Srbi vole da ne vole – Živa Vekecki

Kako to da „Kockasti“ imaju toliku podršku navijača dok su „Orlovi“ igrali u (skoro) pozorišnoj atmosferi – bila je tema debate u mom „klubu penzionera“ (kladionici).

Zoran se odmah setio reči Nikole Jokića „Srbi ne vole košarku, oni vole pobednike“. Ovo je Jokić izjavio na pripremama pred Evropsko prvenstvo i, nažalost, pokazalo se da je bio u pravu.

Iste te košarkaše na čelu se selektorom Svetislavom Pešićem navijači su, uz obilatu pomoć novinara, dizali u nebesa, već im i stavili zlatnu medalju oko vrata. Nakon neuspeha bezmalo su proglašeni proglašeni za izdajnike.

Žika se samo delimično složio sa Zoranom. „Srbi vole da ne vole. Ne vole oni ni pobednike“ tvrdi Žika i podseća da se i bivši predsednik stideo da pročita ime Novaka Đokovića, najboljeg sportiste u istoriji Srbije, da je urednik neke televizije tvdio da je Đoković propali teniser, da je posle Novakovog trijmfa na turniru u Pekingu nemali broj ljudi omalovažavao taj uspeh.

Deki je priznao da su i Zoran i Žika delimično u pravu, ali smatra da je problem daleko kompleksniji, ili jednostavniji.

Naime, Deki tvrdi da je ljudima „pun kufer“ svega i podsetio da je i do sada važila ona stara „dva Srbina, tri stranke“ a sada je situacija još gora.

Do juče smo se „samo“ svađali sada smo spremni i da se bijemo. Kada se tome doda i ekonomska sistuacija, većina ne zarađuje dovoljno ni za puko preživljavanje, nema para ni za hranu, lekove…za preskupe ulaznice jednostavno se nema.

Boban se složio sa većinom iznetih argumenata, ali smatra da je problem pre svega u Fudbalskom savezu Sribije. Tvrdi su čelnici Saveza znatno doprineli da se izgubi kult reprezentacije i, što je još gore, urušavaju i klubove.

Nakaradnom politikom dozvolili su da na prvoligaškim terenima širom Srbije ima, skoro, više stranih nego domaćih fudbalera.

Kada bi umesto „polupismenih“ stranaca za Zvezdu, Partizan, Vojvodinu… igrali domaći igrači njih bi na stadionu gledali roditelji, dede, babe, stričevi, tetke, drugovi iz kraja…Našli bi se pare u „crnom fondu“, jer ljubav prema fudbalu nije nestala.

Kada su od mene, kao najstarijeg, upitali ko je u pravu priznao sam da ne znam. Sve, ili skoro sve, probleme su detoktovali, problem je u tome što ja ne znam kako prevazići nastalu situaciju.

Plašim se da neću ni doživeti dan kad će se pojaviti neko ko će uspeti vrati ona stara vremena kada je fudbal bio najvažnija sporedna stvar na svetu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.