Najduži most na svetu dug je gotovo 165 kilometara: Toliko je veliki da se njegova veličina teško može sagledati sa zemlje – Život

Veliki most Danjang-Kunšan proteže se na oko 164 kilometra i zvanično je najduži most na svetu. Nalazi se na brzoj železničkoj pruzi koja povezuje Peking i Šangaj, a otvoren je u junu 2011. godine.

Njegova dužina je teško zamisliva u svakodnevnim razmerama. Kada bi se ovaj most postavio duž Beograda, protezao bi se kroz grad i daleko izvan njegovih granica. Međutim, još je zanimljivije to što njegova osnovna svrha nije da premosti jednu veliku prepreku.

Danjang-Kunšan je zapravo ogroman železnički vijadukt koji je projektovan tako da pruga može da prolazi kroz izuzetno složen pejzaž istočne Kine.

Na svom putu konstrukcija prelazi preko reka, kanala, jezera i močvarnih područja, uključujući i prostranu oblast delte Jangcea. Umesto da se pruga na svakom takvom mestu spušta na tlo i ponovo penje, inženjeri su je velikim delom podigli iznad terena.

Zbog toga se ovaj most ne doživljava kao jedna ogromna građevina koju možete sagledati od početka do kraja. Sa zemlje ćete pre videti pojedinačne delove konstrukcije, dok se njegova prava veličina može razumeti tek kada se pogleda iz vazduha ili na karti.

Zašto je uopšte bio potreban toliki most?

Brza železnička pruga Peking–Šangaj jedna je od najvažnijih železničkih veza u Kini. Njena izgradnja zahtevala je da se pruga prilagodi veoma različitim terenima, a jedan od najvećih izazova predstavljala je upravo nizijska i vodena oblast između dva velika grada.

Podizanje pruge na vijadukt omogućilo je da vozovi prolaze kroz područja u kojima bi izgradnja klasične železničke trase bila mnogo složenija. Istovremeno, takva konstrukcija smanjuje potrebu za velikim brojem zasebnih prelaza preko puteva i vodenih tokova.

Danjang-Kunšan zato nije samo rekordna građevina. On je deo mnogo većeg infrastrukturnog projekta koji je trebalo da omogući brzo železničko povezivanje Pekinga i Šangaja.

Četiri godine rada

Izgradnja mosta bila je ogroman poduhvat. Radovi su trajali nekoliko godina, a konstrukcija je morala da bude prilagođena područjima sa mekanim zemljištem, brojnim vodenim površinama i složenim uslovima za temeljenje.

Poseban izazov predstavljalo je to što se veliki deo trase nalazi u ravničarskom području sa brojnim rekama i kanalima. Umesto da se prirodni pejzaž na svakom mestu menja kako bi se postavila pruga, inženjeri su veliki deo trase podigli iznad njega.

Rezultat je građevina koja je toliko dugačka da se njen rekord teško može porediti sa klasičnim mostovima. Ginisova knjiga rekorda ga upravo zato vodi kao najduži most na svetu, dok se na istoj brzoj pruzi nalazi i drugi izuzetno dugačak vijadukt, Langfang–Cing-sjen, dug oko 114 kilometara.

Most koji se ne završava tamo gde očekujete

Danjang-Kunšan je zanimljiv upravo zato što njegov rekord nije posledica jednog ogromnog raspona ili neobično visoke konstrukcije. Njegova veličina krije se u ponavljanju.

Stub za stubom, deo za delom, pruga se proteže kroz kineski pejzaž sve dok se ukupna dužina ne približi 165 kilometara.

To je drugačija vrsta inženjerskog podviga od, recimo, najvišeg mosta na svetu. Tamo je glavni izazov bio savladati ogromnu visinsku razliku. Ovde je problem bio kako napraviti neprekidnu železničku trasu kroz ogroman i složen prostor.

Kada voz prođe njegovom trasom, putnik možda neće ni imati osećaj da se nalazi na najdužem mostu na svetu. Upravo je u tome možda i najzanimljivija stvar kod ove megastrukture: njen rekord nije napravljen da bi izgledao spektakularno iz jednog ugla.

Njena veličina postaje jasna tek kada shvatite koliko dugo pruga ostaje iznad tla.

Gotovo 165 kilometara kasnije, postaje jasno da ovo više nije samo most u klasičnom smislu te reči, već čitav komad železničke infrastrukture podignut iznad kineskog pejzaža.