Studija istraživača sa Fizičkog fakulteta: Rekordna vrućina u avgustu, klimatske promene povećale rizik 39 puta – Klimatske promene

Avgust za nama, prema objavljenom biltenu RHMZ-a, upisan je u istoriju meteoroloških merenja u Srbiji kao najtopliji i drugi najsušniji avgust od kada postoje merenja.

„Protekli avgust oborio je rekord iz avgusta 2024. godine, kada je, samo dve godine ranije, nadmašen dugogodišnji rekord iz avgusta 1952. Drugim rečima, rekord koji je „stajao” pune 72 godine oboren je dva puta u samo tri leta”, ukazuju istraživači sa Fizičkog fakulteta“, navodi se u saopštenju tima istraživača sa sa studijske grupe Meteorologija (profesori Milica Tošić, Lazar Filipović i Vladimir Đurđević).

Kako bi utvrdio koliko su klimatske promene doprinele ovom učestalom obaranju rekorda oni su uradili studiju atribucije, a istraživanje je sprovedeno korišćenjem metodologije koju primenjuje međunarodna inicijativa World Weather Attribution.

„Avgust kakav smo imali ove godine bio bi u klimi iz 1950. godine gotovo nezamisliv događaj, koji bi se u proseku očekivao jednom u oko 279 godina. Međutim, u današnjoj, izmenjenoj klimi ovakav događaj može se očekivati približno jednom u sedam godina. To znači da su klimatske promene povećale verovatnoću ovako toplog avgusta oko 39 puta”, objašnjava jedan od autora studije klimatolog i profesor sa Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević.

Tok dnevnih maksimalnih temperatura za celu Srbiju kroz čitav avgust, kako navode, ilustruje koliko je ova anomalija bila uporna, a ne rezultat samo nekoliko izolovanih ekstremnih dana.

Na grafiku se jasno vidi da su temperature gotovo svih 31 avgustovskih dana bile iznad istorijskog proseka za period 1961–1990, a većinu meseca čak i iznad gornje granice raspona u kom se kretalo 90 odsto svih avgustovskih dana u tom referentnom periodu (5–95. percentil).

Studije atribucije imaju za cilj da utvrde u kojoj meri su klimatske promene doprinele konkretnom vremenskom ekstremu, na primer koliko su toplotni talas učinile verovatnijim ili intenzivnijim, a ovi rezultati stavljaju rekordni avgust 2026. u širi kontekst.

Klimatske promene, kako se navodi u saopštenju autora studije, ne znače samo postepeni porast prosečnih temperatura, već menjaju i same ekstreme, pa veoma topli meseci i toplotni talasi postaju sve češći.

Kada se sumiraju posledice ovako toplog avgusta i prateće suše, navode da je opšti zaključak jasan, a on je da rekordni avgust 2026. nije samo meteorološka zanimljivost, već upozorenje.

„Zato je za zdravlje ljudi, poljoprivredu, energetiku, vodne resurse i svakodnevni život važno prilagođavanje na nove i posebno buduće uslove. Kao i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte“, dodaje Đurđević.

Autori studije poručuju da što se emisije brže budu smanjivale, to će biti manji rizik da današnji ekstremi postanu još češći i intenzivniji u decenijama koje dolaze. U suprotnom, prilagođavanje će u budućnosti, kako kažu ovi stručnjaci, postati još teže i još skuplje.

Avgust 2026. u brojkama

• Na većini stanica avgust 2026. godine je prvi ili drugi najtopliji, a na 17 stanica među pet najsušnijih u istoriji merenja
• Srednja maksimalna temperatura vazduha na većini stanica najviša u istoriji merenja
• Rekordno visoke srednje minimalne temperature vazduha u Beogradu, na Zlatiboru i Kopaoniku
• Rekordno visok broj dana sa temperaturom vazduha od 35 °C i višom na devet stanica, na šest stanica izjednačen
• U Beogradu i na Zlatiboru prevaziđen dosadašnji maksimum broja tropskih noći za avgust
• Rekordno niska srednja oblačnost u Nišu, Sjenici, na Zlatiboru i Kopaoniku
• Prevaziđen maksimalan broj vedrih dana na Zlatiboru, u Sjenici i Nišu
• Prevaziđeni maksimumi ostvarenog broja časova trajanja
• sijanja sunca za avgust u Novom Sadu, Kikindi, Loznici, Kruševcu, na Paliću i Kopaoniku