Hrana koju jedemo svakog dana mogla bi da bude povezana sa skrivenim oštećenjima mozga, pokazuje nova studija – Život

Istraživanje sprovedeno na gotovo 9.000 odraslih osoba pokazalo je da su ispitanici koji su najčešće jeli ovu vrstu hrane imali veću verovatnoću da na snimcima mozga pokažu znake sitnih oštećenja.

Ove promene mogu da prođu neprimećeno, bez očiglednih simptoma, ali se smatraju mogućim ranim pokazateljima problema koji su povezani sa rizikom od moždanog udara i kasnijih poteškoća sa pamćenjem. Ipak, istraživači naglašavaju da studija ne dokazuje da ultra-prerađena hrana direktno izaziva oštećenja mozga, piše Uniland.

Šta se smatra ultra-prerađenom hranom?

Ultra-prerađena hrana obuhvata industrijski proizvedene proizvode koji često sadrže kombinaciju sastojaka, aditiva i drugih supstanci koje poboljšavaju ukus, teksturu ili produžavaju rok trajanja.

U ovu grupu mogu da spadaju gazirani i zaslađeni napici, grickalice, industrijski slatkiši, instant nudle, gotova jela i pojedini mesni proizvodi. Ipak, nisu sve namirnice koje su industrijski obrađene automatski ultra-prerađene. Način proizvodnje i sastav proizvoda važni su za njihovu klasifikaciju.

Zabrinutost stručnjaka ne odnosi se samo na pojedinačne proizvode, već i na to da ishrana sa mnogo ultra-prerađenih namirnica može da potisne nutritivno bogatije izbore, poput povrća, voća, mahunarki i integralnih žitarica.

Šta je pokazalo istraživanje?

Studija, objavljena u časopisu JAMA Network Open, obuhvatila je 8.783 odrasle osobe iz Kanade, starosti od 35 do 69 godina, koje nisu imale poznatu kardiovaskularnu bolest.

Istraživači su analizirali njihove prehrambene navike, procenili telesnu masnoću i obavili magnetnu rezonancu mozga. Zatim su uporedili nalaze osoba koje su jele najviše ultra-prerađene hrane sa onima koje su je konzumirale najmanje.

Rezultati su pokazali da su osobe iz grupe sa najvećim unosom ultra-prerađene hrane imale oko 40 odsto veće izglede da na snimcima pokažu znake vaskularnog oštećenja mozga u odnosu na grupu sa najmanjim unosom.

Reč je o promenama koje mogu da uključuju sitne, ranije neprepoznate infarkte mozga ili izraženije promene u beloj moždanoj masi. Takvi nalazi mogu da ukazuju na oštećenja malih krvnih sudova, čak i kada osoba nema primetne neurološke simptome.

Važno je, međutim, razumeti da se podatak o 40 odsto odnosi na veće izglede za prisustvo ovih promena, a ne na 40 odsto veći rizik da će osoba sigurno doživeti moždani udar.

Promene mogu da postoje i bez očiglednih simptoma

Jedan od razloga zbog kojih su ovi rezultati privukli pažnju istraživača jeste to što su promene primećene kod osoba koje nisu imale poznatu kardiovaskularnu bolest.

Prema nalazima studije, veći unos ultra-prerađene hrane bio je povezan i sa većim procentom telesne masti, naročito sa masnim tkivom koje se nakuplja duboko u predelu stomaka. Takvo masno tkivo povezano je sa upalnim procesima i metaboličkim promenama koje mogu da utiču i na zdravlje krvnih sudova.

Ipak, istraživači nisu utvrdili da su osobe koje su jele više ultra-prerađene hrane imale lošije rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti. To znači da, iako su na magnetnoj rezonanci uočene određene promene, u ovom istraživanju nije pronađena značajna povezanost između unosa ove hrane i rezultata testova pamćenja i razmišljanja.

Istraživači upozoravaju da su potrebna dodatna ispitivanja

Rasel Dž. de Souza, jedan od autora studije i istraživač sa Univerziteta Mekmaster u Kanadi, istakao je da ga je nalaz iznenadio, jer su u istraživanju učestvovale osobe srednjih godina koje nisu imale poznate probleme sa srcem.

Ipak, autori naglašavaju da je istraživanje obuhvatilo samo jedno merenje. Pošto učesnici nisu praćeni tokom dužeg vremenskog perioda u okviru ove analize, nije moguće utvrditi da li je veći unos ultra-prerađene hrane prethodio promenama na mozgu, niti da li je upravo ta hrana doprinela njihovom nastanku.

Potrebna su dugoročna istraživanja koja bi pratila ishranu i promene na mozgu tokom vremena. Ona bi mogla da pokažu da li smanjenje unosa ultra-prerađenih namirnica može da uspori ili spreči razvoj ovakvih promena.

Da li treba potpuno izbaciti ultra-prerađenu hranu?

Rezultati ne znače da morate da izbacite svaki industrijski proizveden proizvod iz ishrane, niti da će povremena konzumacija ovih namirnica dovesti do oštećenja mozga.

Razumniji pristup je da se veći deo svakodnevne ishrane zasniva na raznovrsnim, nutritivno bogatim namirnicama, poput povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica, orašastih plodova i kvalitetnih izvora proteina. Gotova jela, grickalice i zaslađene napitke možete da konzumirate ređe, umesto da predstavljaju osnovu svakodnevne ishrane.

Najvažnija poruka studije nije da ultra-prerađena hrana dokazano izaziva oštećenja mozga, već da postoji povezanost koju naučnici tek treba da razjasne. Dok ne budu dostupni čvršći dokazi, raznovrsna ishrana i navike koje podržavaju zdravlje srca i krvnih sudova ostaju razuman izbor.