Zamislimo da se, nekako, sutra u Ukrajini održe slobodni i pošteni izbori, ko bi pobedio? – Svet

Donald Tramp smatra da je Ukrajini potreban novi predsednik. S tim se slaže i Vladimir Putin, kao i Ilon Mask, a istu tvrdnju svojevremeno je izneo i veliki prijatelj Ukrajine, pokojni senator Lindzi Grejem.

Zato, kako piše Aleksander Motil, profesor političkih nauka na Univerzitetu Rutgers u Njujorku u tekstu za Centar za evropske analize, zamislimo da se, nekako, sutra u Ukrajini održe slobodni i pošteni izbori, bez ruskog mešanja. Ko bi pobedio?

Prema istraživanju javnog mnjenja sprovedenom 23. septembra, koje je obavila ugledna agencija za ispitivanje javnog mnjenja, pobednik bi bio ili aktuelni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, sa 23 odsto glasova, ili general Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine, sa 22,9 odsto.

Na trećem mestu našao bi se bivši predsednik Petro Porošenko sa 10,7 odsto glasova. Četvrto mesto pripalo bi Kirilu Budanovu, Zelenskijevom saradniku zaduženom za obaveštajna pitanja, sa 9,5 odsto, dok bi peti bio krajnje desničarski političar Andrij Bilecki, komandant 3. armijskog korpusa ukrajinskih kopnenih snaga, sa 8,7 odsto. I druga istraživanja pokazuju slične rezultate.

Suština nije u tome da bi Zelenski verovatno ostao na funkciji, dobio novi mandat i time stekao veći legitimitet, već u tome što bi i njegovi mogući naslednici najverovatnije vodili podjednako principijelnu, patriotsku politiku u korist Ukrajine i, baš kao i Zelenski, odbacili svaki rusko-američki sporazum koji bi predstavljao praktičnu kapitulaciju.

Novi predsednik ne bi bio ništa manje nepopustljiv prema Rusiji od dosadašnjeg šefa države.

Evo šta Valerij Zalužni, koji trenutno obavlja dužnost ambasadora u Londonu, kaže o miru sa Rusijom:
„Ukrajina se već 11 godina bori za opstanak.

Pa ipak, čak i sada, neke zapadne zemlje pozivaju nas da pregovaramo sa onima koji su došli da nas ubijaju. Mir pod ruskim uslovima nije mir, već kapitulacija. Pozivi da se požuri sa postizanjem sveobuhvatnog mirovnog sporazuma opasno su preuranjeni. Pravi mir ne može se postići potpisivanjem dokumenata dok ruske rakete ubijaju civile“.

A evo i stava Petra Porošenka: „Mir mora biti postignut pod uslovima Ukrajine. Ni pod kojim okolnostima ne sme podrazumevati predaju teritorija ili bilo čega drugog. Mir će biti moguć kada Rusija oslabi i pokaže da njene vojne operacije ne daju rezultate, a kada, uz delotvornost međunarodnih sankcija, bude primorana da potpiše mirovni sporazum“.

Evo šta Kirilo Budanov kaže o ruskim napadima na ukrajinske civile:“Još jedan masovni kombinovani napad Rusa na mirne ukrajinske gradove. Stambene zgrade su pogođene. Civili su zatrpani pod ruševinama. Obraćam se onima koji i dalje mirno posmatraju zločine Kremlja. Kakve to još ‘poslovne perspektive’ pokušavate da sagledate kroz prašinu koja se diže iz razorenih ukrajinskih zgrada? Hvala svima koji nam pomažu da se borimo protiv zla“.

A evo i izjave Andrija Bileckog, povodom lažnih ruskih tvrdnji da su zauzeli grad Svjatohirsk: „Želim da se obratim ruskom vojnom i vojno-političkom rukovodstvu. Skinite svoje klovnovske noseve i šarene perike. Ne pravite budale od sebe. 60. mehanizovana brigada 3. armijskog korpusa ima potpunu kontrolu nad gradom. Zapravo, ovo je naša pozadinska zona“.

Ni po suštini svojih stavova ni po načinu na koji ih iznose, nijedan od Zelenskijevih predsedničkih protivnika nije neko koga treba potcenjivati.

Putin je toga, naravno, svestan. Njegovo insistiranje na raspisivanju novih izbora zato nije ništa drugo do očigledan pokušaj da se Zelenskom ospori legitimitet – iako je Zelenski, za razliku od Putina, pobedio na slobodnim i poštenim izborima – da se podstaknu podele unutar Ukrajine i time destabilizuje zemlja, čineći je ranjivijom na rusku agresiju.

Zahtevi za održavanje izbora tako predstavljaju dimnu zavesu. Oni koji ih zagovaraju žele da Zelenski ode, verujući da će to nekako promeniti suštinske elemente mirovnog sporazuma ili zato što ga smatraju ozbiljnim protivnikom.

Na sreću Ukrajine, o njenoj budućnosti neće odlučivati strane sile. Ukrajinci imaju sposobnost da sami odlučuju o svojoj sudbini, a njihovi dronovi zasipaju ruske snage udarima na bojnom polju, pri čemu se svakodnevno ubija ili teško ranjava između 1.000 i 2.000 ruskih vojnika.

Evropljani su bili primorani da stanu u odbranu Ukrajine i shvatili su da mogu da utiču na tok istorije i bez Sjedinjenih Američkih Država.

SAD bi, naravno, mogle ponovo da se vrate zahtevu da Putin okonča rat i tako doprinesu uspostavljanju mira za kojim toliko žude Ukrajina i ostatak evropskog kontinenta, zaključuje Motil.