Francuska gori, suočava se sa političkim i ekonomskim obračunom: Da li je Amerika sledeća? – Svet

Zemlja se približava fiskalnoj krizi jer je trošila više nego što može da vrati. Rok za plaćanje tog računa dolazi mnogo brže nego što se očekivalo, nakon što su kamatne stope na državne obveznice poslednjih meseci naglo porasle, podstaknute rastom troškova energije, piše Dejvid Goldman za CNN.

Povećanje poreza i smanjenje državne potrošnje deo su mogućeg rešenja, ali takve odluke bile bi politički nepopularne i mogle bi dodatno da razbesne već ogorčenu javnost. Svako održivo rešenje suočava se sa ozbiljnim preprekama u neizvesnoj budžetskoj borbi unutar duboko podeljene vlasti.

Zvuči li vam ovo poznato?

Sve veći broj zemalja suočava se sa problemima sličnim onima u Francuskoj – naročito Ujedinjeno Kraljevstvo. Brz rast javnog duga, nagli porast troškova finansiranja tog zaduživanja i nedostatak političke volje da se donesu neprijatne odluke neophodne za rešavanje problema predstavljaju glavnu priču zapadnih ekonomija u ovom trenutku.

To se odnosi i na Sjedinjene Američke Države.

Međutim, sličnosti mogu biti samo površne.

Finansijski pritisak u Francuskoj posebno je izražen. Rizik da se kriza proširi na ostatak Evrope je nizak. Francuska ima veoma razvijenu mrežu socijalne zaštite, koja čini znatno veći deo državne potrošnje nego u Sjedinjenim Američkim Državama. Pored toga, specifične karakteristike američke privrede znače da Sjedinjenim Državama ne preti neposredna opasnost da postanu nova Francuska.
Problem

Ovo nisu novi problemi: evropski sistem socijalne zaštite već decenijama prati putanju koja nije dugoročno održiva, a ekonomisti i pojedini političari godinama upozoravaju da će račun na kraju morati da se plati.

Međutim, situacija se pogoršava. Rat u Iranu dodatno je produbio fiskalne probleme Zapada.

Od februara, prosečan prinos na desetogodišnje državne obveznice u ekonomijama Grupe sedam (G7) porastao je za više od jednog procentnog poena, dostigavši najviši nivo u gotovo 20 godina, saopštio je Međunarodni monetarni fond prošle nedelje.

Prema prognozama MMF-a, do kraja ove decenije ukupan javni dug tih sedam ekonomija trebalo bi da premaši njihovu ukupnu ekonomsku proizvodnju. To bi se dogodilo prvi put od Drugog svetskog rata.

Javni dug Francuske iznosi oko 119 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), što je dvostruko više od ciljanog nivoa Evropske unije, dok godišnji budžetski deficit iznosi 5,4 odsto BDP-a.

„U Evropi su ljudi sve više zabrinuti zbog tržišta državnih obveznica i kamatnih stopa koje vlade moraju da plaćaju da bi se zaduživale“, rekao je Piter Tejlor-Gubi, profesor socijalne politike na Univerzitetu u Kentu.

„Došli smo do tačke u kojoj se ovaj problem više ne može ignorisati. Ako to budemo činili, suočićemo se sa ozbiljnom krizom“.

Na papiru, situacija u Americi ne izgleda mnogo drugačije: njen javni dug od 32 biliona dolara približno je jednak godišnjem američkom BDP-u, dok budžetski deficit od dva biliona dolara, za koji su upravo zaključeni finansijski izveštaji, iznosi više od 6 odsto BDP-a.

Troškovi servisiranja američkog javnog duga upravo su premašili bilion dolara godišnje, što predstavlja zapanjujućih 14 odsto ukupnog federalnog budžeta.

Drugim rečima, svaki sedmi dolar prikupljen od poreza koristi se samo za plaćanje kamata na novac koji se Sjedinjene Američke Države zadužuju.

Međutim, ozbiljne rasprave o smanjenju potrošnje i povećanju poreza, koje se vode u Evropi, u Sjedinjenim Državama znatno su manje ozbiljne. Zašto se onda SAD ne suočavaju sa istim problemima kao Francuska?

Najveća prednost Sjedinjenih Američkih Država jeste to što emituju svetsku rezervnu valutu. Većina međunarodnih transakcija obavlja se u američkim dolarima, uključujući trgovinu ključnim robama kao što su nafta i zlato.

Potražnja za dolarima i dalje je velika, pre svega zato što se smatraju sigurnom valutom. Transparentnost Sjedinjenih Država i njihova posvećenost vladavini prava čine dolar temeljem globalnog finansijskog sistema – iako je njegov sjaj donekle izbledeo tokom protekle decenije.

To istovremeno podstiče potražnju za američkim državnim obveznicama, koje se smatraju jednim od najsigurnijih oblika ulaganja u kriznim vremenima.

Čak i usred globalne rasprodaje državnih obveznica, prinosi na američke obveznice ostaju niži nego u drugim zapadnim ekonomijama. A kada su prošle nedelje cene akcija počele naglo da padaju, investitori se nisu ustručavali da se okrenu svom tradicionalnom sigurnom utočištu, što je dovelo do oštrog pada prinosa na američke državne obveznice.

Ipak, razlika između Francuske i Sjedinjenih Država zapravo se svodi na jednu stvar. Kao što je rekao Džejms Karvil: „U pitanju je ekonomija, glupane“.

Sjedinjene Države imaju i jedinstveno veliku i raznovrsnu privredu, koja je mnogo manje podložna ekonomskim šokovima nego privrede mnogih manjih zemalja. Veštačka inteligencija (AI) naročito podstiče investicioni bum u SAD, koji daje zamah ekonomiji u trenutku kada se čini da nekoliko drugih sektora stagnira ili beleži pad.

Jedan od ključnih načina da se smanji značaj budžetskog deficita jeste održavanje snažnog privrednog rasta. Tako dug izgleda znatno manji u poređenju sa veličinom ekonomije.

Zato zemlje moraju da postave pitanje: „Koliku kamatu plaćamo i da li možemo da nastavimo da je plaćamo na održiv način, imajući u vidu očekivani privredni rast?“

„Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo prilično su slični“, primetio je Mark Zandi, glavni ekonomista kompanije Moody’s Analytics. „Međutim, u SAD doprinos veštačke inteligencije privrednom rastu povećava verovatnoću da ćemo uspeti da upravljamo svojim dugom i da se sa ovom situacijom izborimo mnogo lakše“.

Ekonomisti upozoravaju: činjenicu da Sjedinjenim Državama ne preti neposredna dužnička kriza ne treba mešati sa fiskalnom odgovornošću. Razlika je samo u tome što SAD mogu lakše da se nose sa ovim problemom nego Francuska ili Ujedinjeno Kraljevstvo.

„To ne znači da bi trebalo da nam zbog toga bude laknulo“, dodao je Zandi. „Jednostavno, nalazimo se u drugačijoj situaciji“.

Može li se to dogoditi i drugde?

Kad god se neka evropska zemlja suoči sa fiskalnim problemima, javlja se zabrinutost da bi se kriza mogla proširiti na čitav kontinent. Međutim, ekonomisti uglavnom smatraju da su problemi Francuske ograničeni na samu tu zemlju.

Evropska centralna banka nagovestila je da neće morati da interveniše zbog fiskalne situacije u Francuskoj.

Ipak, mogla bi to da učini ukoliko bi bilo neophodno, a nalazi se u dobroj poziciji da otkupi veliku količinu državnih obveznica svojih članica i tako ograniči moguće širenje krize, istakao je Endru Kenigem, glavni ekonomista za Evropu u kompaniji Capital Economics.

Budžetski deficiti drugih evropskih ekonomija takođe su znatno manji u poređenju sa francuskim. Očekuje se da će neke od njih ove godine ostvariti budžetski suficit.

Političke stranke u Francuskoj, i na levici i na desnici, izjavile su da žele da zemlja ostane članica Evropske unije. To uključuje i Marin Le Pen, kandidatkinju krajnje desnice koja se smatra jednom od glavnih favoritkinja za francusko predsedništvo. Ona je nekada zagovarala „Fregzit“  odnosno izlazak Francuske iz Evropske unije, ali je kasnije odustala od tog obećanja.

Iako se nemačka stranka AfD zalaže za izlazak iz EU, ona još nije ni blizu formiranja vlade, napomenuo je Kenigem.

Ipak, jedan nepredvidiv faktor mogao bi da izazove dužničku krizu i izvan Francuske: takozvani američki „datum X“, odnosno trenutak kada SAD ponovo dostignu zakonski limit zaduživanja.

U nekom trenutku sledeće godine, Sjedinjene Države ponovo će dostići gornju granicu javnog duga, a novi saziv Kongresa moraće da pregovara sa predsednikom Donaldom Trampom o njenom povećanju. To bi moglo da postane posebno komplikovano političko pitanje, s obzirom na to da bi Tramp tada mogao biti predsednik na odlasku, dok bi Kongres potencijalno mogao biti pod kontrolom demokrata, koje bi bile manje spremne na ustupke.

Neuspeh u podizanju limita zaduživanja mogao bi da primora Sjedinjene Države da dospeju u situaciju da ne izmire svoje obaveze po osnovu duga – čak i ako bi, u normalnim okolnostima, imale sredstva da ih plate.

„Mogao bi se zamisliti scenario u kojem bismo do Noći veštica sledeće godine premašili zakonski limit zaduživanja“, rekao je Zandi. „A onda se otvaraju i drugi problemi“.