Kad stručnost postane pretnja režimu – Društvo

No, sa naprednjacima je sve moguće.

Tako jedna od njihovih glavnih uzdanica, Ana Brnabić, na najprizemniji način proziva kandidate sa Studentske liste, nazivajući ih „samozvanom i samozaljubljenom elitom“ koja, kako tvrdi, sebi daje za pravo da vređa većinski narod nazivajući ga „ćacijima“.

U nedostatku argumenata kojima bi se suprotstavili najopasnijem konkurentu na predstojećim izborima SNS je skupio materijal pun neistina, poluinformacija i manipulacija, i servirao građanima Srbije „otkriće“ da je profesor Dejan Šoškić navodno nezakonito izabran u zvanje redovnog profesora na Ekonomskom fakultetu pre 11 godina, a da su profesori Vladan Kuzmanović, Jovo Bakić i docentkinja Sanja Fric tobože studirali dugi niz godina, pa ih valjda to diskvalifikuje da uopšte mogu da se kandiduju za narodne poslanike.

S druge strane, u svojim redovima imaju Sinišu Malog, kome je dvema odlukama Senata Univerziteta u Beogradu poništena diploma doktora nauka, nakon što je nedvosmisleno utvrđeno da je plagirao svoju doktorsku disertaciju, a on, umesto da se povuče, pokušava da postane doktor nauka po milosti suda.

U svojim redovima imaju i aktuelnog gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, čiji je doktorat takođe osporen, ali i niz drugih funkcionera sa sumnjivim diplomama.

I za sve to do danas nisu predočili dokaze da su stečene na valjan način. Ali su kopali po biografijama pojedinih kandidata sa Studentske liste u nameri da diskredituju njihovu stručnost, a upravo je to bio jedan od glavnih kriterijuma koji ih je kvalifikovao da se uopšte nađu na listi.

Nije slučajno što su na meti naprednjaka gore pomenuta imena.

Reč je o ljudima koji su u predizbornim TV duelima doslovno zbrisali predstavnike aktuelne vlasti i koji su u dosadašnjim javnim nastupima bili toliko dominantni, da je svakom običnom građaninu jasno na šta je režim spreman.

Jer kad Sanja Fric kaže da je 16 ljudi stradalo na gradilištu i to argumentuje dokazima ili kad Vladan Kuzmanović govori o višestruko pretplaćenom Moravskom koridoru i drugim koruptivnim poslovima države, i to takođe dokumentuje, režimu u nedostatku municije ostaje samo da se služi lažima.

Možemo samo da zamislimo kako bi izgledao „materijal“ SNS-a da su i drugi kandidati Studentske liste imali prostora u režimskim medijima ili da je rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić proglašen za njenog nosioca.

To je igra u kojoj vlast može da kontroliše naslovne strane, televizijske studije i količinu blata koje će baciti na svoje protivnike, ali ne može da propiše građanima šta će misliti.

Jer na kraju, birači će odlučivati o tome ko ima znanje, integritet i hrabrost da odgovori na pitanja od kojih ova vlast uporno beži.

I možda je upravo to ono što naprednjake najviše uznemirava: što pred njima više ne stoje ljudi koje mogu da ućutkaju već ljudi koji od njih traže ono što nikada nisu naučili da podnose – da polože račun za ono što su radili.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.