“Jedan faktor omogućio je Vučiću da ostane u politici”: Ruski dnevnik Vedomosti analizira predizbornu scenu u Srbiji – Svet

Ova odluka jednoglasno je doneta na stranačkom kongresu u Nišu. U slučaju pobede SNS-a, Vučić bi potencijalno ponovo mogao da postane premijer, izjavio je 5. septembra predsednik SNS-a i bivši premijer Miloš Vučević, a njegove reči prenosi pres-služba SNS-a.

Vučićeva kandidatura usledila je u vreme neprekidnih antivladinih protesta koji traju od kraja 2024. godine, ukazuje ruski dnevnik Vedomosti.

Srbija je parlamentarna republika sa predsednikom kao šefom države, dok punu izvršnu vlast ima premijer. Predsednik predstavlja zemlju na međunarodnoj sceni i bira se na neposrednim opštim izborima na pet godina. Pre nego što je 2017. godine postao predsednik, Vučić je tri godine bio premijer.

Obraćajući se stranačkim kolegama, Vučević je Vučića nazvao najsposobnijim i najodgovornijim političarem i državnikom, koji neće dozvoliti „uništenje velikog nasleđa koje su nam (Srbima) ostavili naši slavni preci“.

Istog dana lider poslaničke grupe SNS-a Milenko Jovanov istakao je da su Vučić i njegova politika „temelj“ na kojem Srbija danas počiva kao „ponosna, poštena, nezavisna i slobodna zemlja“.

Dodao je da antivladine proteste koji se i dalje održavaju u zemlji predvode „beznačajne, anonimne i nestrukturisane političke grupe“, koje bi, kako je tvrdio, u slučaju dolaska na vlast pretvorile zemlju u „koncentracioni logor“.

Prema njegovim rečima, izvesni neprijatelji prebacili su 1,3 milijarde evra u fondove različitih stranih nevladinih organizacija kako bi preko njih „uništili srpsku državnost“.

Sa svoje strane, Vučić je zahvalio učesnicima sednice na ukazanom poverenju i poželeo SNS-u ubedljivu pobedu na predstojećim izborima. U slučaju uspeha i stupanja na mesto premijera, političar je obećao da će smanjiti broj ministarstava sa 31 na 12.

Osim toga, predložio je da Vlada bude operativnija, tako da svaki ministar može da održava sastanke sa svojim kolegama ne samo u Beogradu već i u ruralnim sredinama. To bi, prema njegovom mišljenju, omogućilo državnim funkcionerima da se neposredno na terenu upoznaju sa problemima zemlje.

Istovremeno je pozvao građane da pomognu srpskim vlastima u borbi protiv „velikog zla“ koje, prema njegovim rečima, dolazi spolja, a ne iznutra.

Prvobitno je bilo predviđeno da se parlamentarni izbori u Srbiji održe sredinom 2027. godine. Međutim, zbog masovnih antivladinih protesta koji traju od novembra 2024. godine, Vučić je u junu ove godine dopustio mogućnost da podnese ostavku na mesto predsednika i da u zemlji budu održani vanredni izbori.

Povod za demonstracije bilo je obrušavanje betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. U protestima uglavnom učestvuje srpska omladina, koja vlasti optužuje za korupciju, zbog koje je, po njihovom mišljenju, došlo do tragedije, i zahteva političku i krivičnu odgovornost za one koji su za nju odgovorni.

Potom je u januaru 2025. godine premijer Vučević podneo ostavku (od aprila 2025. godine tu funkciju obavlja nestranački Đuro Macut), ali to nije dovelo do stabilizacije situacije. Antivladin protestni marš mladih održan je 5. septembra i u Nišu, u vreme zasedanja SNS-a, na kojem je Vučić predložen za kandidata za premijera.

Za učešće na parlamentarnim izborima najaktivniji predstavnici protesta, profesori srpskih univerziteta i neke lokalne javne ličnosti formirali su takozvanu „studentsku listu“. Nju su podržali i lokalni Zeleni i drugi pokreti levice, ali oni neće imati svoje kandidate.

Tokom antivladinih demonstracija Vučić je uspeo da u velikoj meri ograniči uticaj medija, pa je njihovo delovanje imalo ograničen efekat na biračko telo lojalno SNS-u, izjavio je naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Jakov Smirnov.

Osim toga, nastavlja stručnjak, predsednik svu odgovornost za tragediju u Novom Sadu prebacuje na Vladu.

„U tom kontekstu on obećava da će preurediti rad Vlade čim postane premijer. O tome je govorio i u nedavnom obraćanju stranačkim kolegama, kada je ukazao na delovanje nekih nesavesnih političara koji su doveli do sadašnje političke krize“, istakao je politikolog.

Vučić je mlad političar i, uprkos antivladinim demonstracijama, i dalje uživa podršku najmanje polovine birača u zemlji, kaže glavni urednik projekta „Balkanist“ Oleg Bondarenko.

Prema njegovim rečima, aktivisti protesta, na talasu nezadovoljstva dela srpske omladine, ipak nisu uspeli da institucionalizuju protest i formiraju snažan opozicioni pokret.

„Ovaj faktor omogućio je Vučiću da ostane u politici. Apsolutna većina Srba podržava politiku Vlade u oblasti ekonomije, kao i spoljnopolitički kurs koji je Vučić izabrao, a koji Srbiji omogućava da održava obostrano korisnu saradnju kako sa Rusijom, tako i sa Kinom, Evropom i Sjedinjenim Državama“, dodao je stručnjak.

U ovom trenutku nijedna opoziciona stranka ne može da predstavlja ozbiljnu konkurenciju SNS-u, uveren je Bondarenko. U zemlji deluju desetine različitih pokreta iz čitavog političkog spektra i svaki od njih ima rejting između 0 i šest odsto, ističe.

Nakon izbora antivladini protesti bi se, moguće je, mogli nastaviti, ali će Beograd, po svemu sudeći, nastaviti sadašnji spoljnopolitički kurs, smatra Bondarenko.

„Tranzicija vlasti je prilično retka pojava u srpskoj političkoj tradiciji. Naravno, mnogo toga će zavisiti od ličnosti budućeg predsednika. Ipak, Srbija igra nesrazmerno veliku ulogu u međunarodnoj politici u odnosu na svoju skromnu veličinu, a zemlja, kao i u jugoslovenskom periodu, pokušava da bude most između Zapada i Istoka. Neutralni status čini je korisnim partnerom velikih aktera“, zaključio je.