Džaba mu potpisi – Nenad Kulačin

Ako se po jutru dan poznaje, slična sudbina čeka i aktuelnog predsednika Srbije koji je svoju ostavku najavio pre oko pet meseci, ali nikako da je podnese. NJegovi slepi podanici predali su RIK-u nešto više od 220.000 potpisa koje su, navodno, skupili za četiri sata. Verovatno uz malu pomoć mrmota koji je zapakovao čokoladu.

Na svakim izborima se on pravi važan prikupljajući potpise. Takmiči se sa svojim unutrašnjim demonima koji su svakoga dana sve jači i jači. Opasno ga nagrizaju, a on sve vreme radi kontra onoga što je normalno. Verovatno je sebe ubedio da pobeđuje i ne ostavlja prostor da razmisli o tome da je predao toliko potpisa, a možda izgubi. Nije zgoreg ni da njegovi birači dobiju malu dozu veštačkog samopouzdanja.

Džaba njima toliko potpisa kada, pored predsednice Skupštine Srbije, toliko ministara i bivših poslanika nisu sposobni ni kutije da poslože tako da se u konačnici dobije to „sveto“ ime na koje računaju ne bi li im bila obezbeđena apanaža i u sledećem periodu. Ne samo da su izostavili jedno „A“ iz tog imena, nego su slovo „Š“ okrenuli ne bi li dobili slovo „E“. Ništa čudno i strano, jer na takav način već 15 godina vode državu.

Jedna od prvih reformi po odlasku ovog nakaradnog režima mora da bude i u izbornom zakonodavstvu. Zakonom treba zabraniti da se RIK-u predaje neograničen broj potpisa. Može maksimalno, primera radi, 50 odsto od potrebnog broja ne bi li se automatski ispravili neki eventualni nedostaci. Na sve to treba dodati i notare. Ko odbije da izađe da overi potpise, gubi licencu. Tako se stvaraju uslovi za normalnu izbornu utakmicu.

Ova vlast deceniju i po pokušava da nas ubedi u nešto što je prosto nemoguće. Mnogi veruju da jedan čovek isplaćuje penzije iz svog džepa. I puteve gradi on, ne država i firme koje se time bave. On obećava da će on da napravi put nekome u nekom selu. Teško je boriti se naspram toga. NJemu ništa nije teško da obeća da će sunce da traje 48 sati ako to nekome treba. I kišu će da obezbedi ko to poželi. Videli smo da je zahvaljujući njemu onaj lik iz Novog Pazara povećao prodaju pita u svom lokalu.

Konačno je obznanjena i njegova lista. Čuvao ju je kao zmija noge. Imao je i razloga. Kada imitira studente već dve godine, neka je to uradio i sa listom. Na prvi pogled, lista veoma liči na neku opozicionu listu od pre nekoliko godina. Tu je veliki borac protiv aktuelnog režima Branislav Lečić. Moj kolega Marko Vidojković, koji ima britak jezik, nikada ni u jednom javnom nastupu o aktuelnom predsedniku države nije izrekao reči kojima je Lečić dotičnog častio na jednom od protesta u prošlosti. O onom Bulatoviću ne vredi ni trošiti reči. Kod nas u emisiji je doneo lutku u prirodnoj veličini predsednika Srbije i poručio mu je da je vreme za bukagije. Onog lidera sindikata koji je Željku Mitroviću predlagao rijaliti sa Anom Brnabić i obdarenim crncem koji je tek odslužio kaznu zatvora, nisam ni uspeo da nađem na listi.

Moj favorit je „novinarka“ Nina Kuburović, Grocka, Beograd. Žena koja sipa otrov sa dve televizije – Informer i TV Mačva u Šapcu. Kako to? Zar se ne radi o nezavisnoj novinarki čiji je zadatak da iznosi istinu i sve ono što joj građani Šapca pričaju o nekome? Kada smo već kod građana Šapca, oni imaju jednog kandidata na toj listi, a primera radi pomenuta Grocka čak tri. To je ta naprednjačko-informerska ujednačenost.

Na naprednjačkoj listi, a ne na onoj koju je sanjao predsednik Srbije – Listi Narodnog pokreta, čiji je i inicijativni odbor svojevremeno formiran u Topoli, nalazi se i Vjerica Radeta koju Haški tribunal potražuje od Srbije. Biće zanimljivo kako će „dragi Aleksandar“ Ursuli fon der Lajen da objasni tu činjenicu i da li će i posle toga da bude „dragi“.

Ima toga koliko hoćemo, ali nema one energije i entuzijazma kakvog je bilo u redovima za potpis Studentskoj listi. Višesatno čekanje se pretvorilo u prkos, inat i pumpanje one snage koja je potrebna za pobedu na izborima i njenu odbranu. Njegovi potpisi ostaće kao još jedna sramotna epizoda u seriji brutalnog uništavanja države i njenih građana.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.