“Studentski pokret već dve godine potresa Srbiju, ovog vikenda pokušaće da preuzme vlast”: Anliza britanskog Gardijana – Svet

Volonteri su bili deo masovnog studentskog pokreta, „Studentska lista”, koji je tokom dve godine neprestanih protesta uzdrmao Srbiju. U nedelju će ova grupa predstavljati najozbiljniji izazov sa kojim se Aleksandar Vučić suočio tokom svojih 12 godina na vlasti – perioda obeleženog sve izraženijim autoritarizmom – tako što će na parlamentarnim izborima istaći sopstvene kandidate, piše Gardijan na početku svoje opširne analize.

Oni se nadaju da će ponoviti scenario poraza Vučićevog saveznika Viktora Orbana u susednoj Mađarskoj od pre šest meseci, pokrećući tako „domino efekat” koji bi mogao dovesti do demokratskog preporoda u srednjoj Evropi.

Rezultati ispitivanja javnog mnjenja značajno variraju, ali mnogi stručni posmatrači smatraju da je moguća veoma neizvesna trka. Pritom, nijedna strana nije spremna da prihvati poraz kao legitiman ishod, što povećava rizik od post-izbornih nemira i sukoba.

Da bi pobedila, studentska lista od 250 kandidata morala bi da razbije ustaljene obrasce srpske politike, kao i Vučićevu kontrolu nad zemljom. On se prošlog meseca povukao sa mesta predsednika – pet meseci pre isteka svog drugog i, prema Ustavu, poslednjeg mandata – ali isključivo sa ciljem da produži svoju vladavinu kao premijer, na čelu Srpske napredne stranke (SNS).

U delu predgrađa koji im je dodeljen, student prava Zak Veličković i fotografkinja izborne kampanje Danijela Radojković naišli su na izuzetno snažnu podršku. Osim nekoliko slučajeva u kojima su ih ljudi ljubazno odbili na kućnom pragu – uz obrazloženje da ih politika ne zanima – većina je iskoristila priliku da iznese svoje nezadovoljstvo.

Većina je obećala svoj glas, a značajan broj ljudi ponudio je i pomoć: tako su neki taksisti, koji žive u stambenim zgradama u tom naselju, rekli da će pomoći u prevozu glasača do biračkih mesta.

„Izlaznost je ključna”, rekao je jedan od njih, dodajući: „Orban je pao uz 80 odsto” – aludirajući time na izbore u Mađarskoj održane u aprilu.

Veličković je svaki razgovor započinjao pitanjem šta je, po njihovom mišljenju, najveći problem u srpskom društvu. To pitanje bi često izazvalo smeh, praćeno odgovorima poput: „Koliko vremena imate?”

Korupcija je bila najčešća pojedinačna zamerka. Na indeksu korupcije koji sastavlja organizacija „Transparensi internešenel” (Transparency International), Srbija stoji znatno lošije od svih svojih suseda, budući da je – izuzev diktatura u Belorusiji i Rusiji – najkorumpiranija zemlja u Evropi.

Česte su tvrdnje o vezama između SNS-a i organizovanog kriminala, a slogan „Studentske liste” direktno se suočava sa takvom raširenom percepcijom, postavljajući pitanje: „Srbija ili mafija?” Vlast odbacuje sve optužbe i zvanično tvrdi da se bori protiv organizovanog kriminala.

Ključni lokalni problemi u Krnjači odnosili su se na loše stanje drumskog mosta koji povezuje ovo naselje sa centrom Beograda, kao i na kanalizacioni sistem, koji redovno otkazuje tokom obilnih padavina – uprkos ličnom obećanju Aleksandra Vučića (koji je, prema rečima meštana, posetio ovo mesto pre nekoliko godina) da će taj problem biti rešen.

Iako privreda poslednjih godina beleži rast, preovladava mišljenje da se plodovi tog rasta ne raspodeljuju pravično. U Krnjači su otvoreni saloni automobila „Porše” i „Lend Rover”, dok javne površine deluju zapušteno. Pojedini beogradski tramvaji stari su više od 50 godina.

Okidač za studentske proteste bio je veliki infrastrukturni propust – urušavanje betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. Dokazi ukazuju na to da su tokom radova na rekonstrukciji izvedene nestručne izmene, ali do sada nema zvaničnog nalaza o uzroku nesreće, niti je iko od zvaničnika pozvan na odgovornost.

Kada su beogradski studenti, tri nedelje nakon nesreće, blokirali put u znak sećanja na žrtve, napala ih je grupa pristalica SNS-a, nakon čega se protestni pokret proširio na celu zemlju.

Studenti su se u početku distancirali od opozicionih stranaka i izbegavali bilo kakav oblik hijerarhije ili konvencionalne liderske strukture. To je bio delom ideološki, a delom praktičan izbor. SNS i mediji pod kontrolom države vladaju, između ostalog, i putem klevetanja protivnika, a kolektivni pristup studenata pružao je manje meta za takve napade.

Vučić se istakao devedesetih godina kao radikalni nacionalista, podržavajući politiku srpske ekspanzije i etničkog čišćenja koju je predvodio Slobodan Milošević – koji je preminuo od srčanog udara u pritvoru u Hagu, tokom suđenja za genocid i zločine protiv čovečnosti počinjene u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Tokom sukoba na Kosovu, Vučić je obavljao funkciju ministra informisanja u Miloševićevoj vladi. Kao predsednik, Vučić nije sledio militarizam svog prethodnika, ali je u unutrašnjoj politici zadržao svoj nacionalistički manir, odbacujući opoziciju kao puke instrumente nedefinisanih stranih sila.

Do sada su se te, već dobro poznate taktike, pokazale neefikasnim protiv studenata. Istraživanje koje su u julu objavili srpska organizacija za demokratiju – Crta (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) – i Univerzitet Stanford, pokazalo je znatno veću podršku studentima (45 odsto) nego SNS-u (36 odsto). Međutim, to je bilo mnogo pre nego što je Vučić 27. septembra najavio ostavku, a njegova izborna mašinerija prebacila u „petu brzinu”. Druga, novija domaća istraživanja javnog mnjenja pokazuju da SNS vodi, mada opozicija smatra da su te agencije za ispitivanje javnog mnjenja naklonjene vlasti.

Sam Vučić pokazuje znake da političku pretnju shvata dovoljno ozbiljno, te se aktivno uključio u kampanju – u avgustu je imao 129 pojavljivanja u televizijskim prenosima uživo, što je više nego četvorostruko više u odnosu na prethodni mesec.

„Srbija je bila izborna autokratija, a u izbornim autokratijama samo vladajuće političke stranke mogu da pobede”, rekao je Raša Nedeljkov, programski direktor Crte. Ipak, dodao je da je taj status kvo sada ugrožen.

„Ono što vidimo poslednjih dana, nedelja i meseci jeste da te snage – homogene vlasti kakvu je Vučić nekada imao – više nema. Suočen je sa potpuno nekonvencionalnim političkim akterom, a ’alat’ koji je usavršavao tokom godina, otkako je došao na vlast, više nije efikasan.”

Pošto nije uspeo da slomi studente silom, izazivanjem podela ili diskreditacijom, Vučić je povukao rizičan potez: 28. septembra najavio je ostavku na mesto predsednika i raspisao vanredne izbore. Očigledno se nadao da će studente zateći nespremne, ali oni su odgovorili improvizovanjem jednog demokratskog eksperimenta.

Među 250 kandidata, koje su uglavnom predložili univerzitetski fakulteti (među njima je više od 160 doktora nauka), našli su se i poljoprivrednici, kao i pripadnici drugih profesija, a svakog kandidata morali su da odobre učesnici studentskih protesta na svojim plenarnim sednicama.

Platforma političkog delovanja takođe je utvrđena na plenumu, pri čemu su pitanja koja izazivaju podele – naročito spoljna politika – stavljena u drugi plan: pitanje budućeg članstva u EU prepušteno je referendumu, dok se Kosovo tretira kao sastavni deo Srbije.

Jedna od izabranih kandidatkinja, Milica Jovanović, docentkinja na Univerzitetu u Beogradu, istakla je da nedostatak političkog iskustva ove liste ne mora nužno biti mana.

„Mi smo politički amateri, ali smo stručnjaci”, rekla je Jovanović. „Mi smo ljudi koji su vodili projekte, organizacije i svoju zajednicu; zapravo, ne vidim kako bismo mogli da prođemo gore od ovih političara… Jedino što je važno jeste spremnost da se nešto poboljša, stručnost da se to zaista sprovede, kao i podrška za ostvarivanje stvarnih promena.”

„Studentska lista” suprotstavlja se političkom monolitu Srpske napredne stranke (SNS), koja je na vlasti već 14 godina i kontroliše državni aparat. Oni su optužili Ministarstvo spoljnih poslova za manipulaciju glasanjem u dijaspori – navodno su biračka mesta ostala otvorena tamo gde je podrška Vučiću snažna (na primer, u srpskom delu Bosne), dok su zatvorena u delovima Severne Amerike gde bi opozicija mogla da računa na dobar rezultat. Ministarstvo nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Istovremeno, kontrola koju SNS ima nad medijima na nacionalnom nivou vidljiva je na svakom koraku. Istraživanje organizacije CRTA iz septembra pokazalo je da je 69 odsto vremena u programu srpskih televizijskih kanala bilo posvećeno vladajućoj većini. Kada je reč o preostalom prostoru posvećenom opoziciji, 42 odsto izveštavanja bilo je negativnog tona, dok je 53 odsto bilo neutralno.

Studentski pokret je pokušao da zaobiđe vladin nadzor nad medijima tako što, prema sopstvenim navodima, obilazi domaćinstva – uključujući slanje aktivista „u svako selo” – u nadi da će uspeti da prodru u Vučićevo čvrsto biračko telo u srpskoj unutrašnjosti. Ishod bi mogao da zavisi od toga da li će ovi studentski predstavnici uspeti da promene stavove ljudi u ruralnim sredinama.

Niko od zvaničnika SNS-a nije odgovorio na zahtev za komentar. Gordana Čomić, bivša članica opozicione Demokratske stranke koja je bila ministarka u vladi koju je predvodio SNS, izjavila je da studenti preuveličavaju obim svoje kampanje u selima, te da su u zabludi ako misle da mogu da pobede.

„Oni nisu na terenu. To je propaganda. Nemaju pojma ko su njihovi glasači”, rekla je Čomić, predviđajući da će „Studentska lista” osvojiti oko 80 od 250 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini, a zatim se raspasti.

„Neće imati predstavu koja im je tamo uloga. Kako će raditi kada ne žele da razgovaraju ni sa kim iz vladajućih stranaka? Jednostavno će se razići.”

Radivoje Grujić, srpski izborni konsultant sa sedištem u Varšavi, takođe je izrazio skepsu da „Studentska lista” može ostvariti uspeh u unutrašnjosti zemlje, ističući da bi jedini put do pobede za studente bio taj da tragedija u Novom Sadu mobiliše one građane Srbije koji su do sada bili van politike.

„Ti ljudi su govorili: ’Ja se ne bavim politikom’, a onda ih je politika koštala života”, rekao je on. „To je nesumnjivo podstaklo mnoge da se uključe, a jasno je da ti ljudi neće glasati za Vučića. Mislim da je to jedina šansa za promenu – taj ’rezervoar’ glasova ljudi koji nikada ranije nisu glasali.”

U neizvesnoj trci, očekuje se da će ulogu odigrati i drugi faktori. Stranke manjina koje predstavljaju etničke Mađare, Bošnjake i Albance mogle bi postati „jezičak na vagi” koji odlučuje o ishodu.

Na prethodnim izborima bilo je brojnih navoda o različitim oblicima izbornih neregularnosti – od kupovine glasova i zastrašivanja birača do ubacivanja dodatnih listića u glasačke kutije – zbog čega „Studentska lista” planira da u nedelju angažuje do sada neviđen broj opozicionih posmatrača.

To, međutim, otvara mogućnost za sukobe na dan izbora. Napadi na predstavnike opozicije, koje izvode grupe krupnih, anonimnih muškaraca obučenih u crno, postali su česta pojava tokom vladavine SNS-a. U danima pred izbore, jedan od tih plaćenih nasilnika odlučio je da progovori i razotkrije šta se dešava.

„Moja uloga je bila da vodim grupu momaka na najopasnija i najkritičnija mesta, na sva okupljanja gde su se, s druge strane, nalazili studenti ili opozicija”, rekao je Momčilo Marjanović za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN), dodajući da je tajno primao isplate kroz fiktivno zaposlenje u jednom javnom preduzeću.

„Naš zadatak je bio – naravno, kao krajnja mera – da upotrebimo silu, mada se često dešavalo da to ne bude baš kao krajnja mera.”

Diplomate u Beogradu smatrale su da bi Vučićevi planovi da sledeće godine bude domaćin velikog međunarodnog događaja, EKSPO 2027, mogli da obuzdaju eventualno nasilje. Ukoliko njegova vlast bude ugrožena, Vučić takođe ima mogućnost da insistira na ponovnom prebrojavanju glasova, u nadi da će zamah studenata vremenom splasnuti.

Pokret je odlučan da to spreči, pa je poslednjih nedelja svoje planiranje usmerio na ulične taktike nakon izbora, kako bi odbranio eventualnu pobedu.

„Mislim da postoji snažan osećaj da je sada ili nikad”, rekla je Jelena Kleut, vanredna profesorka studija medija, na nedavno održanom protestu ispred Ministarstva prosvete u Beogradu.

„Mislim da su ljudi na svojoj koži osetili za šta je režim sposoban, a istovremeno postoji svest da se mora ostati čvrst, jer posao još nije završen.”