Vreme naježenosti – Nemanja Rujević

Kad je situacija nabrijana, tad su reči kao nakostrešeni ježevi. Volja za nijansama mimo crnog i belog – kod nas nikada na visokoj ceni – tada je obrnuto srazmerna nakostrešenosti. Nikakva.

***

Naša partijska opozicija ima svoja istraživanja javnog mnjenja. Ona nisu objavljena. Ta istraživanja im kažu da prelaze cenzus, tamo su negde, oko 4,8 odsto. U najboljem od svih svetova oni, zajedno sa studentima, ruše vlast.

Te dve i po stranke u proevropskoj koaliciji i jedna i po kod tzv. autentične desnice, pa i to okrnjeno i sa neubeđenim članstvom, na sebe su uzele težak teret.

Ako pređu cenzus, biće u pravu da su na biralište izvukli ponekog ko inače ne bi glasao jer mu je Studentska lista previše uopštena, previše levo ili previše desno, sa previše kardiologa ili premalo političkog iskustva.

Ako ne pređu cenzus, i bace odlučujuće glasove, onda bi ljudima iz te tri stranke i ove dve polovina stranaka bilo najpametnije ne da se penzionišu nego da se dezintegrišu.

Igrati ruski rulet sa četiri ili pet metaka u burencetu može biti ludost ili tvrdoglavost, ali podrazumeva neku vrstu hrabrosti.

***

LJudi iz ovih stranaka su u lice dobili šitstorm cele naše čaršije. Valja to istrpeti. NJima više ništa ne mogu informeri i hepiji. Ali kad te pljuju ljudi sa kojima si šetao ulicama… to nije lako i nije sasvim fer. To je kao izgnanstvo.

Imam na umu jednog opozicionara što se posle pritisaka povukao sa izbora. Možda su njegova neobjavljena istraživanja govorila da je u pitanju ruski rulet sa šest metaka. Rekao je, a nije bilo za novine, da su „ovi isti kao naprednjaci“, misleći na podržavaoce studentske liste. Javno je pak rekao da podržava studente.

Ovo je vreme isključivosti kada su reči kao nakostrešeni ježevi. Volja za nijansama nikakva. Probajte, recimo, da pitate zašto još nije objavljen izborni program studentske liste, kada se zna da postoji. Nećete se dobro provesti, probao sam.

Neki iz opozicije se žale na „studentske svedoke“. Javno su blaži, ali i tu pominju da nećemo valjda „jedno jednoumlje zameniti drugim“ ili pluralizam tražiti u okviru Saveza kom… pardon, Studentske liste. Ta nismo u vremenu Kardelja!

***

Ali otkuda ta nabrijanost? Ona ima veze sa time što su nam isti ti opozicionari – i ovi što izlaze na izbore i ovi što podržavaju Studentsku listu – godinama pričali da Srbija nije normalna zemlja i nije demokratija.

Ocene iz uvoda nisam ja smislio, nego su ih izgovarali oni po ono malo kritičkih medija. Pričali su da narod mora da zbaci mafijašku vlast, diktatora, ljude koji upropašćavaju Srbiju, izdajnike i barabe, satrape i mučitelje.

I bili su uglavnom u pravu, osim kad ih ponese žar pa počnu da porede prvog među nama sa Hitlerom.

Kao što su bili u pravu kada su zazivali famoznu referendumsku atmosferu pred svake izbore, ali nisu umeli da je postignu jer je uvek neko štrčao, jer je prečesto bilo sitnijih partijskih razloga, jer su bili premreženi rovcima, spavačima, bulatovićima, veselinovićima i drugim zavetnicima.

***

Naša partijska opozicija je na čistilištu, ali je prerano za opelo. Bez kristalne kugle se ne može reći kako će stranačka scena izgledati za godinu ili dve. Ali, promena će biti i možda će većina opozicionih partija iz relativne beznačajnosti pasti u totalnu beznačajnost.

Pa opet, njihov narativ je pobedio jer je stajao na realnim osnovama. Naime, na tezi da Srbija nije normalna zemlja i nije demokratija, da su jalove priče o levom, desnom, progresivnom i konzervativnom, o Evropskoj uniji i BRIKS-u. Da su to priče za normalnu zemlju i demokratiju.

Da prvo narod mora da zbaci mafijašku vlast, diktatora, ljude koji upropašćavaju Srbiju, izdajnike i barabe, satrape i mučitelje, i sve to u referendumskoj atmosferi koja se sliva ka izbornom danu kao da je to poslednji dan.

***

One opozicionare koji izlaze na izbore sada je zapljusnula nabrijanost. To ih je zateklo i razočaralo, kao da su očekivali da onde gde su duže od decenije reči kao nakostrešeni ježevi sada odjednom prema njima bude demonstrirana volja za nijansama.

Šanse za tako nešto manje su od šansi da pređu cenzus, da dobiju taj ruski rulet sa četiri ili pet metaka u burencetu.

A društvo će, kad prvi među nama bude prošlost, morati da se bavi nijansama. Najpre tako što ih toleriše, čuje i o njima raspravlja. Ako se naježenost zapati, onda će to biti zloslutna ostavština jednog režima. Onda se, možda, džabe i kreči.

Pričati o nijansama sada, mesec dana pred poslednji dan, i nakon više od decenije crno-belog, bacanje je reči u vetar. Prvo referendum, a tu u ponudi jesu samo crno i belo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.