilo moguće ukoliko bi mu, na primer, Savez Sare Vagenkneht (BSW) obezbedio potrebnu većinu.

Šta bi se dogodilo ako bi AfD tada pokušala da sprovede svoje najradikalnije ideje? Na primer, ukidanje obaveznog školovanja? Ili veoma restriktivnu azilantsku politiku sa „deportacijama od prvog dana“, kako je Zigmund ranije govorio? Ili ako bi poverljive informacije, uključujući i podatke službi bezbednosti, preko pojedinih političara AfD-a naklonjenih Rusiji završavale u Moskvi?

Može li ili mora li nemačka savezna vlast da reaguje?

Merc: „Osnovni zakon važi i u Saksoniji-Anhaltu“

Prema mišljenju kancelara Fridriha Merca, odgovor je jasan. Već ubrzo nakon izbora vodeći političari u Berlinu ukazali su na mogućnost primene takozvane „savezne prinude“ (Bundeszwang).

Merc je nekoliko dana posle izbora izjavio: „Ako tamo budu pređene određene granice, mogu da vam kažem da ćemo iz perspektive savezne vlade učiniti sve da to ispravimo. Ustav važi i u Saksoniji-Anhaltu.“

On je podsetio da u nemačkom ustavnom poretku postoji obaveza lojalnosti saveznoj državi. „To se odnosi, na primer, i na celokupnu migracionu i politiku prema strancima“, ukazao je.

Zaista, mogućnost intervencije savezne države protiv pokrajine koja se ne pridržava ustava predviđena je nemačkim Osnovnim zakonom (zvaničan naziv nemačkog ustava, prim.ur). Međutim, ta odredba nikada nije primenjena u posleratnoj istoriji Savezne Republike Nemačke.

Savezna vlast i pokrajine do sada su uvek uspevale da pronađu politička ili pravna rešenja koja su istovremeno poštovala samostalnost pokrajina i zajednički ustavni okvir države.

„Krajnje sredstvo“

Ana-Betina Kajzer, profesorka prava na Humboltovom univerzitetu u Berlinu, za DW objašnjava da član 37 Osnovnog zakona, koji reguliše „saveznu prinudu“, dolazi u obzir samo u krajnje dramatičnim situacijama.

„Izraz dramatično sasvim je prikladan“, kaže ona. „Upravo zato savezna prinuda u istoriji SR Nemačke nikada nije bila primenjena. Na nju se gleda kao na poslednje moguće sredstvo.“

Sporova između savezne države i pokrajina bilo je mnogo, ali u normalnim okolnostima oni završavaju pred Saveznim ustavnim sudom. „Pretpostavlja se da će pokrajina poštovati odluku Ustavnog suda“, objašnjava Kajzer.

Ali šta ako se to ne dogodi? Da li bi tada mogla da bude angažovana čak i Bundesver?

Kajzer odgovara da bi za takav scenario prethodno moralo da bude proglašeno stanje unutrašnje krize.

Savezna prinuda, međutim, predviđa drugačije instrumente. Savezna vlada bi, uz saglasnost Bundesrata, mogla da imenuje poverenika koji bi preuzeo određene delove pokrajinske politike.

„Član 37 zaista predviđa takvog izaslanika koji bi imao pravo izdavanja obavezujućih uputstava“, kaže Kajzer.

Pored toga, u pravnim krugovima pominje se i mogućnost obustavljanja pojedinih finansijskih transfera iz saveznog budžeta.

O tome razmišlja i SPD

Nisu samo Mercovi demohrišćani (CDU/CSU) ti koji javno govore o mogućnosti intervencije protiv eventualne vlade AfD-a u Magdeburgu. Slične poruke dolaze i od njihovog koalicionog partnera, Socijaldemokratske partije (SPD).

Parlamentarni direktor poslaničke grupe SPD-a u Bundestagu Dirk Vize izjavio je: „Ako takozvana Putinova koalicija AfD-a i BSW-a prvi put omogući jednom desnom ekstremisti da postane premijer pokrajine, dobro je znati da Osnovni zakon predviđa mogućnosti da se ustavno ponašanje jedne pokrajine po potrebi nametne i putem obavezujućih naloga.“

Postoje i međunarodni primeri

Kao primer mogućeg sukoba centralne vlasti i regiona često se navodi Španija. Tokom krize u Kataloniji 2017. godine španska vlada smenila je regionalnu katalonsku vladu pozivajući se na ustavni član koji po svojoj logici podseća na nemačku odredbu o saveznoj prinudi.

Ipak, da bi se sličan mehanizam aktivirao u Nemačkoj, moralo bi da dođe do veoma ozbiljnog sukoba između savezne države i jedne pokrajine. Za sada je takav scenario i dalje samo predmet političkih rasprava i pravnih razmatranja.