Ko donosi odluku o pomeranju početka školske godine i da li su nove blokade fakulteta rešenje? – Društvo

Ključna dilema koju imaju članovi akademske zajednice sa kojima smo razgovarali je čime bi se pomeranje početka nastave opravdalo.

Argument studenata da uz predavanja i vežbe koji bi počeli od 1. oktobra, ne bi mogli da učestvuju u izbornoj kampanju, vodi univerzitete u politizaciju obrazovanja, koja je zakonom zabranjena. Upravo je to ključna poruka Ministarstva prosvete, koje je upozorilo i da je blokiranje rada ustanova ili javnog prostora nezakonito i kažnjivo.

Sa nekoliko fakulteta u sastavu Beogradskog univerziteta prethodnih dana su stigle vesti da su plenumi planirali da se obrate rektoru Vladanu Đokiću sa molbom da školska godina startuje od 1. novembra, a ukoliko ovaj predlog ne bude usvojen najavljena je mogućnost da će studenti ponovo ući u blokadu.

Koliko je plenuma donelo takve odluke iz radne grupe za medije studenata u blokadi nisu odgovorili Danasu do objave ovog teksta, niti su otkrili kada će se obratiti Univerzitetu.

Redovna sednica Senata UB zakazana je za sredu, 16. septembar, a na dnevnom redu nema inicijative za pomeranje početka školske 2026/27. godine.

Podsetimo da je Senat još krajem februara usvojio Politiku upisa studenata, koja predviđa da nova školska godina za osnovne i integrisane studije počinje najkasnije 1. oktobra 2026. godine, a za master, specijalističke i doktorske studije najkasnije 15. oktobra.

U politici upisa piše i da „Univerzitet i fakulteti u njegovom sastavu utvrđuju krajnje rokove za početak školske 2026/27“, bez preciziranja da li je za to neophodna saglasnost Ministarstva prosvete.

Ranije se dešavalo da pojedini fakulteti sa nastavom počnu krajem septembra i za to nije bilo smetnje. I sada su neke visokoškolske ustanove najavile da će im prvi radni dan u predstojećoj školskoj godini biti ponedeljak, 28. septembar.

Zakon o visokom obrazovanju propisuje da „visokoškolska ustanova organizuje i izvodi studije u toku školske godine koja, po pravilu, počinje 1. oktobra i traje 12 kalendarskih meseci“, dok u Statutu UB piše da „Univerzitet organizuje i izvodi studije u toku školske godine koja, po pravilu počinje za prvi stepen studija 1. oktobra, a za drugi i treći stepen studija najkasnije do 15 oktobra i traje 12 kalendarskih meseci“.

Na pitanje može li Senat samostalno da donese odluku o pomeranju početka školske godine, Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, kaže da je to teoretski moguće, ali da ne mogu da reše posledice takve odluke.

A posledice bi, kaže, bile da studenti ne mogu da dobiju potvrde za penziono i socijalno osiguranje, niti da konkurišu za domove, kredite i stipendije, jer je pomeranje rokova u nadležnosti države.

– Prošle godine smo pregovarali sa Vladom da se ti termini pomere i ona je to odobrila. Taj deo je u nadležnosti Vlade pa bi studenti bili solidno ugroženi ukoliko bi bez saglasnosti došlo do pomeranja – ukazuje Roglić.

Dejan Filipović, prorektor za nastavu UB, kaže da je prošle godine iz opravdanih razloga pomeren početak školske godine.

– Senat je doneo takvu odluku zbog održavanja ispitnih rokova u septembru i oktobru, a školska godina je krenula 3. novembra. To je bilo potpuno legitimno i Ministarstvo se složilo s tim. Do sada nikakav zahtev studenata nije stigao Senatu. Ako nešto stigne pretpostavljam da će biti stavljeno na dnevni red – rekao je Filipović.

Da prosvetna vlast neće dozvoliti bilo kakva odlaganja početka školske godine jasno je iz izjave ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića koji je kazao da će ideja o blokadama i ponovnom reaktiviranju plenuma kao centralnih organa odlučivanja unutar visokoškolskih ustanova biti tretirana kao nezakonita.

„Školska godina počinje 1. oktobra, tako je uvek bilo, tako će biti i sada. Svako ko pokuša da uzurpira svoja ovlašćenja kao rektor ili dekan i omogući im tu vrstu lažnog medijskog komfora da se ne pohađa nastava biće tretiran u skladu sa zakonom“, rekao je Stanković i poručio da će slati prosvetne inspekcije.

Stanković je dodao i da oni koji ne budu držali nastavu neće primati platu, te da će oni koji budu podržavali „nezakonite zahteve studenata“ snositi određene pravne posledice.

– Mi smo već dva meseca bez plate i spremni smo apsolutno na sve, jer sloboda je tu, samo što nije. Izdržaćemo sve – kaže za Danas Natalija Jovanović, profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu.

Ona smatra da bi bilo dobro da se pomeri početak školske godine, ali dodaje da nije čula da su takav zahtev uputili studenti Niškog univerziteta.

Na pitanje zašto bi se izašlo u susret studentima ona odgovara:

– Zato što su studenti najjača politička snaga, zato što oni nose talas promena, mnogo toga su već iznedrili. Ovo je sada završnica i zaista su poprilično angažovani. Nastava im neće biti u fokusu. Svaka nastava može da se nadoknadi, to smo videli i u vreme korone i u vreme mnogih kriza – uverena je Jovanović.

Dekan Roglić kaže da ulazak u nove blokade u ovom momentu nije dobro rešenje.

– Univerzitet je spreman i otvoren za razgovor sa studentima, ali mislim da to nije dobro rešenje – smatra on.

Srđan Rončević, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, kaže da nikakav zahtev od studenata do sada nisu dobili.

– Mi se pripremamo prema usvojenom kalendaru rada da krenemo normalno u školsku godinu. To je više stvar tehničke prirode. Nama svakako kreće školska godina 1. oktobra, ali konkursi za master programe idu kasnije. Više godine početkom oktobra imaju dodatne ispitne rokove, tako da se sa nastavom neće krenuti 1. oktobra već malo kasnije. Studenti će moći da se priključuju nastavi tokom oktobra, a ako student iz određenih razloga ne uspe da odradi sve planirane vežbe, mi uvek isplaniramo i neke dodatne termine za nadoknadu. Tako da ne vidim da u ovom momentu postoji potreba za pomeranjem početka školske godine – kaže Rončević.

Kada je reč o razlozima koje studenti navode, on smatra da bi trebalo jasno razdvojiti izborne aktivnosti od aktivnosti na fakultetima.

– Jedna je stvar kada su krenule blokade fakulteta kao način borbe za bolje društvo i kada su studenti pokušali da, žrtvujući svoje školovanje, ukažu na ozbiljne probleme koji postoje u našem društvu i koji su i doveli do tragedije koja se desila 1. novembra 2024. godine u Novom Sadu. Sa blokadama se prestalo kada su one izgubile svrhu koju su imale i ostvarile u početku kada je došlo do mobilizacije građanstva ka tome da žele da se iskoreni korupcija i da žive u nekoj boljoj državi. Mislim da samo učešće u izbornom procesu nije isti osnov kao tada kada je došlo do blokada – navodi Rončević.

Za prosvetnu vlast dileme nema.

„Ministarstvo prosvete ukazuje da političko angažovanje članova akademske zajednice nikako ne može biti povod za odlaganje ili prekidanje nastave, odnosno odlaganje početka nove školske godine“, poručili su iz tog ministarstva.

Podsećaju da je rektor dužan da pisanim putem upozori dekana i savet fakulteta na postupanje i odluke suprotne zakonu ili statutu univerziteta.

„Članovi akademske zajednice, nastavnici, saradnici i studenti, učestvuju u političkom životu Srbije pod istim uslovima i načinu kao i svi ostali građani Republike Srbije, pa sem što bi bilo protivzakonito, nije ni jasno zašto bi se jednoj grupi građana, političkih aktera, omogućilo da se pod povlašćenim uslovima učestvuju u političkoj utakmici“, smatra Ministarstvo.
Parlamentarni izbori su, napominju, redovna aktivnost koja se odvija paralelno sa funkcionisanjem državnih organa, javnih službi i privrede i ne bi smeli ni na koji način da remete svakodnevni život građana. Zato Ministarstvo apeluje na predstavnike akademske zajednice „da se ponašaju u skladu sa dobrom demokratskom praksom i da ne dozvole da prvi put u istoriji Srbije Univerzitet u Beogradu zaustavi svoj rad zbog održavanja izbora“.