Opozicione stranke – može li bolje za Vučića? – Lični stavovi
Slušajući ih u Narodnoj skupštini, gotovo da im nema zamerke. Govori su im britki, argumentovani i gađaju pravo u centar. Ponekad nas dovedu i do ushićenja. Optimistično pomislimo da je to, u saradnji sa studentima, sigurna dobitna kombinacija u svrgavanju s vlasti autokrate Aleksandra Vučića.
A onda sledi otrežnjenje. Zeleno-levi front ne zna još šta će, ni s kim će. Narodni pokret Srbije ne želi sa Strankom slobode i pravde i sa strankom Srce. A oni kao da su jedva dočekali. Razumeju njihovu procenu da mogu samostalno na parlamentarne izbore uz pomoć dve manje stranke (Ekološki ustanak i Novo lice Srbije). Milivojević daje deklarativnu podršku studentima, šta god to značilo. Nekima je to jasno, a nekima, koliko god se trudili, nije.
Jedino Pokret slobodnih građana upozorava i ukazuje na neminovnost ujedinjenja svih nabrojanih stranaka i vapi za jedinstvom. Za sada bez odjeka.
Stranke koje su ideološki praktično identične najavljuju u istorijskoj političkoj borbi četiri grupacije. U ovom trenutku je realna procena da će na taj način sve četiri ostati bez poslanika u narednom skupštinskom sazivu. To samo po sebi i ne mora da bude toliko štetno u globalnim društvenim okvirima, da u isto vreme to najverovatnije ne bi značilo opstanak Vučića na vlasti.
Prosto je nemoguće da opozicioni političari toga nisu svesni. Toliko puta su do sada pokazali da se dobro razumeju u politiku. I onda, ako imate tako visprene političke znalce, koji su, s druge strane, spremni da naprave takve nerazumne poteze, nesumnjivo se nameće zaključak o njihovim ličnim sujetama, naraslim do kosmičkih razmera. One nadvisuju sve ostalo. Očigledno da nadjačavaju i njihov osećaj odgovornosti. Neko sa strane bi možda posumnjao i u tajne dogovore sa sadašnjim vlastima. Lično, u to ne mogu i ne želim da poverujem. U najcrnjim mislima mogu da posumnjam da se plaše preuzimanja vlasti i ogromne odgovornosti vođenja države posle četrnaest godina vladavine Aleksandra Vučića. Jer, opravdan je strah svih nas i pitanje: ima li išta politički i ekonomski zdravo u Srbiji posle njega?
Studentska lista na jednoj strani i ujedinjena opoziciona lista nabrojanih stranaka s druge strane, gotovo da garantuje 126 poslanika u Narodnoj skupštini i početak kraja političke i svake druge agonije u kojoj se nalazimo. Ako se opozicione stranke ne ujedine u narednim danima, biće direktno odgovorne za opstanak autokratije u Srbiji i učvršćivanje političkog sistema nalik onim u bivšim sovjetskim republikama, u čeličnom zagrljaju Ruske Federacije.
Autor je profesor Univerziteta u Beogradu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
