Izbori u Saksoniji-Anhaltu: Hemija, tradicija i jaka AfD – Svet

Saksonija-Anhalt je savezna pokrajina u centralnom delu Nemačke. Poznata je po brojnim tradicijama. Na primer, mnoge svetski poznate arhitekte Bauhausa potiču s područja današnje Saksonija-Anhalta. U Ajslebenu, a posebno u Vitenbergu, obeležava se dan rođenja velikog reformatora Martina Lutera. On je tamo na vrata dvorske crkve prikucao svojih slavnih 95 teza i pokrenuo Reformaciju.

U Saksoniji-Anhaltu se nalazi „hemijski trougao“ oko Lojne i Biterfelda na istoku pokrajine, u kojem je danas zaposleno oko 10.000 ljudi. Na zapadu se nalazi pobrđe Harc. Evropska reka Laba protiče kroz pokrajinu s istoka prema sjeveru. Jug pokrajine, nakon odluke o izlasku iz proizvodnje električne energije od lignita, mora da se preorijentiše i pronađe svoju novu privrednu osnovu u procesu strukturne transformacije. Nezaposlenost je nešto viša nego u Nemačkoj u celini.

Saksonija-Anhalt ima srazmernomali broj stanovnika – oko 2,1 miliona. Samo dva grada, glavni grad pokrajine Magdeburg i Hale, imaju više od 200.000 stanovnika.

U septembru 2026. će i međunarodni mediji usmeriti pogled ka ovoj pokrajini. Naime, tu bi prvi put u nemačkoj posleratnoj istoroiji kandidat stranke koju Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka delimično smatra „dokazano desnoekstremnom“ mogao da postane predsednik vlade. Stranka Alternativa za Nemačku (AfD), predvođena svojim glavnim kandidatom Ulrihom Zigmundom, ubedljivo vodi u svim anketama.

Velika prednost u odnosu na CDU

AfD u Saksoniji-Anhaltu, prema anketi ARD sprovedenoj nešto više od nedelju dana pre izbora, uživa podršku od 42 odsto. Konzervativni CDU, koji je pokrajinom vladao najveći deo vremena od njenog osnivanja 1990. godine, daleko zaostaje s 22 odsto.

Levica u anketama ima 11, a SPD osam odsto. Pitanje je hoće li Zeleni i FDP ponovno uspeti da uđu u pokrajinski parlament. U aktuelnoj anketi ARD samo Zeleni, sa šest odsto podrške, ulaze u parlament.

Prethodni predsednik pokrajinske vlade iz CDU, Rajner Hazelof, u leto 2025. je najavio da će napustiti pokrajinu ako AfD dođe na vlast. U pokrajinskom parlamentu u Magdeburgu, rekao je on, često je imao osećaj „da sedi u poslednjoj fazi Vajmarske Republike u Rajhstagu ili kasnije u berlinskoj Sportskoj palati“.

Vajmarska Republika je bila prva demokratska nemačka država i koja je prestala da postoji 1933. kada su vlast preuzeli nacionalsocijalisti. U berlinskoj Sportskoj palati ministar propagande nacionalsocijalista Jozef Gebels, blizak saradnik Adolfa Hitlera, 1943. je proglasio „totalni rat“.

U januaru 2026. Hazelof je nakon 15 godina napustio svoju dužnost, a njegov naslednik Sven Šulce, takođe iz CDU, sada mora da se bori protiv AfD. Ako u tome ne uspe, u septembru će se završiti dugo razdoblje pokrajinskih vlada predvođenih CDU-om.

Kako bi AfD promenila pokrajinu?

Za današnje dobre rezultate AfD u anketama neki stručnjaci smatraju odgovornim veliko nezadovoljstvo mnogih ljudi u Saksoniji-Anhaltu aktuelnom situacijom u Nemačkoj. Nakon preokreta 1989. izgubljena su mnoga radna mesta, u površinskim kopovima lignita i u kemijskoj industriji.

Mnogi mladi ljudi napustili su pokrajinu i nisu se vratili. Brojni ljudi se protive se daljoj imigraciji, iako udeo stranaca u stanovništvu, sa osam do devet odsto, znatno zaostaje za nemačkim prosekom.

Politolog Benjamin Hene sa Univerziteta u Kemnicu je za radio „Dojčlandfunk“ rekao da polazi od toga da AfD, u slučaju preuzimanja vlasti u Saksoniji-Anhaltu, planira preoblikovanje ustavnog poretka. On tvrdi da bi liberalne norme vladavine prava bile sistemski potiskivane: „Verujem da AfD trenutno vrlo pažljivo posmatraju i SAD.“ Tamo vlada predsednika Donalda Trampa vodi, kako kaže Hene, sličnu politiku.

Hene ipak smatra da takvi radikalni programi teško mogu da se sprovedu samo u jednoj saveznoj pokrajini: „Ne može u jednoj saveznoj pokrajini da se samo povuče pooluga, pa da svi onda slede krajnje desni scenario.“

Jedno je sigurno: 6. septembra će oči mnogih ljudi u Evropi i drugim delovima sveta biti uperene u Saksoniju-Anhalt.