Jutarnji list: Danima se čekala reakcija Moskve na srdačan susret Vučića i Zelenskog, sada je došla i mnoge je iznenadila – Region

Tema o kojoj u Srbiji postoji gotovo apsolutni politički i društveni konsenzus jeste neprihvatanje nezavisnosti Kosova, što je u suprotnosti sa stvarnošću, piše Jutarnji list.

Vučić, očigledno kao predizborni potez, najavljuje preusmeravanje toka reke Ibar – poduhvat tehnički na ivici izvodljivosti – koji puni veštačko jezero Gazivode na severu Kosova. Beograd navodi da bi to bio odgovor prištinskim vlastima na rušenje srpskih kuća i vikendica na jezeru Gazivode. Iz Brisela, javlja Radio Slobodna Evropa, upozorili su da takvi koraci ne doprinose normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Vučić piše pismo Ruteu

Vučić je u četvrtak poslao pismo generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu, zahtevajući da misija te organizacije na Kosovu (KFOR) „zaustavi otvaranje mosta preko reke Ibar između većinski albanskih i srpskih delova Kosovske Mitrovice i prekine teror nad Srbima, njihov progon i hapšenja“, javlja Hina. Prema pisanju srpskih medija, pismo uključuje i obustavu rušenja kuća.

Dan kasnije, rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je pisani komentar svoje portparolke Marije Zaharove „o jadnom položaju Srba na Kosovu“. U tekstu se naglašava da su Srbi primorani da napuste svoje domove, a da albanski „pravosudni“ sistem na Kosovu masovno fabrikuje krivične slučajeve i podstiče kampanje zastrašivanja.

„Srpske nekretnine se ruše kršeći utvrđene procedure, kao u slučaju masovnog rušenja zgrada u oblasti akumulacije Gazivode u julu“, piše Zaharova. Iako je Kancelarija EU u Prištini početkom avgusta pozvala kosovske vlasti da obustave rušenja u blizini jezera Gazivode dok se sudski postupak ne završi, objavio je beogradski nezavisni dnevnik Danas, ona su nastavljena.

Moskva krivi „premijera“ Aljbina Kurtija, čiji se „politički kredo zasniva na fanatičnoj, neobuzdanoj srbofobiji“. Takođe se zamera „apatiji zapadnih prestonica, koje podstičući neaktivnost podstiču etničko čišćenje Kosova“. U tekstu se takođe izražava nezadovoljstvo odlukom KFOR-a da smanji svoje prisustvo na mostu preko reke Ibar.

Reakciju gospođe Zaharove treba posmatrati u širem kontekstu rusko-srpskih odnosa, koji su poljuljani krajem maja prošle godine kada je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) optužila Beograd da „pokušava da puca Rusiji u leđa“ prodajom oružja Ukrajini.

Rusija je već odložila prodaju svog udela u Naftnoj industriji Srbije kako bi se kompanija oslobodila američkih sankcija. U petak je NIS ponovo zatražio odobrenje od SAD da nastavi sa radom, jer se trenutni završava 28. avgusta. Moskva to nastavlja, iako je Vučić u septembru prošle godine nakon sastanka sa Putinom u Pekingu najavio da će zaključiti novi sporazum o prodaji gasa, samo produžavajući postojeći za tri meseca.

A onda je, u petak, 7. avgusta, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prvi put posetio Beograd, a zvanični razgovori su održani sledećeg dana. Moskva je zvanično ćutala o poseti, a Vučić je novinarima rekao da je „zadovoljan saradnjom sa Kinom i SAD, kao i činjenicom da Srbija nije narušila svoje prijateljstvo sa Rusijom“.

Kremlj je očigledno tražio trenutak da potvrdi da njegovo prijateljstvo sa Srbijom „nije narušeno“, a Kosovo je pitanje o kome Beograd i Moskva gotovo u potpunosti dele stavove. Donekle, reakcija Marije Zaharove može se posmatrati i kao podrška Vučiću pred izbore.

Srbima treba pomoći, ali ne možemo

Dva dana ranije, Vitalij Rjumšin, novinar Gazete.ru blizak vladi, objavio je članak o državnom listu Russia Today u kojem je opravdao Vučićev sastanak sa Zelenskim. Rjumšin odbacuje napade na Srbiju, objašnjavajući da „Beograd mora stalno da pravi kompromise, uključujući i povremene gestove podrške zapadnoj agendi“.

Pažnja se privlači na isticanje novinara na navodnim planovima EU, podstaknuto izbornim porazom Viktora Orbana u Mađarskoj, koji sada može da se nada da će „srpsko rukovodstvo, koje smatra previše prijateljskim prema Rusiji, biti zamenjeno na izborima“.

Rjumšin zaključuje da nema fundamentalnih promena u odnosima između Rusije i Srbije, dodajući da je Vučić „verovatno bio iskren kada je rekao da Beograd nije na strani Kijeva“. Ističući na kraju (citiramo iz ruskog teksta objavljenog u Gazeti.ru): „Da li treba da osudimo braću Srbe što pokušavaju da sačuvaju svoj identitet? Definitivno ne. Da li treba da im pomognemo? Definitivno da. Samo, bojim se, šansu da to uradimo upravo sada, a mi je toliko nemamo.“

Imaju, što se tiče energije – gasa i NIS-a – ali bi tada izgubili ključne poluge pritiska na Beograd, zaključuje Jutarnji list.