Dva scenarija za izbore – Lični stavovi

Eh… U srećna vremena ovako bi počinjala rečenica koja bi se završila nečim kao što je: „do utakmice decenije koja će odlučiti sudbinu naše reprezentacije“.

Ali, srećna vremena su ovde davno prošla, a ni naša reprezentacija odavno ne igra istorijske utakmice (a i njena sudbina je određena).

Našu sudbinu određuju izbori! I to ne bi bilo ništa strašno da su izbori kod nas praznik demokratije. Ali, barem već trinaest godina, nisu! Naprotiv, kod nas je demokratija ta koja praznuje u vreme izbora.

A, šta nas očekuje tog, unapred istorijskog 25. oktobra? Svašta! Niz nepravilnosti na izbornim mestima, biće gotovo sigurno i incidenata i još štošta, ali na to smo navikli.

Više brine šta nas očekuje u poslednjim satima tog 25. i naručito u danima posle. No, krenimo redom. U prvih sat vremena nakon zatvaranja birališta stizaće prvi, potpuno oprečni, rezultati.

Svaka strana će uzeti uzorke sa „svojih“ mesta i objaviće prednost koju ima nakon malog procenta obraćenih birališta. Već oko 21.30 (pre nego ranije) stići će prvi nezvanični rezultati sa nešto izvesnijom predikcijom konačnih rezultata. Tada počinje drama! Postoje dva moguće scenarija:

Aktuelna vlast ima prednost i brže bolje proglašava pobedu kao bi mobilisala svoje lojaliste koji prave vašare po zemlji slaveći „pobedu“.

Studentska lista vrlo brzo podnosi hiljade prigovora RIK-u na izborne nepravilnosti od kojih je devedeset posto opravdano i sa dokazima. Narod spontano izlazi na ulicu i brani svaki svoj glas jer mu je više dosta krađe.

Drugi scenario, onaj očekivaniji (da ne kažem logičniji jer ovaj pridev nije baš prikladan za stvari koje nam se dešavaju) je da Studentska lista ima prednost.

Nedostojanstven u pobedi kao i u porazu, nezvanični vlastodržac ne priznaje rezultate. Čeka dogovor sa SPS-om, manjinskim strankama i ko zna šta još.

Tri miliona ljudi možda već iste noći izlaze na ulice širom Srbije. Da, tri miliona – svi koji su glasali, svi koji su u principu protiv ali i oni koji su glasali za jer to im je prilika da se prestroje na drugu, pobedničku stranu…

I oprez sa pristalicama vladajuće stranke – dobar deo njih će posle izbora tvrditi da je oduvek bio za studente… Ako do ovakvog razvoja događaja dođe, protesti će trajati dugo.

Neko će se ponašati u starom stilu: „Neka ih je i pet miliona, ne dam“… Popustiće tek kad mu neko sa strane to naredi. I tada će to da uradi uz uslove koje će mu stranci, kojima baš takav treba (sram i njih bilo, loše su se pokazali i oni za ovih četrnaest godina), ispuniti. Uz kakve uslove? O tom, potom, da ne dužimo sad.

Kome se ne dopada što postoje dva scenarija jer je ubeđen u njegov poraz, neka uspori. Setite se šta je bilo pred drugi krug predsedničkih izbora 2012. kad smo takođe bili uvereni u nečiji poraz…

Ovo su, ipak, samo mogućnosti. Vreme će da pokaže koliko realne. Da će sve proteći mirno, bez ikakvih trzavica, gotovo sigurno, ne postoji kao mogućnost!

I zato nema šale! Ovi izbori ne odlučuju stanje u naredne četiri, nego narednih osam godina! Ako se propusti ova, prva stvarna šansa od kada su oni na vlasti, sledeću ćemo čekati dugo.

Ovo, da ponovim, nisu izbori za skupštinu! Biće ovo izbor: između države Srbije i evropske KolumbijeŠT1Ć ; Srbije kao države i Srbije kao balkanskog emirata; republičke vlade ili mafije; izjava poput onih da mama više voli Andreja ili nekih normalnih (slagali se mi s njima ili ne), beskrupuloznih svakodnevnih laži ili uobičajene političke borbe; propasti ili nekakve budućnosti…

Da skratim, nisu ovo izbori – ovo je test inteligencije!

Autor je profesor književnosti

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.