Lek za srpsko zdravstvo: Mogu li studenti da izleče sistem? – Društvo

„Klinički centri su preopterećeni pacijentima koje bi trebalo zbrinuti bliže domu, jer sistem ispod njih jednostavno ne postoji. Dok veliki gradovi imaju privatnu apoteku na svakom koraku, narod u manjim mestima nema pristup lekovima koji su im neophodni za život. Novca ima, ali ne ide tamo gde treba. Umesto u edukovane ljude, ulaže se u okrečene fasade i nameštene tendere. Rezultat: lekari i medicinske sestre napuštaju zemlju u najproduktivnijim godinama“, ukazuju studenti.

Dodaju da rešenja postoje i da nisu neostvariva, ali da je potrebna pametna preraspodela sredstava, negovanje kadrova i iskrena volja za bolju budućnost.

„Naša vizija je zdravstvo po meri čoveka: dostupno u svakom selu i gradu, transparentno u svakom dinaru i odluci, dostojanstveno za svakog pacijenta i svakog zdravstvenog radnika. Zdravlje nije i ne sme biti privilegija. Kad sistem postane otvoren, pravedan i zasnovan na znanju tada ćemo imati i zdravstvo koje zaslužujemo“, piše u studentskom programu koji dele građanima.

Zato su njihovi ciljevi da zdravstveni radnici budu u svakom selu, da lekovi budu pristupačni za sve, da bolnica bude dostupna u svim regionima, da se ulaže u kadrove i znanje i da uspostave sistem koji će zdravstvenim radnicima dati razlog da ostanu u Srbiji.

Da je nedostatak zdravstvenih radnika očigledan uvideli su i predstavnici vlasti, koji sada preko mobilnih ambulanti i pozivanja lekara da se vrate u zemlju i u selo pokušavaju da reše problem. Ipak, mnogi ocenjuju to kao jednu od populističkih mera pred izbore koja neće oporaviti stanje u zdravstvu.

Nedavno je, tokom posete Novom Pazaru, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da država godišnje za zdravstvo izdvaja ne manje od 5,2 milijarde evra, ali da uprkos velikim ulaganjima postoje problemi.

„Više me sekira to što i dalje vidim da nismo u stanju da pružimo do kraja uslugu kakvu bih želeo. Ja ne znam na šta nam tolike pare odu“, rekao je, između ostalog, predsednik i dodao da je veliki problem što lekari paralelno rade u državnom i privatnom sektoru, ali da moraju tako i dalje da “hendluju”, jer drugih lekara nemaju.

„Gde se i kako troši novac od zdravstvenog osiguranja kao državna tajna“

Rade Panić, anesteziolog Opšte bolnice “Studenica” u Kraljevu i član Sindikata lekara i farmaceuta Srbije kaže da se vlast Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića zdravstva seti samo pred izbore, a da svima treba da bude jasno da ne ulaže država novac u zdravstvo, već građani Srbije izdvajajući novac kroz obavezno zdravstveno osiguranje da bi im se obezbedila zdravstvena zaštita garantovana Ustavom i važećim zakonima.

„Skoro je nemoguće doći do validnih podataka da li se novac prikupljen preko zdravstvenog osiguranja u celosti troši u zdravstvenom sistemu. Gde i kako se troši je skoro državna tajna. Dugo bih morao da objašnjavam koliko je ova vlast neodgovorna prema zdravlju građana, to građani najbolje vide i osete kada im zatreba zdravstvena usluga. To što predsednik svih građana kaže da “ne mogu da nađu lekare” je rezultat politike koju su vodili u prethodnih 14 godina“, kaže Panić za Danas, napominjući da je zakonska obaveza da se obezbedi dovoljan broj izvršilaca da bi zdravstvena zaštita bila dostupna i adekvatnog kvaliteta za sve građane Srbije.

„Ideja SNS je da se zdravstvo privatizuje većim delom i da se zdravlje građana gleda kao prilika za ostvarenje profita, a ne kao neophodnost koja je osnovno ljudsko pravo. Zdravi i zadovoljni građani su najveće bogatstvo koje jedna država ima. Aleksandru Vučiću inače ne treba verovati, a kada je u predizbornoj kampanji onda budite uvereni da skoro sve što kaže su samo prazna obećanja. Neka građani fotografišu mobilnu ambulantu da imaju uspomenu na lažna obećanja koja su dobili od nenadležne osobe“, dodaje on.

Mnogo je bitnije, kako kaže, šta je plan i program Studentskog pokreta za zdravstvo, jer je to budućnost Srbije, i da iz onoga što su do sada objavili može da se vidi da su studenti prepoznali šta je ključ za rešavanje mnogih problema u zdravstvu.

„Ljudski kadar i organizacija koja će zdravstveni sistem učiniti efikasnijim. Za mene najbitnija stavka jeste javnost rada (transparentnost) sistema koju obećavaju, što će kao posledicu ili efekat imati značajne uštede, kao i dostupnost zdravstvene i farmaceutske usluge svim stanovnicima Srbije. Lično sam ubeđen da je takav program moguće sprovesti kroz kratkoročne, srednjoročne i dugoročne ciljeve. Najbitnije u svemu je da studenti imaju iskrenu nameru da se zdravstveni sistem uspostavi i da bude održiv u dugom vremenskom period. Nadam se da će biti rešenja i za RFZO, koji je jedan od ključnih problema. Sigurno je da će biti teško onima koji budu izvršna vlast, jer je Vučić sa svojim skakavcima sve u zemlji devastirao, na žalost i one najosetljivije i za budućnost jedne zemlje najbitnije stubove prosvetu, sudstvo i tužilaštvo, vojsku i zdravstvo“, navodi Panić.

Veruje da Studentski pokret osim rešenja ima i kadar sposoban i nameran da taj program sprovede i očekuje da će, nakon raspisivanja izbora, razrađeni studentski zahtevi tek biti predstavljeni u okviru programa za zdravstvo.

„Oslobađanje institucija od neprimerenog i izuzetno štetnog uticaja političara na vlasti i osnaživanjem da rade svoj zakonom povereni posao je ključ svakog uspeha“, poručuje on.

„Ulaganje u infrastrukturu besmisleno ako pacijent i dalje čeka mesecima na pregled“

Profesorka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Ivana Bajkin smatra da je program studenata za zdravstvo dobar plan, ali da sistemski problemi nagomilani u zdravstvu nažalost zahtevaju vreme, a da jednaka, kvalitetna i pravovremena zdravstvena zaštita za sve pacijente mora biti prioritetni korak.

“Razlike koje trenutno postoje između stanovnika, recimo, Novog Sada i Bačkog Petrovog Sela u dostupnosti zdravstvene zaštite su sramota trenutnog zdravstvennog sistema. Preduslov za ispravke po bilo kom pitanju u zdravstvu je izlazak zdravstvenih ustanova iz v.d. stanja i raspisivanje transparentnih konkursa za rukovodeća mesta, jer je većina direktora u v.d. statusu daleko duže od predviđenih šest meseci. To omogućava, kroz nekompetentno rukovodstvo, vladajućoj strukturi da drži te ustanove u šaci, da kadrira i odlučuje i po svim drugim pitanjima organizacije zdravstvenih usluga”, kaže Bajkin za Danas.

Uvođenje jasnih kriterijuma za rukovodeća mesta i sistemska odgovornost, kako kaže, jedini je način da stručnost ponovo postane temelj upravljanja.

“Međutim, u centralnu poziciju priče i zdravstvenom sistemu moraju biti postavljeni pacijenti koji su već dugo kao nužno zlo a ne centralne figure sistema. I ono što ne može brzo, ali mora hitno, je oživljavanje primarne zdravstvene zaštite kao oslonca zdravstvenog sistema”, ističe ona.

Prema njenim rečima, suština problema i jeste u tome kada vlast tvrdi da „ne razume“ zašto je usluga loša uprkos milijardama.

„Zapravo priznaju potpuno odsustvo kontrole kvaliteta i merenja ishoda. Milijarde upumpane u zidove, opremu i skupocene nabavke bez kontrole ishoda ne stvaraju funkcionalan sistem, već samo skupu fasadu. Ulaganje u infrastrukturu je besmisleno ako pacijent i dalje čeka mesecima na pregled, a zdravstveni radnik radi u uslovima preopterećenosti i demotivisanosti. Problem nije u tome što novac „nestaje“, već u tome što se uspeh meri ulaganjima, a ne rezultatima za pacijenta“, naglašava naša sagovornica.

Bajkin zaključuje da bez jasne odgovornosti rukovodilaca, transparentnih konkursa i evaluacije stvarnog učinka, svako povećanje budžeta služiće samo održavanju neefikasnog aparata, umesto stvaranju sistema koji zaista leči.

„Uložene milijarde nesvrsishodno su protraćene od strane nekompetentnih rukovodilaca bez stručnog znanja i ljudskog integriteta. I svi su postavljeni upravo iz razloga odanosti vladajućoj partiji. Populističke poruke sa navođenjem količine uloženog novca bez osvrtanja na nesposoban rukovideci kadar i transparentne nabavke su, u njmanju ruku, zalosne. Ciljaju ljude koji ne promisljaju tuđe izjave nego slepo veruju i slede“, dodaje ona.

Najbrže što bi dovelo do boljitka u zdravstvu je, prema mišljenju interniste Dejana Hristova, kada se „nenadležne institucije“ ne bi više pitale za organizaciju i vođenje zdravstvenog sistema. Saglasan je da je neophodno da se depolitizuje izbor direktora i da se planiraje vrati institucijama i ljudima koji su se za to školovali – Institutima za javno zdravlje i Zavodima.

„Kad je reč o pet tačaka koje su studenti predložili svakako će najlakše biti implementarno poboljšanje dostupnosti primarne zaštite i lekova u manjim mestima, a odmah nakon toga bih dodao hitno regulisanje rada privatnog sektora, odnosno strategiju uključenja privatnih zdravstvenih ustanova u postojeći sistem, kako pacijent koji već izdvaja za zdravstveno osiguranje ne bi morao da plaća duplo. Za tako nešto potrebna je depolitizacija Ministarstva zdravlja i dovođenje stručnih ljudi, što je danas nemoguće dobiti”, zaključuje naš sagovornik.