Operacija Kartagina zgrozila Ukrajince: Kako su kol-centri doveli do ostavke generalnog tužioca koji je važio za lojalistu Zelenskog – Svet

Međutim, Kravčenko za sada ostaje na funkciji generalnog tužioca sve dok parlament ne odobri njegovu ostavku.

Značajno je da, prema izvorima Kijev Posta, Kravčenko tokom brifinga zatvorenog za javnost u nedelju, 6. septembra – novog formata komunikacije između državnih zvaničnika i novinara – nije planirao da podnese ostavku.

Međutim, eskalacija slučaja koji se tiče njegovih podređenih, navodne veze između Kravčenka i osoba koje su predmet istrage, kao i pominjanje Kravčenka od strane aktera umešanih u skandal, izgleda da su mu ostavili malo izbora.

Kravčenko je dugo važio za čvrstog lojalistu predsednika Volodimira Zelenskog, piše Kijev independent i tokom više od godinu dana na funkciji, Kravčenko je nakupio popriličan teret: od pomaganja neuspelom pokušaju predsedničke administracije da uništi nezavisnost antikorupcijskih institucija, do sticanja reputacije „poslednje linije odbrane“ za poslanike koji su strahovali od krivičnih optužbi.

Ali čak su i neki članovi stranke Zelenskog stranke počeli da ga doživljavaju kao veći problem nego korist.

Pre nego što je Kravčenko kasno 7. septembra podneo ostavku, pojedini poslanici iz same stranke Zelenskog smatrali su da situacija sa generalnim tužiocem izmiče kontroli.

„A situacija je samo postajala sve gora“, rekao je jedan od njih za Kyiv Independent. „Zato smo počeli da razgovaramo unutar poslaničkog kluba o tome da je dosta — počećemo da prikupljamo potpise kojima ćemo tražiti Kravčenkovu ostavku, jer ovako jednostavno više ne može.“

„Kravčenko je nakupio toliko negativnog tereta da su morali da ga se odreknu pre nego što je nezadovoljstvo počelo da se preliva i na Zelenskog.“

Da Kravčenko nije podneo ostavku, priličan broj poslanika vladajuće stranke bio bi nezadovoljan, rekao je poslanik.

Uprkos lojalnosti Zelenskom, Kravčenko je, prema izveštajima, krajem 2025. počeo da odbija određene naloge iz kancelarije predsednika, pa je čak došao u sukob sa kontroverznim zamenikom šefa kabineta Zelenskog, Olehом Tatarovim, koji je zadužen za organe reda i sprovođenje zakona. O tome je u avgustu, pozivajući se na svoje izvore, izvestila Ukrajinska pravda.

„Ne mislim da Zelenski veruje Kravčenku još od prošle godine, kada Kravčenko nije uspeo da se pokaže kao snažan zaštitnik predsednikovih interesa, kako u slučaju koji je uključivao Jermaka, tako i kasnije u odnosima sa NABU-om“, rekao je politički analitičar Volodimir Fesenko za Kijev independent.

Kijev post piše da je za svega godinu dana na funkciji bio povezan sa dva velika skandala: napadom na NABU u julu 2025. godine i nedavnim skandalom u vezi sa operacijom „Kartagina“, koja je razotkrila korupciju među njegovim podređenima.

Značajno je i to što je njegov prethodnik, Andrij Kostin, takođe napustio funkciju nakon relativno kratkog perioda.

Podneo je ostavku nakon što je otkrivena šema masovnog „lažnog dodeljivanja statusa invaliditeta“ među tužiocima. Stotine zaposlenih u tužilaštvima dobile su status osoba sa invaliditetom, koji im je omogućavao veće penzijske naknade.

Istini za volju, na tome se ostavka i završila. Tokom proteklih godinu i po dana ni tužioci koji su bili umešani, niti oni koji su navodno omogućavali dobijanje statusa invaliditeta, nisu snosili odgovornost.

U slučaju Kravčenka, međutim, situacija izgleda znatno ozbiljnije.

Šta je „Kartagina“ i zašto je zgrozila Ukrajince?

Operaciju „Kartagina“ sproveli su NABU i SAPO tokom vikenda. Operacija je razotkrila milione dolara novca iz sive zone, luksuzne automobile i neformalne veze između zvaničnika Generalnog tužilaštva i mreže lažnih kol-centara. Trojica osumnjičenih već su izvedena pred sud.

Istražitelji tvrde da su visoki zvaničnici godinama sistematski štitili mrežu kol-centara, prali milione stečenog novca i kupovali luksuzne nekretnine, skupa vozila i drugu imovinu visoke vrednosti.

Glavna osoba u istrazi je Sergej Kropiva, zamenik načelnika Odeljenja za međunarodnu pravnu saradnju Generalnog tužilaštva. Na snimcima NABU-a pojavljuje se pod nadimkom „Kancelar“.

„Kancelar“ je, međutim, bio zadužen za mnogo više od međunarodnih pitanja. Navodno je obavljao i posebne zadatke za generalnog tužioca Kravčenka.

Između ostalog, tražio je kuću za Kravčenka i na kraju je pronašao. Novinari su kasnije takođe identifikovali tu nekretninu. Istražitelji su otkrili novizgrađenu kuću površine 300 kvadratnih metara u elitnom naselju Kozin, u blizini Kijeva.

Upravo je to postalo nit koja je počela da odmotava mnogo širu mrežu problema.

Većina Ukrajinaca bila je šokirana, ali su se uglavnom usredsredili na lično bogaćenje „Kancelara“, njegovu drskost i očiglednu spremnost da troši novac na svoju mladu ljubavnicu, koju je, prema navodima tužilaca, čak planirao da postavi za zamenicu ministra u Ministarstvu prosvete.

Na jednom od snimljenih razgovora on kaže: „Ako već jexxx, jexx kraljicu; ako već kradeš, ukradi milion“.

Međutim, to je bio samo vrh ledenog brega. Bilo je stvari koje su bile znatno ozbiljnije.

Pored zaštite kol-centara, „Kancelar“ na snimcima razgovara i o pitanjima koja se tiču generalnog tužioca.

Tako se svojoj ljubavnici hvali svojom nekažnjivošću i potpunom podrškom koju ima „General“, tvrdeći da može da „vrti sve pripadnike organa reda oko malog prsta i da radi šta god hoće“.

U drugom snimljenom razgovoru kaže: „Kad bi mi samo izgradio carstvo kakvo ima šef…“

Ta opaska ima mnogo veći značaj od navodnog prikupljanja „crnog novca“ od kol-centara, koji, prema izvorima Kijev posta, iznosi desetine, ako ne i stotine hiljada dolara mesečno.

Očigledno pitanje glasi: Kakvo to carstvo poseduje ovaj misteriozni šef?

Kol-centri nova pošast

Kol-centri o kojima je reč nisu namenjeni samo pružanju usluga. Oni upućuju pozive u prevarantske svrhe. Pozivi mogu biti upućeni usamljenim penzionerima, bolesnim ljudima, a često i osobama koje žive same, čak usred noći, sa ciljem da im se iznudi novac.

Kako to funkcioniše?

Jedan poznat slučaj od pre nekoliko godina pogodio je hiljade ljudi. Usred noći, obično oko tri ili četiri ujutru zazvonio bi telefon. Sa druge strane čuo bi se uplakani glas tinejdžera: „Mama, imao sam saobraćajnu nesreću. Udario sam nekoga. Gotovo je, molim te, moramo da rešimo problem jer će mi se nešto loše dogoditi. Evo kartice, hitno prebaci određeni iznos novca ovde“.

Bilo je ljudi koji bi, još u polusnu, prebacili novac, a da nisu ni stigli da shvate ili se sete da uopšte nemaju sina ili ćerku.

Prevaranti se takođe predstavljaju kao služba za bezbednost banke i traže podatke sa kartice, ili se predstavljaju kao uterivači dugova, pozivajući usamljene penzionere i ubeđujući ih da je njihov preminuli muž ili supruga nekome dugovao veliku sumu novca.

Broj ovakvih prevara i dalje raste.

Iza ovih operacija često se nalazi prostorija u prostranoj poslovnoj zgradi, najčešće u centru velikog grada. U Kijevu se, na primer, takvi kol-centri nalaze u prestižnim novogradnjama u samom centru grada, dok se u Černigovu neki od njih nalaze u poslovnim centrima koji su, sve do početka rata punih razmera, bili sedišta IT stručnjaka. U prostoriji se obično nalazi nekoliko desetina zaposlenih, uglavnom mladih ljudi između 18 i 25 godina.

Neki od njih obavljaju preliminarne pozive, a ako žrtva deluje uplašeno ili nesigurno, u razgovor se uključuje iskusniji operater. Ovi iskusniji pozivaoci zatim „obrađuju“ žrtvu.

Zašto ljudi pristaju da rade u takvim ustanovama?

Prvi razlog je novac. Prema izvorima Kijev posta, među bivšim zaposlenima, radnici na nižim pozicijama obično zarađuju između 1.500 i 3.000 dolara, dok iskusniji mogu da zarade i više. U regionalnom centru takva primanja su nedostižna ne samo studentima već i ljudima koji konkurišu za većinu poslova, bez obzira na poziciju ili nivo iskustva. Čak ni u glavnom gradu svaki kvalifikovani stručnjak ne zarađuje 3.000 dolara.

Zbog lake zarade ljudi su spremni da postanu prevaranti i manipulatori, da vrše pritisak na druge, psuju preko telefona i psihički maltretiraju žrtve.

„Neki od njih jednostavno imaju loše roditelje i misle: pa, nismo mi krivi, takav je život“, kaže jedan bivši zaposleni u kol-centru.

Druga mlada žena kaže da su ljudi koji pokušavaju da napuste posao često izloženi ucenama.

„Govorili su nam da ćemo raditi ‘za Ruse’. Nisam u tome videla ništa loše jer smo u ratu, uništili su moj grad, moji rođaci se bore. Ali vremenom smo sve manje radili na Rusima, verovatno zato što su tamo uveli neku vrstu zaštite, a sve više na našim ljudima. A kada smo ja i drugi pokušali da odemo, rekli su nam da će nas ‘prijaviti’ bezbednosnim službama i da ćemo završiti u zatvoru“, kaže druga bivša zaposlena u kol-centru.

Ipak, većina ljudi tamo odlazi zbog lake zarade. Prema našim izvorima, većina operatera kol-centara psihičko nasilje i prevare putem telefona ne smatra krivičnim delom, jer navodno nema fizičkog kontakta sa žrtvom.

Niko ne zna tačan broj kol-centara. Neki procenjuju da ih ima 550, drugi 1.000 ili čak više. Nedavno je, u okviru samo jedne operacije Nacionalne policije, zatvoreno 94 takva centra.

Međutim, očigledno je da je reč o hiljadama mladih ljudi. Ako se uzme u obzir velika fluktuacija zaposlenih, pri čemu mnogi odlaze već posle nekoliko meseci, ukupan broj mladih ljudi koji su tokom proteklih nekoliko godina bili uključeni u ovaj posao mogao bi da se meri desetinama hiljada.

„Šta to znači? To znači da milioni mladih Ukrajinaca, upravo na početku svog života, uče da lažu, obmanjuju, iznuđuju novac i budu NEMILOSRDNI prema psihički ranjivim ljudima, penzionerima, jednostavno nesrećnim i potlačenim ljudima, od kojih izvlače poslednji novac“, napisao je aktivista i pripadnik Oružanih snaga Ukrajine Sergej Marčenko.

Svi koje je intervjuisao Kijev post uvereni su da bi bez podrške ili zaštite organa za sprovođenje zakona ovakva sistematska aktivnost jednostavno bila nemoguća.

Operateri znaju koga zovu. Penzionere, samohrane roditelje, klijente banaka i druge.

Svako ko je pokušao da istraži problem kol-centara uvek se suočavao sa nekoliko pitanja. Odakle prevarantima sve te ogromne baze podataka? Odakle im mobilni brojevi desetina hiljada ljudi iz različitih društvenih i geografskih sredina, sa različitim finansijskim i porodičnim okolnostima?

Sada je pitanje da li će se sve završiti ostavkom generalnog tužioca ili će ova mreža nastaviti da se odmotava. Jasno je da nekoliko podređenih generalnog tužioca, ili čak sam generalni tužilac, nisu mogli sami da sprovedu sve ove aktivnosti. U najmanju ruku, ne bez pomoći drugih.

I upravo zato Ukrajinci sa osećajem jezivog straha prate dalji razvoj događaja.