Brod „Odisej“ – Kultura – Dnevni list Danas

Već na površan pogled „Odisej“ je oduzimao dah. Profili skriveni u njegovoj utrobi, nosači, pritke i podupirači, klanfe i uzengije, pričvršćeni nitnama i varom, ili vezani sajlama za glavno rebro, podupirali su šaradu od čelika, aluminijuma i poliestera, koja je duž bokova i preko nadgradnje bila nabacana prema zagonetnom krojnom šablonu, ali u srazmeri.

Napred se isticao pramac, izvijen poput sablje, koji jednakom silom raseca rečnu masu i vetar.

Uzdignut nad valobranom, stremio je figuri vodene nemani u propinjanju.

Odmah iza špica, pošto se prođe između agregata i kompleta za pogon sidra, i obiđe oko panoramske platforme, trup se naglo širio, da bi se do krme lagano sabrao, gradeći kruškast oblik korita.

Grdosija, baš je takav bio, preko koje je navučena oplata, izdaleka baršunastog sjaja, a izbliza glatka kao da je navlažena, i dok se presijavala na suncu neodoljivo je podsećala na kožu džinovske amfibije koja bi mogla i da zaroni, ako je neophodno.

„Odisej“ je plutao neosetno (u priručnoj apoteci nije bilo pilula za morsku bolest), talase je primao kao da ima ždrelo i guta ih, po površini je klizio poput hidroglisera na jastucima, a bio je bešuman, posebice kada iz sidrenja prelazi na puni gas.

Tih osamdeset metara dužine i dvanaest metara širine – sa gazom koji domaša čitavih dvesta pedeset centimetara i svrstava ga u plovni objekat i za manja mora i priobalje okeana, i sa deplasmanom većim od redovitog za plovila njegove klase – pokretala su dva dizel motora sa turbinama, plus pramčani agregat za lučka manevrisanja, isplovljavanja i pristajanja, a imao je i solarna jedra koja su se mogla podići, te bi čitav pogon bio prebačen na elektromotor koji energiju crpi iz sunčevog svetla.

Ma, bio je zverka, pravi zaštitar okoline, fabrika za preradu smeća – bilo koji od nadimaka mu priliči.

Jednostavno, bio je savršen, poslednji krik i mode i tehnike, lađa biblijske snage, što je bilo potkrepljeno i činjenicom da je konstruisan prema proporcijama Nojeve arke.

Skoro pa oklopnjak teške kategorije i ako bi došlo, ne daj bože, do sudara sa njim, taj drugi bi potonuo kao da ga je strefio torpedo!

Nije on kaskao ni kada je luksuz u pitanju.

Po visini je bio podeljen u četiri nivoa i hodnici, foajea i stepenice u njemu su bili obloženi hrastovim daskama, cevima od mesinga i limovima od najskupljih legura bronze.

Zajedničke prostorije bile su prekrivene tepisima od najfinije vune, a prozori i zidovi zastrti pamukom i plišom.

Najniži nivo je zauzimalo potpalublje i tu su se nalazile sobe za poslugu i službeno osoblje.

Dva spiralna stepeništa počinjala su odatle i vodila do vrha: prednje levo je bilo šire i komotnije, a zadnje desno je služilo, između ostalog, za evakuaciju posade i stanara u slučaju požara, poplavljivanja ili druge opasnosti.

Odaje za kapetana i zamenika bile su veće od dvokrevetnih soba.

Kapetanu je stavljena na raspolaganje nastamba na prednjem kraju, ispred stubišne spirale, koja je delila zid sa teretanom.

Unutra je imao odeljene prostorije za noćni odmor i dnevni boravak, fotelje i divane, biblioteku pomorskih enciklopedija i nautičkih vodiča, sanitarni blok i kafe ugao.

Zamenik je koristio garsonjeru sa kabinetom i uređajima za osiguranje: sonarom i kamerom za podvodna snimanja.

Tu je bio i centralni računar za podršku celoj operaciji.

Autor je romansijer čiji je roman „Ukleti brod“ objavljen u izdanju Arhipelaga.