“Zato mnogi govore o mogućoj prekretnici u posleratnoj istoriji Nemačke”: Pobeda AfD-a ima svoju cenu – Svet

Dogodilo se ono što su ankete najavljivale: Alternativa za Nemačku (AfD), stranka koju nemačke službe delom svrstavaju u krajnju desnicu, osvojila je prvo mesto na izborima i sada bi mogla da formira pokrajinsku vladu.

Ipak, mnoge je iznenadilo nešto drugo. Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koja je do sada predvodila pokrajinsku vladu, izgubila je više od polovine glasova osvojenih na prethodnim izborima. Ni ostale stranke nisu prošle mnogo bolje.

Zato mnogi govore ne samo o velikoj izbornoj pobedi AfD-a, već i o mogućoj prekretnici u posleratnoj istoriji Nemačke.

Bez žurbe sa zaključcima

„Pokrajinska vlada pod vođstvom AfD-a za mnoge bi predstavljala prekretnicu i dodatno bi podstakla raspravu o odnosu prema toj stranci“, ocenjuje je Ralf Zolven, ekonomista Komercbanke.

Istovremeno poziva i na oprez. Prema njegovom mišljenju, mnoge eventualne odluke AfD-a mogle bi da utiču na privredu tek srednjoročno ili dugoročno.

Osim toga, ključna pitanja poput poreza, tržišta rada i socijalnog sistema uglavnom su u nadležnosti savezne države, a ne pokrajina. Zbog toga, smatra Zolven, AfD mnoge svoje najave može samo da zastupa preko Bundesrata, gde bi verovatno ostao politički izolovan.

Lokalni pragmatizam ili promena kursa?

Deo privrede već je tokom kampanje izražavao zabrinutost zbog mogućeg dolaska AfD-a na vlast. Istovremeno, pokazalo se da i unutar same stranke postoje različiti stavovi.

DW je pre dva meseca izvestio o Hanesu Lotu, gradonačelniku grada Ragun-Jesnic iz redova AfD-a, koji podržava izgradnju šest novih vetroelektrana. Time je direktno protivrečio zvaničnoj energetskoj politici sopstvene stranke.

Da li je reč o unutrašnjem pluralizmu ili samo o lokalnom pragmatizmu, pokazaće naredne godine. Za sada, međutim, među investitorima nema mnogo znakova smirenosti.

Posledice antiimigrantske politike

Jedno od ključnih obećanja AfD-a bilo je ograničavanje broja stranaca. Ali koliko je to uopšte moguće sprovesti?

Direktor Hamburškog instituta za svetsku privredu (HWWI) Mihael Berleman veoma je skeptičan. „Veliki deo obećanih mera uopšte ne može da se sprovede na pokrajinskom nivou, jer su za njih nadležne savezne vlasti“, kaže on.

Pored toga, deo predloga bi verovatno bio osporen pred sudovima.

Berleman podseća da AfD u Saksoniji-Anhaltu praktično ne može da ograniči dolazak stranih stručnih radnika.

Glavni ekonomista ING-a Karsten Bžeski upozorava na drugi problem. Čak i ako konkretne mere budu ograničene, političke poruke mogu imati snažan efekat.

„Kao i kod Trampa, takvi naslovi mogli bi da deluju odvraćajuće na strane stručnjake“, smatra on.

Slično ocenjuje i Vido Gajs-Tene iz Instituta nemačke privrede u Kelnu. Prema njegovom mišljenju, AfD će pokušati da sprovede što više svojih migracionih ciljeva u okvirima pokrajinskih nadležnosti.

Najveću cenu mogla bi da plati sama pokrajina

Stručnjaci upozoravaju da bi najveći gubitnik mogla da bude upravo Saksonija-Anhalt.

„Pokrajina s vladom koja je neprijateljski raspoložena prema migraciji postaje manje privlačna za strane stručne radnike, bez obzira na to da li će se zakoni zaista promeniti“, smatra Gajs-Tene.

Berleman posebno ukazuje na indirektne posledice. Prema njegovom mišljenju, kvalifikovani radnici mogli bi da zaobilaze pokrajinu, naročito u sektorima koji već pate od nedostatka zaposlenih:zdravstvo i nega, ugostiteljstvo i turizam, prehrambena industrija, poljoprivreda, građevinarstvo, logistika.

To bi dodatno pogoršalo hronični manjak radne snage i oslabilo privredni razvoj regiona.

Otvorenost kao uslov za rast

Ralf Vintergerst, predsednik udruženja nemačke digitalne industrije Bitkom, upozorava da Saksonija-Anhalt mora da ostane atraktivna za ljude i kompanije iz celog sveta.

„Digitalna privreda živi od otvorenosti, raznolikosti i međunarodne saradnje“, kaže on.

Kompanije, dodaje, ulažu tamo gde mogu da pronađu stručne radnike i gde se ljudi iz zemlje i inostranstva osećaju dobrodošlo.

Karsten Bžeski ipak podseća da ne treba dramatično precenjivati neposredne posledice.

„Mogući su negativni simbolični efekti na strane investitore, ali ne treba zaboraviti da Saksonija-Anhalt nije cela nemačka privreda“, ocenjuje on.

Pogledi uprti u Berlin

Predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) Marsel Fracer smatra da će posledice izbora zavisiti i od reakcije savezne vlade u Berlinu. Prema njegovoj proceni, političke podele i nestabilnost mogli bi da ubrzaju odlazak stanovništva i kompanija iz pokrajine.

Fracer izborni rezultat vidi pre svega kao glas nepoverenja prema saveznoj vladi. Zato poziva Berlin na duboke reforme: manje birokratije, efikasniji socijalni sistem, poreske promene i podsticanje investicija.

Slično poručuje i direktorka Saveza nemačke industrije (BDI) Tanja Giner: „Odgovor na ovaj izborni rezultat ne sme da bude politički zastoj na saveznom nivou“, upozorava ona.

Prema njenom mišljenju, vlada mora dosledno da nastavi reforme usmerene ka većim investicijama, inovacijama i privrednom rastu. Jer, kako kaže, „recepti radikalnih stranaka za to nisu prikladni“.