Koliko je zapravo verovatno da će Marin Le Pen pobediti na predsedničkim izborima u Francuskoj? – Svet

Francuska će glasati 18. aprila 2027. godine, dok će drugi krug, između dva vodeća kandidata, biti održan 2. maja, prema zvaničnom izbornom kalendaru Francuske.

Predsednik Emanuel Makron ne može da se kandiduje za treći uzastopni mandat.

Apelacioni sud u Parizu skratio je zabranu kandidovanja Marin Le Pen, omogućivši joj da se kandiduje, iako je potvrdio njenu osuđujuću presudu zbog nenamenskog korišćenja sredstava Evropskog parlamenta. Ona se žalila najvišem sudu Francuske, koji bi trebalo da donese odluku pre izbora, objavio je Rojters.

Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo Elabe, Le Pen u prvom krugu ima oko 35 odsto podrške. Njen najbliži rival, bivši premijer Eduar Filip, i dalje je ispod 21 odsto. U drugom krugu Le Pen tesno vodi protiv Filipa, dok protiv svih ostalih kandidata obuhvaćenih istraživanjem ostvaruje znatno ubedljiviju prednost.

Šta predsedništvo Marin Le Pen može značiti za Ukrajinu

Za Ukrajinu, ovi izbori nisu apstraktno nadmetanje između francuskih političkih stranaka.

Francuska je nuklearna sila, stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i jedna od dve ključne političke sile Evropske unije.

Predsednik je vrhovni komandant, predstavlja Francusku u međunarodnim odnosima i pregovara o međunarodnim ugovorima. Parlament kontroliše budžet i najveći deo unutrašnjeg zakonodavstva, ali Jelisejska palata ima izuzetan uticaj na pitanja odbrane i spoljne politike.

Makron je otišao daleko dalje od opštih deklaracija solidarnosti. Pariz podržava isporuke oružja, sankcije, pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji i bezbednosne garancije nakon rata. Francuska i Velika Britanija, takođe, predvode pripreme za formiranje multinacionalnih snaga koje bi mogle biti raspoređene nakon prekida vatre, navodi se u deklaraciji Koalicije voljnih.

To znači da izbori 2027. godine postaju ključni za dva najvažnija strateška cilja Kijeva: očuvanje vojne podrške i zadržavanje otvorenog puta ka članstvu u Evropskoj uniji.

Kako je Kijev post ranije objavio, politički stav Francuske mogao bi biti presudan za svaki pokušaj približavanja Ukrajine članstvu u EU 2027. godine. Pristupni ugovor bi na kraju zahtevao jednoglasno odobrenje svih država članica EU.

Francuski predsednik ne bi morao javno da odustane od podrške Ukrajini da bi oslabio njen položaj. Bilo bi dovoljno ograničiti način na koji francusko oružje može da se koristi, usprotiviti se raspoređivanju međunarodnih snaga nakon rata, oslabiti sankcije ili usporavati odluke EU.

Zato je važna promena stava Marin Le Pen prema Ukrajini od 2022. godine, ali su podjednako važne i granice te promene.

Le Pen je promenila retoriku, ali ne i politiku

Pre ruske invazije punog obima, Le Pen je otvoreno zagovarala bliže odnose sa Moskvom. Ukrajinu je posmatrala kao deo ruske sfere uticaja, odbijala da pripajanje Krima opiše kao nezakonito i tvrdila da bi Evropa na kraju trebalo da izgradi strateško partnerstvo sa Rusijom.

Njena stranka je 2014. pozajmila devet miliona evra (10,5 miliona dolara) od jedne ruske banke. Le Pen se sastala sa Putinom u Kremlju neposredno uoči francuskih predsedničkih izbora 2017.  U njenoj kampanji 2022.  štampano je 1,2 miliona letaka sa fotografijom tog susreta. Ruska invazija pretvorila je tu fotografiju iz dokaza njenog međunarodnog značaja u politički teret.

U intervjuu za Kijev post 2022. godine, stručnjakinja za evropsku politiku Georgina Rajt rekla je da je Le Penina poruka o njenoj bliskosti sa Putinom „preko noći nestala“.

Le Pen je osudila invaziju, podržala prihvat ukrajinskih izbeglica i javno podržala suverenitet Ukrajine i njeno pravo na političku, finansijsku i vojnu podršku.

Promena je bila stvarna ali nije bila potpuna.

Le Pen se i dalje protivi slanju francuskog vojnog osoblja u Ukrajinu. Smatra da Kijevu ne bi trebalo dozvoliti da koristi francusko oružje dugog dometa za napade na ciljeve unutar Rusije. Godine 2024. izjavila je da bi vlada Nacionalnog okupljanja blokirala takve napade, čime bi bila preokrenuta Makronova politika.

Takođe je upozoravala na sankcije koje bi nametale velike troškove francuskim domaćinstvima i predstavlja pregovore, a ne ukrajinsku vojnu polugu, kao glavni put ka okončanju rata. U maju 2026. ponovila je da bi Francuska trebalo da napusti integrisanu vojnu komandu NATO-a, ali da ostane članica Alijanse, objavio je Rojters.

Njena retorika povremeno se pomerala još više u korist Ukrajine. Kada je administracija Donalda Trampa u martu 2025. suspendovala američku vojnu pomoć, Le Pen je tu odluku nazvala „veoma okrutnom“ prema ukrajinskim vojnicima i naglasila značaj američkih obaveštajnih podataka i tehničke podrške.

Kakav je stav ostalih kandidata prema Ukrajini

Eduar Filip je izborno najkonkurentniji kandidat koji otvoreno podržava Ukrajinu. Tokom posete Kijevu u maju 2026. podržao je članstvo Ukrajine i u EU i u NATO-u, kao i raspoređivanje evropskih snaga nakon završetka borbi radi odvraćanja od novog ruskog napada.

On bi u velikoj meri zadržao sadašnju politiku Francuske prema Kijevu.

Gabrijel Atal nudi još jasniji kontinuitet sa Makronom. Kao premijer, zalagao se za francuske isporuke municije, protivvazdušne odbrane i oružja dugog dometa.

Njegov predsednički program podržava mogućnost da Ukrajina koristi isporučeno oružje protiv vojnih ciljeva unutar Rusije. Takođe se zalagao za korišćenje zamrznute ruske državne imovine za pomoć Ukrajini.

Rafael Gliksman zastupa najizraženije proukrajinsko stanovište na levici. Podržava nastavak vojne pomoći, oštriji evropski pristup Rusiji i jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta. Njegov problem je izborni: mora da ujedini umerene levičarske birače, a istovremeno privuče centristе, bez otuđivanja pristalica Žan-Lika Melanšona.

Melanšon je glavni izuzetak. Osudio je invaziju punih razmera, ali je ranije branio rusku aneksiju Krima i ponavljao tvrdnje bliske stavovima Kremlja o Ukrajini. Danas daje prednost pregovorima i francuskoj nesvrstanosti, dok se protivi politici evropske odbrane koja bi bila više usmerena na NATO.

Njegov politički dosije, koji je Kijev post analizirao nakon parlamentarnih izbora u Francuskoj 2024. godine, mnogim proukrajinskim socijalistima, zelenima i centristima otežava da ga podrže.

Bruno Retajo, kandidat tradicionalne konzervativne stranke Republikanci, takođe podržava Ukrajinu i izabrao je Kijev za svoje prvo putovanje u inostranstvo u okviru kampanje. Liderka Zelenih Marin Tondelije podržava nastavak vojne pomoći i snažnije evropske bezbednosne garancije.

Rezultat je strateška neravnoteža. Le Pen ima jednu konsolidovanu stranku i dominantnu poziciju. Kandidati koji su najčvršće posvećeni podršci Ukrajini podeljeni su između centra, levog centra, Zelenih i tradicionalne desnice.

Mreže dezinformacija povezane sa Rusijom već su usmerene protiv Gliksmana, Filipa i Atala, plasirajući izmišljene priče i lažne izveštaje koji oponašaju rad pravih medija. Francuska agencija za borbu protiv stranog mešanja Viginum identifikovala je nekoliko takvih operacija, dok je Atal optužio Moskvu da pokušava da oslabi Le Penine protivnike zbog istorije podrške Nacionalnog okupljanja Rusiji, objavio je Le Monde.

Taj politički zaključak, međutim, nije nezavisno potvrđen.

Le Pen je već prošla prvu prepreku

Predsednički izbori u Francuskoj održavaju se u dva kruga. Čvrsto biračko telo može kandidatu obezbediti plasman u drugi krug, ali je za pobedu potrebna šira koalicija.

Čini se da je Le Pen rešila prvi problem.

Osvojila je oko 18 odsto glasova 2012. godine, 21 odsto 2017. i 23 odsto 2022. godine. U drugom krugu 2022. godine dobila je više od 41 odsto glasova protiv Makrona.

Sada prema istraživanjima javnog mnjenja u prvom krugu ima oko 35 odsto podrške, gotovo dvostruko više od najbolje plasirane alternative. Verovatno bi bio potreban veliki pravni, politički ili lični potres da bi bila sprečena da uđe u drugi krug.

Oslabila je i prepreka u drugom krugu. Makron ju je 2017. godine pobedio sa više od 10 miliona glasova razlike. Pet godina kasnije njegova prednost pala je na oko 5,5 miliona.

Prema aktuelnim istraživanjima, Le Pen je sada u blagoj prednosti čak i u odnosu na Filipa, kandidata koji protiv nje postiže najbolji rezultat.

Razlika iz 2022. godine iznosila je oko 5,5 miliona glasova. Le Pen bi tu razliku mogla da nadoknadi kombinacijom novih pristalica i birača koji su protiv nje, ali bi u drugom krugu mogli da ostanu kod kuće.

Prezime Le Pen više ne izaziva istu reakciju

Otac Marin Le Pen, pokojni Žan-Mari Le Pen, pokazao je kako francuski izborni sistem sa dva kruga može da izazove politički zemljotres, a zatim i da ga obuzda.

Godine 2002. levica je bila podeljena između više kandidata. Socijalistički premijer Lionel Žospen ostao je bez plasmana u drugi krug za manje od 200.000 glasova, čime je Žan-Mari Le Pen dobio priliku da se suoči sa aktuelnim predsednikom Žakom Širakom.

Francuska se tada mobilisala protiv njega. U drugom krugu glasalo je više od tri miliona dodatnih birača, a Širak je osvojio više od četiri petine važećih glasova, prema zvaničnim rezultatima.

Ta reakcija postala je poznata kao front républicain, odnosno „republikanski front“: birači glavnih političkih stranaka podržavali bi gotovo svakog demokratskog kandidata kako bi sprečili krajnju desnicu da dođe na vlast.

Marin Le Pen godinama radi na slabljenju tog fronta. Izbacila je oca iz stranke, promenila njen naziv iz Nacionalnog fronta u Nacionalno okupljanje i preusmerila javni fokus sa ekstremističkih korena stranke na kupovnu moć, javne službe, migracije i protivljenje Makronu.

Zaštitna brana i dalje postoji, ali više nije automatska.

Makron je 2017. godine osvojio dve trećine glasova u drugom krugu protiv nje. Godine 2022. njegov udeo pao je ispod tri petine. Aktuelna istraživanja ukazuju da nijedan potencijalni protivkandidat ne može da računa na ogromnu međustranačku podršku koja je donela pobedu Širaku, pa čak ni Makronu.

Francuska je ovu eroziju već videla na parlamentarnim izborima. Nakon parlamentarnih izbora 2022. godine, Kijev post je ocenio da bi jačanje i Le Pen i Melanšona moglo da učini francusku politiku težom i nepredvidljivijom za Ukrajinu. Predsednička trka sada je isti problem koncentrisala oko kontrole nad Jelisejskom palatom.

Izborna mapa pomerila se u njenu korist

Prvobitna uporišta Le Pen bila su koncentrisana na deindustrijalizovanom severu i severoistoku zemlje, kao i duž mediteranske obale. Ti regioni su i dalje važni, ali Nacionalno okupljanje više nije ograničeno samo na njih.

Godine 2022. Le Pen je bila prva u više od 20.000 opština, u poređenju sa manje od 12.000 opština u kojima je pobedio Makron, prema analizi rezultata na nivou opština. Na izborima za Evropski parlament 2024. godine Nacionalno okupljanje je bilo vodeće u više od devet od deset francuskih opština, prema Rojtersu.

Njena podrška proširila se kroz ruralnu Francusku i mala i srednja mesta, posebno u područjima sa nižim prihodima, nižim nivoom formalnog obrazovanja, većom nezaposlenošću i dužim putovanjima do radnog mesta.

Melanšon dominira u drugačijoj Francuskoj: velikim gradovima, radničkim predgrađima oko Pariza, delovima jugozapada i prekomorskim teritorijama. Gliksmann privlači veću podršku obrazovanih, urbanih i izrazito proevropskih birača. Filip može da se takmiči širom centra i tradicionalne desnice.

Le Pen je, međutim, izgradila najširu geografsku bazu među svim opozicionim kandidatima. Njeni rivali ostaju snažniji unutar užih društvenih i regionalnih grupa.

Izlaznost bi mogla da odluči izbore

Drugi krug francuskih predsedničkih izbora 2022. godine pokazao je koliko veliki deo biračkog tela ostaje neopredeljen ili nezainteresovan. Više od 13,6 miliona registrovanih birača nije izašlo na glasanje. Još tri miliona glasalo je nevažećim ili praznim listićima.

Ti birači nisu bili ravnomerno raspoređeni. U prvom krugu gotovo polovina birača starosti od 25 do 34 godine nije glasala. Među ljudima u šezdesetim godinama to je učinio tek otprilike svaki osmi birač, prema podacima Ipsosa.

Le Pen je ostvarila dobre rezultate među radnicima, zaposlenima i biračima koji su sebe opisivali kao ugrožene. Makron je dominirao među rukovodiocima, imućnim biračima i osobama starijim od 70 godina, prema Ipsosovoj analizi drugog kruga.

To za Le Pen predstavlja i slabost i priliku. Delovi njenog biračkog tela koji čine radnici i mlađi birači manje su pouzdani kada je reč o izlasku na izbore. Ali i mnogi birači koji joj se protive sve su manje spremni da podrže bilo kog kandidata koji joj se suprotstavi.

Godine 2022. otprilike četiri od deset Melanšonovih birača nisu dali važeći glas nijednom od dvojice kandidata u drugom krugu. Aktuelna istraživanja ukazuju da bi prelivanje glasova između levice i centra 2027. godine moglo biti još slabije.

Le Pen stoga ne mora da učini Francusku uniformno desničarskom. Potrebno joj je da njeni protivnici ostanu podeljeni u grupe koje sve više odbijaju da glasaju jedne za druge.

Melanšon, Gliksman i potraga za novim Makronom

Melanšon je bio mnogo bliže plasmanu u drugi krug 2022. godine nego što se danas često pamti. Zaostajao je za Le Pen za samo 421.308 glasova, što je dovoljno mala razlika da bi umeren pomak u izlaznosti u gradovima ili podršci drugih levičarskih kandidata mogao da dovede do drugog kruga između Makrona i Melanšona.

On i dalje ima mogućnost da stigne do drugog kruga zato što je levica podeljena. Ali plasman u drugi krug i pobeda u njemu dve su različite stvari. Njegova snaga među mlađim biračima, u velikim gradovima i u prekomorskoj Francuskoj suprotstavljena je snažnom protivljenju centrista, umerenih socijaldemokrata i tradicionalne desnice.

Prema aktuelnom istraživanju Elabea, Le Pen u hipotetičkom drugom krugu protiv Melanšona dobija otprilike dva glasa na svaki njegov.

Gliksman je prihvatljiviji proevropskim centristima i umerenim levičarskim biračima, ali još nema prostor koji je Makron imao 2017. godine.

Makron je ušao u trku u trenutku kada se Socijalistička partija raspala, dok je kandidat desnog centra Fransoa Fijon bio oslabljen optužbama da su članovi njegove porodice primali javni novac za parlamentarni rad. Makron je zauzeo upražnjeni prostor centra, plasirao se u drugi krug, a potom profitirao od mnogo snažnijeg republikanskog fronta.

Danas ne postoji uporediv politički prostor. Melanšon zadržava veliku levičarsku bazu. Filip predvodi centar. Atal se takmiči za Makronovo nekadašnje biračko telo. Tondelije predstavlja Zelene, dok drugi kandidati osvajaju manje, ali potencijalno presudne udele glasova.

Filip je trenutno najjači izazivač jer može da privuče centristе, umerene konzervativce i deo Makronovih birača. Ali Atal deli to biračko telo.

Gliksman može da ujedini deo centra i umerene levice, ali prvo mora da prestigne Melanšona, a da pritom ne izgubi birače koji bi mu bili potrebni u drugom krugu.

Le Pen je već okupila koaliciju koja joj je potrebna da stigne do završnog kruga. Njeni rivali se još bore oko toga ko će dobiti priliku da joj se suprotstavi.

Koliko je verovatno da će pobediti?

Le Pen je sada bliža funkciji predsednice nego u bilo kom ranijem trenutku svoje političke karijere.

Njena pozicija u prvom krugu je dominantna. Put ka kandidaturi ponovo joj je otvoren. Biračko telo Nacionalnog okupljanja geografski je šire, dok je koalicija spremna da je zaustavi slabija nego 2002, 2017. ili čak 2022. godine.

Ipak, njena pobeda još nije neizbežna. Kampanja od osam meseci može izbrisati i malu prednost u drugom krugu. Deo njenog biračkog tela istorijski je manje pouzdan kada je reč o izlasku na izbore. Jedan jedini kandidat glavne struje i dalje bi mogao da ujedini centar, umerenu desnicu i delove levice. Pored toga, njena žalba najvišem francuskom sudu još nije rešena.

Problem je u tome što takvog kandidata treba pronaći pre prvog kruga, kada će svi ostali biti eliminisani.

Najvažnija brojka nije oko 35 odsto podrške koju ima Le Pen, već mnogo manji procenat koji je trenutno podeljen između Filipa, Atala, Gliksmana, Melanšona, Retajoa, Tondelije i ostalih kandidata.

Ako ta fragmentacija opstane do aprila, francuski republikanski front možda neće biti poražen tako što će većina birača prihvatiti Le Pen, već tako što će svi koji joj se protive glasati za različite kandidate.