SAD i Kina pregovaraju – EU između dve vatre – Svet

Nemački i kineski privrednici sastali su se proše sedmice u Diseldorfu na ekonomskom dijalogu. Iako je panel bio posvećen trgovini i investicijama između Kine i Evropske unije, američko-kinesko rivalstvo koje traje bilo je tema koju niko nije mogao da zaobiđe.

Dok Si Đinping i Donald Tramp ove nedelje razgovaraju u Vašingtonu, postoji nada da bi mogli da postignu napredak u ublažavanju trgovinskog rata koji je pokrenuo američki predsednik. Poslednji susret dvojice lidera, na samitu u Pekingu u maju, nije doneo konkretne rezultate.

„U Pekingu polaze od pretpostavke, i u skladu s njom postupaju, da će Kina i SAD u doglednoj budućnosti jedna drugu držati pod kontrolom“, rekao je prošle nedelje na jednom političkom brifingu Miko Huotari, direktor berlinskog instituta za Kinu MERICS.

„Siju zapravo nije potreban proboj u Vašingtonu. Potrebno mu je više vremena. Isto važi i za Vašington. Dakle, imamo situaciju strateškog zastoja, što je, po mom mišljenju, najbolji opis onoga čemu trenutno svedočimo.“

Dogovor bi mogao da koristi Trampovoj Republikanskoj stranci uoči važnih izbora za Kongres u novembru, ali još je veoma neizvesno da li će do njega doći.

„Razgovaraćemo o svemu“, rekao je Tramp o Sijevoj poseti Beloj kući.

Saradnja u oblasti veštačke inteligencije?

Peking i Vašington nadmeću se na više nivoa, a nigde to rivalstvo nema tako dalekosežne posledice kao u oblasti veštačke inteligencije.

Američka vlada zabranjuje izvoz čipova visokih performansi u Kinu. Peking, s druge strane, ograničava izvoz retkih zemnih metala, neophodnih za proizvodnju čipova.

Zbog zabrinutosti od opasnosti koje sa sobom nosi neregulisana veštačka inteligencija, očekuje se da će Si i Tramp tokom razgovora razmotriti i uvođenje zaštitnih mehanizama u toj oblasti. Si se zalaže za međunarodnu saradnju u razvoju veštačke inteligencije, dok Tramp regulisanje te tehnologije smatra pretnjom vodećoj poziciji SAD.

Posle sastanka sa potpredsednikom kineske vlade He Lifengom u nedelju u Njujorku, američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da su kineski i američki zvaničnici već razgovarali o uspostavljanju „mehanizma obaveštavanja“ za razmenu informacija o bezbednosnim incidentima povezanim sa veštačkom inteligencijom.

Evropski „kineski šok“

Iz evropske perspektive, i Kina i SAD trenutno se smatraju zahtevnim partnerima.

Drugi „kineski šok već je stigao“ u Evropu, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prošle nedelje u govoru o stanju EU za 2026. godinu.

Prvi „kineski šok“ dogodio se pre 25 godina, nakon pristupanja Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kada su jeftini proizvodi sa oznakom „proizvedeno u Kini“ počeli da preplavljuju svetska tržišta.

Drugi je posledica tehnološkog napretka Kine u industrijskim granama kao što su proizvodnja baterija, zelena energija i mobilnost.

„Njegove posledice vide se u našim lokalnim zajednicama i fabrikama širom EU. To vodi deindustrijalizaciji industrijskih središta Evrope. Takvo stanje je neodrživo“, rekla je fon der Lajen.

EU želi da brzo pređe na električnu mobilnost i drastično smanji emisije ugljen-dioksida u drumskom saobraćaju. Istovremeno, Brisel traži uvođenje dodatnih carina na jeftine električne automobile iz Kine, čiji proizvođači imaju prednost zahvaljujući nižim cenama vozila i visokim državnim subvencijama.

Kina negira da ima nepoštenu prednost, dok se nemački proizvođači automobila Folksvagen i BMW takođe protive kaznenim carinama zbog mogućeg pada prihoda usled kineskih protivmera.

Jedan kineski učesnik ekonomskog dijaloga u Diseldorfu, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za DW da domaća potrošnja u Kini ne može da apsorbuje celokupnu industrijsku proizvodnju.

„Kineska ekonomija je slaba. Kompanije su zabrinute za svoje poslovanje i hitno moraju da pronađu nova tržišta u inostranstvu“, rekao je kineski privrednik, koji je ranije radio u evropskom ogranku jedne kineske državne kompanije.

Tramp pritiska EU zbog Kine, ali i zbog trgovine i bezbednosti

„U svetlu sve većeg strateškog rivalstva između SAD i Kine, Vašington neprestano poziva svoje saveznike da pooštre ograničenja prema Kini u oblasti tehnologije, lanaca snabdevanja i bezbednosti“, rekao je Jang Sijepu, direktor Centra za kinesko-nemačku saradnju pri Kineskoj akademiji društvenih nauka.

Istovremeno, Tramp često preti Evropskoj uniji carinama i unosi nestabilnost u strateški savez unutar NATO. Kada je EU prošle nedelje Kanadi ponudila „pridruženo članstvo“, Tramp je najavio mogućnost uvođenja novih američkih kaznenih mera.

Dok je kanadski premijer Mark Karni izrazio zainteresovanost za tu ponudu, Tramp je ideju nazvao „smešnom“.

„Ako procenim da je to na bilo koji način neprijateljski čin, uvešću veoma visoke carine ili ću obustaviti trgovinu sa Evropom u mnogim oblastima“, rekao je Tramp, ne precizirajući šta bi u vezama EU i Kanade smatrao „neprijateljskim“.

Po uzoru na kanadski „srednji put“

Suočen sa carinskim previranjima i otrovnom retorikom Trampove administracije, Karni otvoreno nastoji da na svetskoj sceni ne zavisi ni od jedne strane.

„Znamo da se stari poredak neće vratiti. Ne bi trebalo da žalimo za njim“, izjavio je u januaru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u vreme kada su američki saveznici bili uznemireni Trampovim pretnjama da će Grenland pripojiti SAD i oduzeti ga Danskoj.

Karni je rekao da velike sile „zasad mogu sebi da priušte da deluju samostalno“, ali da srednje sile moraju bolje da sarađuju.

„Kada sa hegemonističkom silom pregovaramo isključivo bilateralno, pregovaramo sa pozicije slabosti. Prihvatamo ono što nam se ponudi. Međusobno se nadmećemo u tome ko će biti susretljiviji. To nije suverenitet“, rekao je Karni učesnicima foruma.

„Ako nismo za stolom, onda smo na jelovniku“, naglasio je.

Početkom 2026. Karni je posetio Kinu i postigao dogovor o „strateškom partnerstvu novog doba“. Otava je potom smanjila uvozne carine na kineske električne automobile sa 100 na 6,1 odsto. Kvota iznosi 49.000 vozila godišnje.

Kina je, nezavisno od toga, pokrenula ofanzivu šarma prema američkim saveznicima, „tačnije, prema nepouzdanim saveznicima“, kako je rekao direktor MERICS-a Miko Huotari.

Si je, primera radi, u septembru učestvovao na samitu BRIKS-a u Indiji uprkos zategnutim odnosima sa Nju Delhijem. Učestvovao je i na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Kirgistanu. Kina će u novembru biti domaćin samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, APEK-a.

Karni je taj novi oblik diplomatije opisao kao „promenjivu geometriju“, odnosno kao različita savezništva za različita pitanja, zasnovana na zajedničkim vrednostima i interesima. U novembru će otputovati u Šendžen na samit APEK-a. I tamo će biti za stolom, a, nadajmo se, ne na jelovniku.