Izveštaj “Plati za uslugu na Balkanu” pred Kongresom SAD, zvaničnici RS potrošili milione dolara na lobiste: “Dodik očigledno nije ispunio svoj deo dogovora” – Svet

Izveštaj kongresmena Bila Kitinga iz Masačusetsa i njegovih kolega sadrži i dosad neobjavljeno pismo u kojem se izražava zabrinutost zbog načina na koji je američka administracija podsticala zvaničnike u Bosni i Hercegovini da ključni ugovor za izgradnju gasovoda dodele kompaniji u vlasništvu Džozefa Flina, brata bivšeg Trampovog savetnika Majkla Flina.

U izveštaju pod nazivom „Plaćanje za uslugu na Blakanu“ od gotovo 40 strana se nalazi i dosad neobjavljeni odgovor administracije na to pismo, kao i odgovor na drugo pismo kojim se osporava odluka o ukidanju sankcija Miloradu Dodiku, pišu Vijesti.ba.

Kongresmeni iz obe stranke pozvali su Trampovu administraciju da uvede sankcije Dodiku i drugim srpskim zvaničnicima u Bosni i Hercegovini zbog zabrinutosti da bi njihovi nedavni potezi mogli destabilizirati region.

Republika Srpska izdvojila je najmanje devet miliona dolara za pridobijanje naklonosti Trampove administracije od njegove druge inauguracije.

Sankcije Dodiku

U izveštaju se navodi da su Milorad Dodik i njegovi saradnici iz Republike Srpske potrošili su milione dolara na lobiste s jednim glavnim ciljem uveriti drugu Trampovu administraciju da ukine američke sankcije.

Neverovatno je da je u oktobru 2025. godine Dodikova lobistička kampanja za ukidanje američkih sankcija bila uspešna, uprkos tome što ga je Sud Bosne i Hercegovine osudio, što je smenjen s funkcije zbog neprovođenja odluke visokog predstavnika, što je nastavio koristiti zapaljivu i secesionističku retoriku te što je više puta posetio Moskvu.

Objavljena je i hronologija sankcija te se navodi da njihovo ukidanje nije bilo zasnovano samo na kratkoročnom poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, odluka visokog predstavnika i odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine od Dodika, njegove stranke SNSD i drugih povezanih osoba.

“Umesto toga, verujem da su odluke Trampove administracije o ukidanju sankcija Dodiku bile zasnovane na neformalnoj i pogrešnoj pretpostavci američke vlade da će Dodik i njegovi saradnici dugoročno biti konstruktivni partneri u provođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Dodik očigledno nije ispunio svoj deo dogovora”, navodi se u Izveštaju.

Sledeći primeri Dodikovog ponašanja nakon pogrešne odluke administracije da ukine sankcije nisu konačan spisak, ali predstavljaju najvažnije razloge zbog kojih bi sankcije trebalo ponovo uvesti, stoju u izvještaju.

– Prvo, 5. februara 2026. godine Dodik, članica Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović i drugi zvaničnici Republike Srpske posjetili su Vašington kako bi prisustvovali Nacionalnom molitvenom doručku i sastali se s visokim zvaničnicima Trampove administracije. Tokom posete Dodik je dao intervju za Fajnenšel tajms u kojem je više puta pozvao na nezavisnost Republike Srpske, koristeći upravo onu retoriku koju je ukidanje sankcija trebalo zaustaviti.

U intervjuu je „Dejtonski mirovni sporazum opisao kao nešto što se više ne može spasiti i oštro napao tadašnjeg visokog predstavnika Kristijana Šmita“, za koga je tvrdio da „nema legitimitet“ u Bosni i Hercegovini.

– Drugo, 9. februara 2026. godine, u govoru kojim je proslavljao pobedu svog saveznika Siniše Karana na ponovljenim izborima za predsednika Republike Srpske, Dodik je Bošnjake – većinski muslimanski konstitutivni narod Bosne i Hercegovine, uz bosanske Hrvate i bosanske Srbe – nazvao „neprijateljima“ i koristio druge pogrdne izraze.

Ovakva rasistička i islamofobna retorika predstavlja obrazac ponašanja lidera SNSD-a i podseća na njegove ranije izjave u kojima je Bošnjake nazivao „Turcima“, a njihovo delovanje opisivao kao oblik „primitivizma“.

Tadašnji visoki predstavnik Kristijan Šmit u maju 2026. godine osudio je Dodika zbog toga što „dosledno koristi retoriku usmerenu protiv Bošnjaka, koja je u skladu s njegovom širom političkom strategijom delegitimiziranja Bošnjaka kao konstitutivnog naroda, ali i političkih stavova koji podržavaju Bosnu i Hercegovinu“.

„Slažem se sa Šmitovom ocenom da Dodikova retorika ne samo da destabilizira Bosnu nego podriva i njen multietnički karakter, koji je potvrđen Dejtonskim mirovnim sporazumom. Ukidanje sankcija Dodiku trebalo je dovesti do prestanka ovakvog rasističkog ponašanja“, navodi se.

– Treće, u maju 2026. godine NSRS, koju de fakto kontrolišu Dodik i njegovi saveznici, usvojila je „Deklaraciju o zatvaranju Ureda visokog predstavnika“, kojom se poziva na ukidanje funkcije visokog predstavnika i potpuno zatvaranje OHR-a. Ovaj politički potez protivan je prethodno dogovorenim uslovima – poznatim kao ciljevi i uslovi „5+2“ – koje vlasti BiH moraju ispuniti pre zatvaranja OHR-a. Time se dodatno podriva Dejtonski mirovni sporazum i doprinosi političkoj nestabilnosti.

– Konačno, u periodu pre i nakon odluke iz oktobra 2025. godine o ukidanju sankcija Dodiku i njegovim saveznicima, Dodik je više puta posetio Moskvu, što bi trebalo izazvati zabrinutost Trampove administracije.

U maju 2026. godine Dodik je dva puta posetio Moskvu – prvi put povodom ruskog Dana pobede, a drugi put zajedno s ministrom unutrašnjih poslova Republike Srpske Željkom Budimirom, kada je prisustvovao međunarodnom sigurnosnom forumu. U obraćanju na plenarnoj sednici rekao je da „srpski narod zna da će dobro pobediti zlo zahvaljujući ruskoj snazi i odlučnosti te da će svetski poredak biti zasnovan na stabilnim temeljima multipolarnosti, čiji je centralni stub Rusija“.

“Ovakva proruska retorika nije svojstvena partneru Sjedinjenih Američkih Država i pokazuje koliko je odluka Trampove administracije da ukine sankcije Miloradu Dodiku bila pogrešna. Od posete Vašingtonu u februaru 2026. godine, tokom koje je otvoreno osporavao legitimitet Dejtonskog sporazuma, preko islamofobne retorike usmerene prema Bošnjacima, do nastavka zahteva za zatvaranje OHR-a, Dodik je jasno pokazao da uverenje administracije – izneseno u odgovoru na moje pismo iz novembra 2025. godine – da se „BiH prvi put nakon mnogo godina ne suočava s ustavnom ili političkom krizom“ nije samo pogrešno nego i zasnovano na nedovoljnoj informiranosti”, navodi se.

Iako o zakonitosti lobističkih ugovora Republike Srpske s Rodom Blagojevićem i drugim osobama tek trebaju odlučivati nadležni organi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, jasno je da su Milorad Dodik i njegovi saveznici koristili javna sredstva kako bi plaćali uticajne osobe povezane s administracijom da lobiraju za interese i ciljeve koji podrivaju višedecenijsku politiku SAD-a u Bosni i Hercegovini.