‘Telo mi se promenilo’: Jesu li opasne smanjene doze lekova za mršavljenje – BBC News na srpskom

Bobi Parker-Hol je vitka i zategnuta pošto je provela više od tri decenije radeći kao lični trener i nadmećući se na bodibilderskim takmičenjima.

Ova 68-godišnjakinja iz Oregona u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) ne izgleda kao neko kome su potrebne injekcije za mršavljenje.

Ali kad je Parker-Hol ušla u srednje šezdesete, otkrila je da ima problema da izgubi samo 2,2 kilograma.

„Nešto se promenilo u mom telu.

„Verovatno samo zbog starenja i menopauze“, kaže ona.

Odlučila je da isproba „mikrodoziranje“ injekcija za mršavljenje – trend sa društvenih mreža.

To podrazumeva uzimanje malih doza leka kao što su ozempik, vegovi i mundžaro, često ispod preporučenih doza.

Do sada je urađeno vrlo malo istraživanja o bezbednosti mikrodoziranja, a lekovi za mršavljenje uvek moraju da se uzimaju pod medicinskim nadzorom, upozoravaju medicinski stručnjaci.

Parker-Hol je navikla da ima 62 kilograma.

Ali sa 67, uprkos najvećem trudu, nije uspela da spadne ispod 64,4 – njene idealne težine za takmičenja.

Pošto je slušala razgovore o mikrodoziranju na podkastima, kupila je ozempik onlajn bez konsultacije sa doktorom.

Počela je sebi da ubrizgava delić standardne doze i prilagođava je metodom pokušaja i greške.

„Bila sam veoma nervozna.

„I zato sam rekla sebi: ‘Krenuću od veoma male doze'“, priča ona.

Kad je uzela preveliku dozu, apetit joj je bio toliko smanjen da nije mogla da jede i morala je ponovo da smanji količinu.

Injekcije su joj omogućile da izgubi mali broj kilograma koje nije mogla kroz ishranu i vežbu.

Sada reklamira lekove za mršavljenje u saradnji sa američkim brendom.

Kako radi GLP-1?

Oko 100 miliona ljudi širom sveta uzima klasu lekova znanu kao receptor glukagonu sličnog peptida 1, iliti GLP-1, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (WHO).

Lekovi za mršavljenje deluju tako što oponašaju prirodni hormon po imenu GLP-1 koji učestvuje u regulisanju nivoa šećera u krvi i apetita.

Prvobitno napravljeni da bi lečili dijabetes tipa 2, sada se prepisuju za mršavljenje ljudima koji su gojazni ili deluju tako što smanjuju apetit.

U zemljama širom sveta, među njima i Velikoj Britaniji, SAD, Indiji i Brazilu, injekcije za mršavljenje generalno se odobravaju samo za odrasle sa indeksom telesne mase (BMI) od 30 ili iznad, ili 27 ili iznad ako imaju zdravstveno stanje povezano sa težinom, kao što je visok krvni pritisak.

Međutim, pravila za pristup ovim lekovima kroz sisteme javnog zdravlja umeju tamo da budu stroža.

U Engleskoj, na primer, smernice Nacionalne službe za zdravstvo zahtevaju BMI od najmanje 35 i srodno zdravstveno stanje za mundžaro, sa nižim pragovima za neke etničke grupe.

GLP-1 se obično prepisuje sa nižom početnom dozom i postepeno povećava kako bi se pojačala tolerancija.

Mučnina, povraćanje, dijareja i zatvor, prema SZO-u su najčešće nuspojave koje se javljaju.

U SAD, 11 odsto punoletnih kaže da koristi ove lekove u svrhu mršavljenja, što je porast sa tri odsto iz 2024. godine, prema anketi Galupa.

Zašto ljudi uzimaju mikro doze?

Koliko tačno ljudi uzima mikro doze ne može se sa sigurnošću reći, jer mnogi to rade bez medicinskog nadzora i imaju pristup leku preko privatnih klinka i onlajn apoteka.

Američka anketa aplikacije koja prati zdravlje Evidejšn iz 2026. godine sprovela je anketu među više od 8.000 ljudi, korisnika leka tipa GLP-1 u injekcijama.

Rezultati pokazuju da je 15 odsto njih isprobalo mikrodoziranje ili to trenutno čini.

Na video snimcima sa društvenih mreža, neki ljudi kažu da koriste mikrodoziranje kako bi izbegli neprijatne nuspojave kao što su mučnina, povraćanje i zatvor.

Drugi pričaju da pokušavaju da učine da lek potraje duže kako bi uštedeli novac.

Mnogi korisnici tvrde da mikrodoziranje može da pomogne da se smanji „šum hrane“ – uporne, intruzivne ili ponavljajuće misli o hrani.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da ima mnogo nepoznanica kad je u pitanju korišćenje injekcija za mršavljenje u svrhe zvanično neodobrene.

„Koristimo ih na način koji nije proučavan ili procenjen radi bezbednosti i efikasnosti“, kaže En Kome, klinička farmaceutkinja za endokrinologiju sa Univerziteta u Severnoj Karolini.

Koji su rizici?

Neki korisnici se oslanjaju na onlajn smernice za doziranje ili broje klikove u olovkama za ubrizgavanje kako bi procenili koliko leka uzimaju, kaže Kome.

„Ako neko pogrešno izračuna potencijalno bi mogao da se poveća rizik od greške“, upozorava.

To bi moglo da podrazumeva uzimanje previše leka, što može da dovede do teške mučnine, povraćanja i dehidracije.

Drugi razlog za zabrinutost je kontaminacija.

Kad ljudi iznova izvlače manje doze iz bočice namenjene jednokratnoj upotrebi, ili iznova koriste olovke za ubrizgavanje duže od njihovog preporučenog životnog veka da bi potrajale, povećavaju rizik od ulaska bakterija u tečni lek i potencijalnog izazivanja infekcije, kaže Kome.

Novo Nordisk, proizvođač ozempika i vegovia, i Eli Lili, koji pravi mundžaro, kažu da ne podržavaju izmene odobrenih uputstava za doziranje njihovih proizvoda.

A tu je i pitanje samih lekova.

Zdravstveni kontrolori u Velikoj Britaniji, SAD i Evropi istražuju moguću vezu između GLP-1 i akutne upale pankreasa koja izaziva teške bolove u stomaku i leđima.

Ali istraživači još ne znaju da li uzimanje veoma malih doza menja te rizike.

Da li mikrodoziranje zapravo radi?

Postoji nekoliko „spekulativnih koristi“ povezanih sa manjim dozama, kaže Kome.

Ovaj pristup je i ona primenjivala u vlastitoj kliničkoj praksi, pogotovo kod pacijenata koji se muče sa nuspojavama.

„Može da pomogne u poboljšanju tolerancije, kad se počne sa manjim dozama i postepeno povećava prema ciljanoj dozi, a može da bude korisno i kod pristupačnosti“, kaže ona.

Ali doktori upozoravaju da je podešavanje doza pod smernicama medicinskog profesionalca veoma drugačije od mikrodoziranja na sopstvenu ruku bez bilo kakvog nadzora.

Sve je veće interesovanje za to da li lekovi tipaGLP-1 mogu da imaju neke koristi i mimo mršavljenja, za zdravlje srca, mozga i bubrega.

Međutim, još se ne zna da li se nalazi studija koje koriste utvrđeni režim lečenja „prevode“ na ljude koji uzimaju mnogo manje doze, kaže Kome.

„Veoma je važno da se sprovedu buduće studije kako bismo bolje razumeli ono što mikrodoziranje može da donese u pogledu koristi“, dodaje ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]