Istraživanje ICT sektora Zapadnog Balkana: Primenom AI i novih poslovnih modela težište se pomera sa čistog kodiranja na biznis veštine – Ekonomija

Istraživanje pokazuje da je ICT sektor izrastao u jedan od najvažnijih ekonomskih stubova Zapadnog Balkana. Obim izvoza ICT usluga dostigao je preko 6 milijardi evra u 2024. godini, uz ostvareni trgovinski suficit od 4,4 milijarde evra i više od 200.000 zaposlenih u regionu.

Međutim, podaci ukazuju i na usporavanje godišnjeg rasta zapošljavanja sa nekadašnjih 15 odsto na tri odsto, što ukazuje na to da dosadašnji model rasta, zasnovan na ponudi jeftinije radne snage i iznajmljivanju programerskih sati, dostiže svoje granice. Globalni klijenti sve ređe traže puko izvršavanje zadataka prema unapred definisanim specifikacijama, a sve više očekuju celovita poslovna rešenja i inženjere koji razumeju njihovo poslovanje.

Podaci iz istraživanja pokazuju da ključno usko grlo za poslodavce više ne predstavlja poznavanje samih programskih jezika, već nedostatak biznis i ne-tehničkih veština – što ističe čak 67 odsto poslodavaca u regionu. Najveći pojedinačni deficit zabeležen je u oblastima rešavanja problema i timskog rada (48 odsto), upravljanja projektima (35 odsto) i primene okvira veštačke inteligencije (35 odsto).

Upotreba veštačke inteligencije ubrzava tranziciju unutar sektora: 77 odsto kompanija u regionu već koristi AI kopilote i alate za pomoć pri pisanju koda. Sa druge strane, automatizacija bazičnih zadataka dovela je do toga da samo 13 odsto firmi planira zapošljavanje inženjera na početnim (junior) pozicijama, dok istovremeno 84 odsto poslodavaca ima umerene ili izražene poteškoće u pronalasku odgovarajućih stručnih kadrova.

Kada je reč o razlozima zbog kojih kandidati ne bivaju primljeni na otvorenim konkursima, 68 odsto poslodavaca navodi da finansijska očekivanja kandidata prevazilaze pokazano praktično znanje. Istraživanje naglašava i promenu u vrednovanju kvalifikacija: 58 odsto kompanija ističe programe praksi (internships) kao najefikasniji kanal za pronalazak i proveru talentovanih kadrova, dok 42% poslodavaca navodi da formalne sertifikate ne smatra presudnim pri zapošljavanju.

Povodom predstavljanja studije i nalaza sa panela, ključni predstavnici industrije, obrazovanja i regionalnih organizacija objasnili su kako ove promene izgledaju u praksi.

Viši ekspert za razvoj ljudskog kapitala u Savetu za regionalnu saradnju Siniša Marčić kaže da primena veštačke inteligencije stvara novu realnost u kojoj AI alati preuzimaju poslove koje su ranije obavljali početnici, ostavljajući međuprostor između juniora i seniora.

„Ono što nam je danas u regionu najpotrebnije nisu primarno same programerske veštine, već veštine prirodnog i kreativnog razmišljanja koje tehnologija ne može da zameni. Cilj ove studije jeste da pruži podatke donosiocima politika i privredi kako bi se kreirali instrumenti koji podržavaju brži razvoj ICT sektora i šire ekonomije“, navodi Marčić.

Kosta Andrić, direktor ICT Hub-a navodi da je pre samo dve ili tri godine osnovna tema u industriji bila je koliki nam broj softverskih inženjera nedostaje, dok je danas situacija drugačija.

„Težište se pomerilo sa čisto tehničkih veština na sposobnost inženjera da brzo razume poslovni problem klijenta, pokaže empatiju i ponudi adekvatno rešenje. To je drugačiji set zahteva pred našom radnom snagom i ključno je da na vreme razumemo te trendove“, kaže Andrić.

Predrag Pivarski, direktor za privlačenje talenata u kompaniji HTEC Group tvrdi da obrazovni sistem ne može samostalno da prati brzinu kojom se industrija razvija, zbog čega kompanije moraju preuzeti odgovornost kroz interne akademije i programe praksi.

„Tržište danas sve manje traži usko profilisane inženjere za jedan jezik ili tehnologiju, a sve više interdisciplinarne uloge – stručnjake koji umeju da komuniciraju sa klijentom, razumeju njegov biznis i taj zahtev prevedu u funkcionalan proizvod“, dodaje Pivarski.

Menadžerka projekata u udruženju ICT Cortex u Crnoj Gori Ana Marković navodi da kompanije više ne zahtevaju obuke za bazične koderske tehnologije jer to često obavlja AI, već kandidati sa razvijenim biznis i konsultantskim veštinama.

„Zato usmeravamo studente direktno na rad na realnim projektima u kompanijama uz mentore, gde kroz rad u timu stiču praktična znanja“, poručuje Marković.

Nemanja Šormaz, istraživač u ICT Hub-u i koautor studije rekao je da istraživanje ukazuje na prisustvo dva paralelna segmenta na tržištu, odnosno na smanjenu potražnju za kadrovima fokusiranim isključivo na rutinsko izvršavanje autsorsing zadataka, a sa druge strane izražen deficit stručnjaka sa dubljim biznis i tehničkim razumevanjem. „Ukoliko se zbog automatizacije smanji ulaganje u razvoj mladih inženjera danas, stvara se dugoročni rizik od nedostatka seniora u budućnosti“, dodaje Šormaz.