Otvoreni podaci koje objavljuje RIK nisu zamena za zapisnik – nego njegova provera – Lični stavovi

Predlog je upravo suprotan: da se uz skenirane PDF zapisnike objave i strukturirani podaci koji se mogu brzo analizirati, pri čemu svaki red u bazi mora biti jednoznačno povezan sa odgovarajućim zapisnikom sa biračkog mesta.

To je ključna stvar. PDF zapisnik i mašinski čitljiva baza nisu suparnici. Oni su dva dela istog sistema provere. PDF je dokumentarni trag: pokazuje šta je potpisano na biračkom mestu.

Mašinski čitljiva baza je analitički sloj: omogućava da se hiljade biračkih mesta pregledaju za nekoliko sati, da se uoče nelogičnosti, ekstremne vrednosti, neobični obrasci, razlike u odnosu na prethodne izbore ili neslaganja u zbirnim podacima. Kada se u bazi pojavi sumnjiv obrazac, analitičar odmah otvara povezani PDF zapisnik i proverava da li se podaci slažu.

Zato je pogrešno reći da mašinski format ugrožava verodostojnost zapisnika kako sugeriše advokat gospodin Katanić.

On ne zamenjuje zapisnik, nego ubrzava put do zapisnika. Bez baze, javnost mora ručno da prepisuje i spaja stotine ili hiljade PDF dokumenata. Sa bazom, javnost može brzo da nađe gde treba gledati. PDF ostaje kamen temeljac, ali kamen temeljac nije dovoljno koristan ako je zakopan u gomili fajlova kroz koje se mora kopati dok rokovi za prigovor ističu.

Tvrdnja da je prednost PDF-a u tome što “ne može da se menja”, dok mašinski format može, takođe nije dovoljno precizna. U elektronskom svetu svaki fajl može biti zamenjen, izmenjen, pogrešno imenovan ili ponovo postavljen ako ne postoji dobar sistem kontrole. To važi i za PDF, i za CSV, i za XLSX, i za svaki drugi format. Rešenje nije odustajanje od mašinski čitljivih podataka, nego verzionisanje, vremenske oznake, javna evidencija izmena, stabilni identifikatori, digitalni trag objave i jasna odgovornost za nezakonitu promenu podataka.

Ako bi neko nelegalno menjao mašinski čitljive izborne podatke, to ne bi bio argument protiv otvorenih podataka. To bi bio argument za pravnu odgovornost onoga ko podatke unosi, obrađuje, objavljuje ili menja mimo propisane procedure, pretpostavljam da bi gospodin Katanić, kao advokat, mogao mnogo više o tome da kaže od mene. Drugim rečima, ovo nije samo pitanje za “softveraše”. To je i pitanje za pravnike, izbornu administraciju, članove organa koji utvrđuju rezultate, kontrolne mehanizme i, ako treba, nadležne organe za utvrđivanje odgovornosti. Softver može da obezbedi trag. Zakon mora da obezbedi posledicu.

Jednako je važno razjasniti i ko ima osnovnu obavezu da izbroji i predstavi rezultate. Opozicija i civilno društvo svakako mogu i treba da razvijaju svoje mehanizme kontrole. U mojoj knjizi Forenzička analiza izbora: tehnički, pravni i politički aspekti posebno se govori o paralelnom brojanju glasova, odnosno parallel vote tabulation — PVT, kao nezavisnom posmatračkom mehanizmu za proveru zvaničnih rezultata. Ali PVT nije zamena za RIK. On je kontrolni tok dokaza. Zvanična obaveza da tačno, brzo, potpuno i proverljivo objavi rezultate pripada izbornoj administraciji.

Zato nije dobro reći da opozicija i civilno društvo “moraju naći način da tačno izbroje osvojene glasove” kao da se time nadomešta obaveza države. Političke stranke treba da znaju svoje rezultate, da imaju kontrolore, da organizuju kampanju i da pokažu političku snagu. Civilno društvo može da posmatra, proverava i upozorava. Ali izborna komisija je ta koja mora da objavi zvanične podatke u roku i u obliku koji omogućava proveru pre isteka rokova za prigovore.

Upravo tu je smisao zahteva koji je Zoran Gavrilović izneo: PDF dokument koji čovek može da pročita i baza podataka koju računar može da analizira nisu ista stvar. Jedno je dokazni dokument, drugo je instrument brze analize. Demokratski uređen sistem ne bira između ta dva. On objavljuje oba i povezuje ih.

Otvoreni izborni podaci, onako kako su obrazloženi u knjizi, nisu luksuz, niti igračka za statističare. Oni su prvi korak u izgradnji izbornog integriteta koji Srbiji nedostaje. Ako banke, poreska uprava, zdravstveni sistem i drugi državni organi mogu da čuvaju, obrađuju i razmenjuju strukturisane podatke u mašinski čitljivom obliku, onda izborna administracija ne može biti izuzetak. Pogotovo zato što se finansira novcem građana i zato što njen posao nije samo da proglasi rezultat, već da učini rezultat proverljivim.

Naravno, otvoreni podaci ne rešavaju sve izborne probleme. Ne rešavaju medijsku dominaciju, pritiske na birače, zloupotrebu javnih resursa, funkcionersku kampanju ili neravnopravan politički teren. Ali bez otvorenih podataka teško je ozbiljno proveravati i ono što se dogodilo u brojanju glasova. A ako ne možemo brzo i javno proveriti brojeve, onda se svaka rasprava posle izbora ponovo pretvara u sukob tvrdnji, sumnji i partijskih interpretacija.

Zato pitanje nije da li nam treba PDF ili mašinski format. Trebaju nam oba. Potpisani i skenirani zapisnik kao dokumentarni osnov. Mašinski čitljiva baza kao alat za brzu proveru.

Veza između jednog i drugog kao zaštita od greške, manipulacije i nepoverenja.

U izborima, poverenje se ne traži kao avans. Ono se gradi kroz proverljivost. A proverljivost počinje time da javni izborni podaci budu javni ne samo formalno, nego i stvarno upotrebljivi.

Autor je profesor statistike u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.